Последњи иступ митрополита црногорско-приморског Амфилохија на тему Косова и званичне политике Србије не представља новост у његовом односу према јужној српској покрајини, али није новина ни на терену политике, на којем, не први пут, изненађује јавност.

У Апелу за очување КиМ, који је Амфилохије недавно представио најближим сарадницима на, како су пренели медији, тајном састанку у Црној Гори, на почетку стоји да се "први пут у српској историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке".

Отуд и последња изјава митрополита да се боји да политика председника Вучића води издаји Србије и Косова не би требало да буде новост, с обзиром на то да је често и у прошлости знао да даје несвештеничке изјаве и да потпуно непримереним иступима изненади, па и шокира јавност.

Апел и изјава о политици издаје Косова само су једно у низу његових мешања у политику, те су зато неретко за Амфилохија и говорили да је "политичар у мантији".

Недавно је, на пример, митрополит узбудио јавност оптуживши Српкиње да су постале мајке "чедоморке".

"Оне у својим утробама побију за једну годину више деце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и ови који су овде на Косову и Метохији", рекао је митрополит, што је наишло на жестоку осуду јавности, а поједине НВО тражиле су од митрополита да се извини женама.

Амфилохије је назвао Параду поноса "парадом срама и моралног смрада", а премијерку Србије Ану Брнабић, иначе декларисану као припадницу геј популације, назвао "антироткињом".

Митрополит је својевремено рекао и да осећа грижу савести јер, по наговору из Цркве, није отишао у Хаг да сведочи у корист Слободана Милошевића. За то се јавно извинио на сахрани његовог брата.

Августа 2014. Амфилохије је говорио о истрази потурица. Он је тада рекао да су муслимани "лажни људи", те да је "духовна смрт" коју су ширили по Црној Гори страшнија од убијања.

Након потписивања Бриселског споразума, маја 2013, организован је протест на београдском Тргу републике на којем је Амфилохије одржао молебан за Косово и Метохију, рекавши: "Молимо се за упокојење Владе и Скупштине и да им се опрости сваки грех."

Амфилохије се тада, као и када је са умировљеним владиком захумско-херцеговачким Атанасијем јавно клео свакога ко "изда Косово", ставио на чело "бранитеља Косова", међу којима су још и десничарске и проруске организације, поједини интелектуалци и представници медија.

Тиме, како оцењују блиски овим круговима, он задржава политички утицај у Србији, који му је преко потребан како његов архијерејски ауторитет унутар СПЦ не би био пољуљан.

"Тихи рат двојице архијереја" 

Познаваоци прилика у СПЦ, наиме, тврде да се у Цркви отворено говори о његовим жељама да постане патријарх, а ова врста амбиције показала се, кажу, и на заседању Светог архијерејског сабора 2015, када се "Амфилохијево крило "отворено сукобило са епсикопима који су уз владику бачког Иринеја.

Од тада до данас, тврде исти извори, траје тихи рат двојице архијереја, при чему владика Иринеј заступа концепт дијалога и сарадње са представницима власти у Србији, а Амфилохије се ослања на присталице ДСС-а и групу опозиционих интелектуалаца десне идеологије.

И даље се памте његове речи које је изговорио на опелу убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу у Храму Светог Саве.

"Убила га је братска мржња, кратковида и слепа, која превиђа вечну истину да ко се мача маши – од мача ће и погинути", рекао је између осталог.

Касније је покушао да објасни да та реченица није била упућена Ђинђићу, већ његовим убицама, али је непријатан утисак остао.

Због набројаних изјава и поступака многи сматрају да Амфилохије Радовић одавно није достојан одоре коју носи, те да има незаслужено велики утицај у црквеним круговима.

Није познато да је Амфилохије због својих изјава икада био санкционисан у СПЦ, нити да је било таквих покушаја, мада, сматрају аналитичари, у најмању руку квари углед институције чију одору носи већ деценијама.

Амфилохије о Црногорцима

Једном приликом на литургијама у Цетињу и Црмници, Амфилохије је упоредио Црногорце са воловима и козама, рекавши да има доста Црногораца који мисле да су Црногорци само зато што су рођени у Црној Гори.

"По чему сте Црногорци? По томе што сте рођени у Црној Гори? Па и волови и козе се рађају у Црној Гори, али нису Црногорци и Црногорке. Јесу црногорски волови и црногорске козе, али нису Црногорци и Црногорке који су целивали и целивају мошти Светог Петра Цетињског и икону Мајке Божје, покровитељке овога града", рекао је.

Због тог говора, Основно државно тужилаштво у Подгорици формирало је предмет у случају кривичне пријаве Црногорског покрета против поглавара СПЦ у Црној Гори Амфилохија Радовића због говора мржње, односно повреде угледа народа и изазивања мржње.

Јавност га памти и по видно пасивном односу према референдумској кампањи за независност у Црној Гори, када је, тврде упућени у тамошње прилике, већина Срба из Црне Горе очекивала да се Црква активније укључи у одбрану заједничке државе.

То је, међутим, изостало, а ово су тумачили и као отварање врата некој врсти дистанцирања цркве у Црној Гори од Српске патријаршије, како би у погодном моменту Митрополија црногорско-приморска, из које је такође избрисан префикс "српска", стекла аутономију и постала једина православна црква у Црној Гори.

Аналитичари примећују да последњих година у јавним иступима и интервјуима Амфилохије избегава да говори о тешком положају српског народа у Црној Гори, прогону и немилости режима, а у обраћањима верницима најчешће користи термин "ми Црногорци", иако гро верника Митрополије црногорско-приморске чине управо Срби из Црне Горе.

Поплаве као божја казна 

Митрополит је нашао себи својствен начин и да објасни летошње поплаве у Европи. Он је наиме изјавио да је непогода која је однела више од 50 живота заправо "божја казна и позив на покајање због слављења победе аустријске представнице и транссексуалке Кончите Вурст на Евросонгу".

"Ја не знам ни како се она зове. Та несрећница, тај несрећник афирмише се као Исус и тиме пропагира разарање људске природе", рекао је Амфилохије.

Он је "бацио клетву" на црногорско руководство након одлуке да уведу санкције Русији.

Приликом представљања књиге "Вратити се Русији" Леонида Решетњикова, рекао је:

"Ко не био веран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута и 3.000 пута од мене. То је оно што је оставио Свети Петар Цетињски својим Црногорцима, па би било добро да и садашњи председник Владе Црне Горе прочита ове речи у тренутку када по први пут у историји заводи санкције Русији", рекао је Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски пре четири године изјавио је да су за њега педофили и хомосексуалци "део исте приче" и да има исти однос према случају пензионисаног владике Василија Качавенде и према геј парадама.

"У САД постоји покрет који је озаконио хомосексуализам. Зашто не озаконе и педофилију?", запитао је.

На констатацију новинара да се не ради о истој ствари, Амфилохије је рекао да остаје при свом ставу.

У лето 2005. године, Амфилохије је организовао акцију којом је на врх планине Румије хеликоптером подгоричког гарнизона постављена метална црква. У говору који је одржао касније, рекао је између осталог:

"Ко сруши тај храм, Бог га срушио – и њега и његово потомство, и часни крст му судио", а у писму тадашњем црногорском премијеру Игору Лукшићу навео је да ће, ако буду рушене цркве, бити рушене и џамије и да ће доћи до крвопролића.

Амфилохијева достигнућа

Оно што се Амфилохију не може оспорити је, тврде познаваоци црквених прилика, да је вратио изузетно вредну црквену имовину, обезбедио несебичну помоћ државе приликом изградње великих црквених објеката какви су Црква васкрсења Христовог у Подгорици или Црква Светог Јована Владимира у Бару.

За последње три деценије, наиме, на подручју Митрополије црногорско-приморске обновљено је на стотине разрушених и напуштених манастира, храмова и гробаља.

Успео је, кажу, да уз Митрополију задржи не само вернике који се декларишу као Срби и који су природно уз своју Цркву већ и велики број оних који се изјашњавају као Црногорци који су подржали независност Црне Горе и који су стуб власти Мила Ђукановића.

Други је по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, има теолошко и филозофско образовање и говори шест језика.

Извор: "РТС"