Грешни Милоје
Оцу Милићу Драговићу с љубаВљу Ево додирне тачке, часни оче, која нас најзад спаја: Ви казасте да верујете искрено да ће Дух Свети на предстојећем Сабору „помоћи да не будемо више ви и ми, него да сви будемо једно“. Ето тачке нашег сагласја, на којој престаје деоба на „ми и ви“. Истина, постоје у Вашем писму ставови са којима се ја не могу сложити (рецимо: Ви казасте да „данас... суд вели, да ако девојка сачува девојаштво до краја средње школе: заостала је... није у тренду...“). Опростите, драги оче, али тај суд није суд наше свете Цркве, нити је то суд благочестивих калуђера и свештеника. То је суд инцидентно ретких епископа, инцидентно ретких свештеника и монаха, појединих вероучитеља које су изнедрили и устоличили ови инцидентни црнорисци. То није суд србског народа нити суд србских домаћина, нити суд србских мајки. Јок! То је суд оних који говоре и мисле да су мудри. Али не бих сада о нашим разликама. Не бих ни о Вашим иновацијама у стилу „новинари дебеа“. Оставимо та пљувања једном бившем епископу. Не бих ни о Вашој моћи свевиђења како су они који се боре за светоотачко предање спали на једног епископа и на двојицу калуђера, нити о Вашој свемоћи да видите да ће нас „кад дође време стани пани и они оставити“1 Ако се Ваша видовитост оствари па нас2, по Вашем пророштву, остави и тај „један епископ“ и тих „двојица калуђера“ дако нас не остави Бог. Јер ми нашу наду и нашу веру не ослањамо на уздање у човека, већ се уздамо у Бога, по науку Јеремијином. Дакле, не бих о несагласју нашему, него хоћу да Вам, заиста с љубављу заблагодарим, на још једној тачки где се потпуно и безрезервно слажем с Вама. Јер ви казасте: „Несвесно и непотребно се раздвајамо и спремамо темеље богомрском расколу“. Амин, оче Милићу! Право каза. Такође се слажем с Вама у томе да: „постоје легално постављени архијереји и јереји“ –те да њих треба да послушамо. Амин, оче Милићу! Њих да послушамо! Него шта! Уз само један услов, који по више пута наглашавамо у молитвама својим: Да правилно управљају речју истине Божије . Оче Милићу, ако је Сабор (а јесте!!!) седам пута од 1968. до прошле године одлучио и наложио како се има служити Света Литургија, па упркос томе, неки паметњаковићи раде супротно, да ли они (паметњаковићи) имају морално право да наговарају бабе3 на послушање. Ако знамо (а знамо!!!) да нас Свети оци уче да је проклетство ићи за непослушним и за безакоником питање је сад: Треба ли слушати свете и богоносне оце наше или оне који газе Предање њихово4. Најзад, да Вам искрено скренем пажњу на две ситнице: Прво, пошто сам, пре свог преумљења, и сам био марксиста, Боже ме прости, добро сам упознао једног хохштаплера – Фридриха Енгелса. Он својим неистомишљеницима каза да са прљавом водом из корита избацују и дете. Стога је ваљало да сте ставили наводнике кад сте већ цитирали Фридриха Енгелса, да неупућени не помисле да сте марксиста прерушен у мантију српског свештеника, далеко било. А друго: „Чување међу собом поверења као зенице ока“ је проповедао један други хохштаплер, по имену Јосип, у време оно кад је радио о глави Србаља (кога сам и ја док бејах у безумљу и греху цитарао). Зато би ваљало да Јосипове речи ставите у наводнике, да неупућени не помисле да сте побркали Његошеве, своје и Јосипове речи, далеко било, као што Вам се понекада побркају појмови послушности па би по том поимању „бабе“ (читам: србски народ) морале безусловно слушати Вас, а Ви никог, па ни Свете оце, ни СА Сабор, ни прописе о богослужењу, ни... Али ово су заиста ситнице. Крупнице се налазе у ових неколико тачака које нас спајају. Ја имам осећај, часни оче, да смо данас знатно ближи један другом, него недавно кад сте у једном од Ваших високоумних текстова омаловажили „недоучене монахе“, због чега Вам написах писмо под насловом Јаук из земље Србаља. Кад поменух то писмо, сећате ли се да сте ме позвали телефоном? Сећате ли се да сте обећали да ћемо се срести чим прође Васкрс? Нисте одржали реч, часни оче! Мени је знано да држање речи светих и богоностних Отаца наших, није Ваша јача страна. Али Ви не држите ни своју сопствену реч. Зашто? Ове редове Вам посвећујем, часни оче, с љубављу, убеђен да се она не темељи на лицемерју него на искрености. ___________ 1Све ми се чини да ово пророчанство почива на оној народној: “Што је баби мило, то јој се и снило“. 2 Прошлом Сабору се обратило преко 11000 верника са захтевом да они који безаконују престану са самовољом и цепањем хитона светосавске СПЦ... И овом Сабору који се примиче, Апелом се обраћа верни народ, бројни српски интелектуалци, удружења грађана... 3Ако речју „бабе“ хоће неко да се наруга народу Божијем (што је иначе одлика премудрих) неће му то баш послужити на част а неће се баш ни прославити „на суду покољења“. Ако, пак, под „бабама“ подразумевате српске мајке попут Јевросиме, које су рађале и одгајале српске јунаке учећи их: Боље ти је, сине, сагубити главу него своју огрешити душу – онда ето мене грешног поред Вас у још једној тачки сагласја и истомислија. 4Непријатно ми је да Вам противречим, али морам рећи да су Вам упркос јаким речима, разлози неачки до суза. Наш Патријарх, кога би преучени да лустрирају, нас је обрнуто учио: да нам речи буду благе а разлози јаки. Чачак, На Јеремијин дан 2009. године Господње П. С. Нека би Бог дао да се испуни Ваша и моја жеља да се не делимо на ми и ви, но да будемо једно. И да не да Бог да се обистине Ваше речи: „Ви дакле, радите свој посао, а ми ћемо наш“. Јер смо посленици на истој њиви! Господњој! Часни оче, много пре ових полемика ја пред Богом и пред људима признах да сам грешан. Прегрешан. И покајах се. И осетих радост покајања. Зато хоћу да завапим молећи Вас: Признајте, бар пред собом, да чините безакоње. И биће Вам лепши дан. И осетићете лепоту сна којим спавају праведници. Нека би Вам Бог Свемилостиви помогао да се вратите светоотачком Предању којем сте учени, народу из кога сте изнедрени, закону по коме сте служили годинама и са тим у вези приредили с благословом блаженопочившег Епископа Стефана „Одговарања на Литургији Св. Јована Златоустог“. Нека би Вам Бог помогао да се, дакле, вратите себи, едаби смо били оно што бејасмо: Једно. |