Св. Павле спомиње Фиву, „која је слушкиња код цркве у Кенхреји” (Римљанима посланица 16,1) и која је „многима помогла, и самоме мени” (16,2). У издању Библије „Гласа Цркве”, Издавачке установе Епархије шабачко-ваљевске, реч је преведена као „служитељица”. Оба превода су исправна. То су исправни преводи грчке речи diákonos именица мушког рода која се користи у два различита значења.

1. Шта у Новом завету значи реч ђакон (diákonos)?

У већини појављивања у Новом завету, термин diákonos једноставно значи „слуга” или „онај који служи” другоме. Св. Павле, на пример, говори о себи и о свом сараднику као diákonoi (слугама, служитељима) Христовим, еванђеља и новог завета (Коринћанима посланица прва 3,5; Коринћанима посланица друга 3,6; Ефесцима посланица 3,7; Солуњанима посланица прва 3,2). Он и о свом апостолском послу говори као о „служби”, diákonía (Римљанима посланица 11,13).

У неколико случајева термин diákonoi користи се да се опише црквена служба „ђаконâ” (Филибљанима посланица 1,1; Тимотију посланица прва 3,8-13). Обично контекст даје назнаку да ли је реч diákonoi употребљена у општем смислу служења или у ужем смислу успостављеног ђаконства (ђаконата). Питање је стога одредити да ли Св. Павле препоручује Фиву као члана цркве у Кенхреји која служи другима, или као ђакона („слушкињу”) у тој цркви. Мишљења библичара по том питању су подељена. Већина библичара, укључујући и оне древне попут Хризостома, Оригена и Теодорета Кипарског, сматра да је Фива била „ђакон” у службеном смислу.

Један део коментатора сматра да је анахроно говорити о службеном (официјелном) ђаконству (ђаконату) и презвитерству (презвитеријату) у доба када је писана Римљанима посланица. Тако нпр. француски католички библичар Еме-Жорж Мартимор (Aimé-Georges Martimort, 1938-2000) у делу „Ђаконисе: историјска студија” (Deaconesses: An Historical Study, 1986) заступа мишљење да је анахроно видети службено ђаконство (ђаконат) у новозаветном периоду. И то је исправан став.

Ипак, неки протестантски коментатори сматрају да је у новозаветном периоду постојало службено ђаконство (ђаконат). Нпр. амерички адвентиста Самјуел Бакиоки (Samuele Bacсhioсchi, 1938-2008) и британска баптисткиња Шерон Џејмс (Sharon James) сматрају да службено ђаконство (ђаконат) у првобитној Цркви није било ограничено само на мушкарце и да је Фива била „ђакон” у службеном смислу.

Шерон Џејмс своје мишљење поткрепљује чињеницом да је грчки облик речи дат у мушком роду („ђакон”), што наводно сугерише службеност, а не у женском („ђакониса”), што би наводно сугерисало служење у неслужбеном виду.

Шерон Џејмс пише: „’Фива ђакон’ је скоро сигурно значење овде, јер реч diakonos је повезана са именом локалне цркве. Штавише, именица diakonos је мушког рода. Да је Павле хтео да је назове слугом у општем смислу, назвао би је слушкињом.” [1]

Аргумент је погрешан, јер у грчком језику, као и у српском, именице у мушком роду за занимања имају инклузивно значење: односе се и на мушкарце и на жене, а користе их аутори када им није стало да кажу о ком се полу ради. То је и овде случај. Овде Св. Павле користи мушки род управо стога да би саопштио да је Фива слуга или служитељ у општем смислу те речи и да му није стало до полног идентитета те особе. Управо супротно тврдњи Шерон Џејмс, може се приметити: да је Павле хтео да је називе ђаконом у спeцифичном смислу и да је хтео да нагласи њен женски индентитет употребио би женски облик ђакониса diakonissa. Aли он то не чини.

2. Нема у Новом завету ђакониса (diakonissa)?

У Новом завету се нигде не појављује израз „ђакониса” (diakonissa) па употреба мушког рода не може дати никаву индицију о томе да ли је реч о службеној или неслужбеној улози. Нови завет не познаје службено ђаконство (ђаконат) жена и Фива није била службени ђакон. Доказ да је службено ђаконство (ђаконат) у новозаветној цркви било ограничено само на мушкараце, јесте тај што Св. Павле, описујући службено ђаконство (ђаконат) у Тимотију посланици првој 3,8-12, реч „ђакони” (diákonoi) употребљава у ексклузивном смислу. Ту он говори само о ђаконима мушкарцима. Ако се ту користи у ексклузивном смислу, онда се вероватно тако користи и на другим местима.

3. „Слушкиња” или „служитељица”

Узимајући све у обзир, исправно је поступио Вук Ст. Караџић када је у Римљанима посланици 16,1 израз diákonos превео као „слушкиња”, а и „Глас Цркве” који је тај израз превео као „служитељица”. Мoгло се превести и као служавка.

Не би ни превод „ђакон” био погрешан да та реч није временом добила другачије значење. Наиме, у апостолско време и у неколико наредних векова ђакони су се превасходно бавили хуманитарним радом. Али ушло је у обичај да се за презвитере рукополажу само ђакони, па је ђаконство постало нужни степеник ка презвитерству. Тако су ђакони све више постајали помоћници у литургији, а све мање филантропи који помажу ближњима.

Превести данас израз diákonos као „ђакон” значило би придавати Фиви она својства која она није имала. Не би био добар ни израз „службеница”, јер он данас има административно-бирократске конотације, које су стране реалном Фивином позиву и стању. Стога су најбољи изрази „слушкиња” (Вук Ст. Караџић) и „служитељица” („Глас Цркве”), јер они описују реално стање. Уопште узев, опасно је поводити се за човекоугађалачким духом времена, па Библију преводити и складу са савременим очекивањима.

4. Закључак

Протестанти тврде да се држе само Светог писма. Сâм покушај је у начелу погрешан, јер целокупно предање своди на један његов део.

А неки се протестанти не либе ни од тога да кривотворе Свето писмо. Тако „феминистички теолози” пренаглашавају улогу жена у Апостолској Цркви. Они истичу да је Фива била ђакон имајући у виду савремено значење те речи. Она је била ђакон, али у смислу у коме је та реч употребљена у Римљанима посланици. Фива је била служавка у месној цркви у Кенхреји, а не рукоположена у неки јерархијски чин. Апостол Павле је хвали, али она није била део јерархије. Значење речи зависи од историјског и књижевног контекста, а то начело пренебрегавају „феминистички теолози”. Стога је „феминистичка теологија” не само књижевно-историјски погрешна, него и богословски јеретична.

Библиографија

1.         Вacchiocchi, Samuele, Women in the Church: A Biblical Study on the Role of Women in the Church, Biblical perspectives, Berrien Springs, Michigan, USA, 1987.

2.                Јames, Sharon, God’s Design for Women: Biblical Womanhood for Today, rev. edition, Evangelical Press, New York, 2007.

3.         Маrtimont, Aimé-Georges, Diaconesses: An Historical Study, Ignatius Press, San Francisco, California, USA, 1986.

________________

[1] Шерон Џејмс (Sharon James), God’s Design for Women: Biblical Womanhood for Today, rev. edition, Evangelical Press, New York, 2007: ‘Phoebe the deacon’ is almost certainly the meaning here because the word diakonos is linked with the name of the local church. Morеover, the noun diakonos is a masculine form. If Paul wanted to call her a servant in a general sense, he could have called her a female servant (стр. 126).