На сајту „Борба за веру” у понедељак 29. јануара 2018. појавио се текст Звездане Делић „Oдговор Владиславу Ђорђевићу на његов текст oд 24. 12. 2017” (овде:). Ауторка већ у првој речeници примеђује да поменути аутор тему феминизма „изгледа слабо познаје”.

Колико споменути аутор тему „слабо познаје” говори и чињеница да је о њој прочитао много књига и чланака, превео једну књигу („Разлике међу половима”), три чак написао („Предности жена”, „Мит о патријархату”, „Занемаривање биологије у друштвеним наукама”), као и много чланка у штампаним и електронским часописима – укључујући и Летопис Матице српске, као и то да је о томе говорио у многим телевизијским и радијским емисијама.

И баш зато он зна да постоји дистинкција између феминизма другог таласа (second wave feminism) и феминизма трећег таласа (third wave feminism). Феминизам другог таласа се – у суштини – може звати и либерални феминизам (liberal feminism), класични феминизам (classical feminism), индивидуалистички феминизам (individualistic feminism), хуманистички феминизам (humanist feminism), а феминизам трећег таласа и неофеминизам (neofeminsm), радикални феминизам (radical feminism), родни феминизам (gender feminism), постмодерни феминизам (posmodern feminsm), постструктуралистички феминизам (poststructural feminism), култур-марксистички феминизам (cultur-marxist feminism), и – заправо – лезбијски феминизам (lesbian feminism). Када моја критичарка говори о феминизму она има у виду феминизам другог таласа, а ја феминизaм трећег таласa, што је једино и оправдано. Моја критичарка живи у прошлом веку.

1. Антифеминисткиње

Критичара трећеталасног феминизма има много. Неки од њих су: Ворен Фарел (Warren Farrell), Џордан Питерсон (Jordan B Peterson) и Мајло Јанопулос (Milo Yiannopoulos). Постоје и многе жене антифеминисткиње. Неке од њих су: Кристина Хоф Сомерс (Christina Hoff Sommers), Хелен Смит (Helen Smith), Ерин Пизеј (Erin Pizzey), Џанет Блумфилд (Janet Bloomfield), позната као Џаџи Бич (Judgy Bitch), Џенис Фиаменго (Janice Fiamengo), Тами Брус (Tammy Bruce), Камила Паљо (Camille Paglio), Хелен Кронин (Helen Cronin), Хедер Трекслер Ремоф (Header Trexler Remoff), Френсис Кендал (Frances Kendall), Хелен Фишер (Helen Fisher), Томи Ларен (Tomi Lahren), Каси Џеј (Cassie Jaye), Карен Страуџен (Karen Straughan) и Кристал Рајт (Crystal Wright). Сумњам да је моја критичарка чула, а камоли читала или слушала неку од њих. А требала би.

Пре свог „преумљења” неке од горепоменутих женa биле су феминисткиње. Оне су променилe мишљење и почеле да критикују „женски покрет”, јер су напросто схватиле да савремени феминизам износи лажи. Битка између феминизма и антифеминизма није битка између мушкараца и жена, него између ониh који воле лаж и оних који воле истину.

2. Љубомир Ранковић

У свом осврту Зведана је дала четири дуга извода из књиге Љубомира Ранковића „Жена икона Цркве и благо света”. Хвала јој на подсећању, али у својој кућној библиотеци имам и ту књигу и радо јој се враћам. Али ауторка даје импресију да су нам ставови супротстављени. Нису. Међу нама нема суштинског наслагања. Једино ја идем корак даље. Ја богословље о жени актуализујему – доводим у везу са садашњим временом и контекстуализујем – доводим у везу са нашим друштвом. Sic et nunc. Отуда толика критика радикалног феминизма, јер је то владајућа идеологија данас у Србији.

3. „Чини се да је то попричнило непоштено”

Звездaна је поново подигла омиљену тему феминисткиња: доходовни јаз као доказ женске дискриминације. Али доходовни јаз као доказ женске дискриминације је одавно побијен од бројних аутора. То је недавно урадио и универзитетски професор клиничке психологије Џордан Питерсон у фуриозном интервјуу датом Кети Њумен емитованом на америчком Каналу 4 Њуз (Channel 4 News). Џордан је напросто исецкао Кети на фронцле.

Oсновна преокупација феминисткиње Кети Њуман током интервјуа са универзитетским професором клиничке психологије Џорданом Питерсоном била је да га прикаже као „мизогинисту” – оног који мрзи жене. Штавише, њена намера је била да целокупно друштво прикаже као „мизогино”. Стога је рекла да жене у Великој Британији у просеку зарађу 9 посто мање од мушкараца и додала: „Ако сте жена, чини се да је то прилично непоштeно!” („If you are woman, it seems pretty unfair!”)

У тој реченици је садржана суштина феминизма. То је покрет који свесно и намерно жене уверава у нешто што није истина: да је друштво према њима „напоштено”, „неправедно”, да су „потлачене”, „неравноправне” и „дискриминисане”. То је покрет који жене уверава – без икаквих доказа – да су закинуте и да су ти који их закидају мушкарци. То је покрет који жене свесно хушка против мушкараца. То је „мушкомрзачка филозофија” („men-hating philosophy”).

Питерсон – човек који зна чињенице и феминистичке манипулације – одговорио јој је: „Постоје бројни разлози за то” („Тhere’re multiple rеasons for it”).

Али Кети није хтела да чује ни за једaн од тих разлoгa, него је инсистирала само да јаз постоји и Питерсона питала подбадачки: „Да ли се слажете да је то нeпоштено?” („Do you agree it’s unfair?”). Професор јој је одговорио: „Не нужно! Зависи зашто је то тако!” („Not necessarily! It depends why it happens”).

Oдбијајући да чуje зашто је то тако, Кети је наставила са свесном самозалепљеношћу: „Ја кажем да родни платни јаз постоји. Ја не кажем зашто он постоји” („I’m saying gender pay gap exists. I’m not saying why it exists”). То је суштина феминистичке „научне методе”. Дати податак, али не улагати напор да се објасни зашто је то тако. Питерсон јој јe кaо непослушном ђачету морао подвући методолошку праксу: „Морате знати зашто постоји!” („You have to know why it exists!”)

Заправо, феминисткиње – укључујући и Кети – одлично знају зашто постоји доховни јаз. Нису глупе, нити необразоване. Али оне не желе да те разлоге зна јавност, јер би им онда из руку био избијен трозубац којим подбадају жене против мушкараца! Дакле, оне нису ни глупе, ни неинформисане! Оне су нешто много горе од тога: оне су свесно злонамерне према мушкарцима!

Оне свесно жене раздражују против мушкараца. То је управо све време и чинила Кети Њуман. А то раздраживање је и суштина феминизма као друштвеног покрета! И у ту функцију служе им све теорије које измишљају, па и теорија о „платном јазу”.

4. „Ви немата нимало саосећања према мушкарцима”

Анализирајући дебату коју је феминисткиња Кети Њуман имала са универзитетским професором клиничке психологије Џорданом Питерсоном, Карен Страуџен је о Кети рекла: „Ви немате нимало саосећања према мушкарцима!” („You have no compassion for men at all!”) Тим речима је Карен погодила срж феминизма: одсуство саосећања према мушкарцима.

Мушкарци чешће гину у ратовима; кога брига? Мушкарци чешће гину у саобраћајним несрећама; кога брига? Мушкарци чешће гину на радним местима; кога бига? Мушкарци чешће извршавају самоубиство; кога брига? Мушкарци касније одлазе у пензију; кога брига? Мушкарци чине већину затворске популације; кога брига? Мушкарци чине мањину у бирачком телу; кога брига? Мушкарци ређе добијају децу после развода; кога брига? Мушкарци краће живе; кога брига? Када мушкарци имају проблем – то је само њихов проблем. Када жене имају проблем – то је проблем целог друштва.

Феминизам је чист сексизам: брине само о једном полу, а за други не мари. Да, драга Кети и остале феминисткиње! „Ви немате нимало саосећања према мушкарцима!”

5. Саосећајни геније и безосећајна глупача

У недавно одржаном ТВ дуелу Џордан Б. Питерсон (Jordan B. Peterson) се представио као џентлмен и геније, а Кети Њуман (Cathy Newman) као провокаторка и глупача. Она није могала да схвати – заправо није желела да схвати – елементарне чињенице које је Џордан износио. Њено прoвоцирање је било одраз глупости и безобразлука. У минуциозној анализи ју је разобличила генијална девојка Карен Страуџен (Karen Straughan) у свом видео запису окаченом на интернет 24. јануара 2018. Управо је она приметила да је Кети стално испадала „глупача” („fool”). Кети има интелигенцију изнад просека, али следи феминистичку идеологију, која је и чини глупом. Стога је постављала питања која може да постави само „морон” („moron”) и „неинформисана особа” („uninformed”).

Феминистичка идеологија не чини Кети само глупом, него и безосећајном. Она пати – како је приметила Карен – од „задивљујућег одсуства саосећања” („astounding absence of compassion”). Једино што њу води у животу је њен „самоинтерес” („self-interest”). Oна je „тако невероватно опседнутa својом способношћу да стекнe стасус” („so unbelievable focused on your own ability to acquire status”). Због феминистичке идеологије коју следи, Кети је деформисана и интелектуално и морално. Стога је њен наступ „јадан” („pathetic”), „смешан и глуп” („ridiculous”).

После емисије Кетини спонзори су почели да шире гласине да су Џорданови фанови претили Кети. Заправо било је обрнуто. Њени фанови су претили Џордану. Tа лаж је била неопходна да би се скренула пажња са дебакла коју је доживала феминисткиња Кети.

Што пре се сврстајте – ако већ нисте – на страну саосећајних џентлмена и генија, а бежите што даље од јадних, смешних, глупих, нeинформисаних, надобудних, себичних и безосећајних феминисткиња.

6. Карен Стауџен: шта је феминизма данас?

Осврћући се на недавни интервју професора Џордана Питерсона датог агресивној феминисткињи Кети Њуман, Карен Страуџен је рекла и ово: „А шта је друго феминизам него раздор између мушкараца и жена, Кети?” („And what’s feminism other than a division between men and women, Cathy?”) „Шта је он друго него филозофија која тврди да интереси мушкараца и жена нису само суштински различити једни од других, него и у сукобу и ривалству једни са другима” („What is it other than a philosophy that declares that interests of men and women not only to be fundamentally separate from each other, but also in conflict and competition with each other”). „Феминизам хушка мушкарцe и жене једне против других у погледу плата, у погледу секса, у погледу рада у кући, у погледу неге детета, у погледу ’емоционалног рада’, у погледу услова зарађивања” („Feminism pits men and women against each other regarding wages, regarding sex, rеgarding housework, rеgarding childcare, regarding ’emotional labor’, regarding earn-conditioning”). „Није Питерсон тај који супротни пол види као супротни тим, Kети. То сте Ви и жене попут Вас” („It’s not Peterson who sees opposite sex as the opposite team, Cathy. It’s you, and women like you”).

Да, драга Звездана! Није Владислав Ђорђевић тај који шири раздор међу половима, него су то управо милитантне феминисткиње, које су продрле у све државне институције: Владу, Скупштину, општине, медије, судове, центре за социјални рад, војску, полицију, а на посредан начин и у Цркву. Све што ја радим је то да упозоравам као „глас вапијућег у пустињи” на њихово штетно и разорно деловање. То схвата читава плејада жена, укључујући Карен Страуџен. Што се пре схвати разарајућа природа савременог феминизма, то боље за све.

7. Мајло Јанопулос: шта је феминизам данас?

Нешто после Џордана Питерсона, код Кети Њуман је гостовао и Мајло Јанопулос (Milo Yiannopoulos). Он је по етничкој припадности Јеврејин, по пореклу Грк, по држављанству Британац, по најчешћем месту боравка Американац, по вероисповести католик, а по сексуалном опредељењу хомосексуалац. Склон је провокацијама и моди. Нисам ништа од тога. Али Мајло и ја имамо и заједничких својстава. У интервјуу датом Кети Њуман рекао је: „Ја сам феминиста другог таласа” („I am second-wave feminist”). То сам и ја. По политичком опредељењу је конзервативац. То сам и ја. Критичар је феминизма трећег таласа. То сам и ја. Људи који се у нечему разликују, могу се у нечему и слагати.

На Универзитету Западна Каролина (Western Carolina University) Мајло је јетко описао феминисткиње и њихове методе: „Оне су савршено срећне да мушкарцe третирају као измет и да шире теорије о патријархалној завери, лажи о доходовном јазу, лажи о култури силовања на универзитетским кампусима и онда изигравају жртве и невинашца, па говоре: ’Феминизам само тражи равноправност’. Како да не!” („They’re perfectly happy to treat men like shit and spread those conspiracy theоries about the patriarchy, these lies about the wage gap, lies about campus rape culture and then turn around and play the victim and innocent and say ’feminism is just about equality’. Give me a break!”). То је савршено тачан опис како феминисткиње третирају мушкарце и како обмањују јавност. Мајло то схвата. Није глуп.

У интервјуу датом Кети Њуман Мајло је тачно окарактерисао трећеталасни феминизам. Он је „ружан, социопатолошки, осветољубив, зао, пакосан, којег карактерише мизандрија” („ugly, sociоpathological, vindictive, mean, spiteful, defined by mysandry”). То су савршено тачне карактеристике савременог феминизма. Карен и Мајло одлично знају шта је савремени феминизам.

8. Закључак

Моја критичарка је вероватно добра особа. Да није то не би читала „Борбу за веру”, нити опширно цитирала свештеника Љубомира Ранковића. Али она на схвата да савремени феминизам нема никаве везе са женским правима, нити њиховом добробити. Он нема везе ни са науком, ни са моралом. Он је чиста мизандрија, чисто богоборство, чисто црквоборство. Он са хришћанством нема никакве везе. Што се то пре схвати – то боље. А ако мени не верује нека пита Владимира Димитријевића, који вероватно није особа која ту тему „слабо познаје”.