Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити Српска православна црква - Пећка патријаршија, патријарх ће се бирати двотрећинском већином, док ће и владике које немају петогодишњи епископски стаж моћи да се кандидују за поглавара СПЦ.

Ово су неке од најважнијих измена које предвиђа предлог новог устава СПЦ. На изменама је више година радила Комисија за ревизију устава на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Промена назива додавањем - Пећка патријаршија, урађена је баш због потребе да се истакне исходиште и континуитет СПЦ на Косову и Метохији, што се у околностима када отцепљену покрајину не контролишу српске власти, а вековни храмови СПЦ су изложени албанским екстремистима, сматра додатно важним.

Овакав став аутора измена није довољно убедљив за верског аналитичара и публицисту др Владимира Димитријевића.

- У титулатури поглавара СПЦ стоји да је он архиепсископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски", тако да суштинске потребе за променом имена нема, осим ако то није воља "глобализационо - космополитских", неофанариотских снага које би волеле да се у СПЦ што мање "србује" - коментарише за "Вести" Димитријевић.

Укида се "апостолски жреб"

Најважније промене тичу се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса "апостолског жреба" - насумичног избора једне од три коверте с именима кандидата. Овакав начин избора, подсећамо, уведен је 1967, како би се избегло мешање тадашњих комунистичких власти у избор патријарха.

- Апостолско бирање је СПЦ даровало великог патријарха Павла, а двотрећинско, ако не буде лишено уплива вашингтонско - бриселске империје и њених слугу у колонији званој Србија, може опет да се изроди у оно што је било после смрти патријарха Викентија, када је УДБА наређивала владикама за кога да гласају. Треба се надати да ће наш епископат умети да се заштити од штетног уплива политичких вођа - нада се Владимир Димитријевић.

Он примећује да се име једне древне установе не мења тако олако.

- Нови устав би требало да наложи да патријарх српски столује у Пећи, а не у Београду. Тако се, а не празном причом, бране Косово и Метохија - додаје наш саговорник.

Јуче је и први човек општине Чајетина Милан Стаматовић поновио одраније захтев да се седиште СПЦ из Београда хитно врати у храмове Пећке патријаршије.

- Ако се патријарх из београдског круга двојке, хитно не врати у Пећ, на трон Светога Саве, остадосмо ми без завичаја, српског идентитета и без родног места свих нас - сматра Стаматовић који, иначе, подржава измену назива СПЦ...

У предложеном уставу се и сугерише да се патријарх и бира у Пећкој патријаршији, у алтернацији са Београдом и Сремским Карловцима.

Ако се испостави да је акт финиширан и да су тачне све горе предложене измене, како је објавила београдска штампа, позивајући се на неименовани извор у цркви, устав би могао да се нађе на гласању пред архијерејима на мајском Сабору СПЦ.

Владимир Димитријевић подсећа да рад комисије за промену Устава СПЦ траје петнаестак година и да је тешко тврдити да ће се то питање наћи на мајском сабору.

- Могуће је да ту информацију у медије пуштају они који желе да провере реакцију јавности на неке од проблематичних предлога - оставља Димитријевић могућност да се ради о "пробном балону".

Сви које су "Вести" јуче контактирале у СПЦ нису били упућени или нису желели да потврде садржину измена, али јесу то да се на изменама устава ради већ годинама.

И млађани епископи могу за патријарха

Занимљиво је да се предложеним изменама омогућава сваком епископу, односно "клирику који испуњава канонске услове за епископску службу" да се кандидује за првог човека цркве, док постојећи устав захтева да епископ мора да има најмање пет година епископског стажа да би могао да пледира на положај патријарха. Димитријевић сматра да то није добро решење.

- Кандидат за патријарха треба да буде зрео и да, по узору на Христа, служи свима, баш као патријарх Павле.

Извор: "Вести онлајн"