Један парохијан престао је да иде у цркву.

Раније је сваког викенда одлазио. Време је пролазило и свештеник одлучи да га посети. Дошао је у његов дом; врата су била отворена и свештеник је ушао.

Бивши парохијан седео је сам поред камина. Угледавши свештеника, климну главом у знак поздрава и руком му показа место да седне.

Сместивши се удобно, свештеник поче да посматра дивну игру пламенова у камину. Ћутали су обојица.

Након неколико минута свештеник изненада устаде, узе клешта и са њима дохвати један пламени угарак, те га стави у страну, далеко од јединствене ватре. Затим поново седе. Ћутање потраја.

У међувремену, издвојени угарак престао је да пламти, снага му је јењавала и ускоро постаде хладан и црн. Свештеник устаде поново и клештима врати угашени угарак у ватру. Тренутак касније, он је поново почео да гори заједно са другима.

Остављајући кљешта, свештеник, у тишини, крену ка вратима кад на прагу чу речи:

– Хвала за посету и проповед у камину. У недељу ћу сигурно доћи.