СИНОД  ПРОТИВ  АРТЕМИЈА

Меморандум неспоразума

          Владици Артемију прети се црквеним судом уколико не прими објекте обнављане по Меморандуму из 2005. године

Уочи овогодишњег редовног заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, на адресе свих владика стигло је писмо епископа рашко-призренског Артемија, којим он своју браћу архијереје обавештава да је обнова светиња на Косову и Метохији по Меморандуму из 2005. године доживела „потпуни фијаско" и то „како у инжењерско-техничком, тако и у политичком смислу". Истовремено тражи да највише црквено тело размотри налазе стручне Комисије за пријем светиња, формиране одлуком Светог архијерејског сабора у новембру прошле године.

Сасвим извесно је да ће се питање обнове српских цркава и манастира на Косову и Метохији, порушених и оштећених у мартовском погрому 2004. године, наћи на дневном реду Црквеног сабора. Неслагања међу владикама која поводом потписивања Меморандума о разумевању и договореним општим принципима за обнову објеката Српске православне цркве између Привремених институција самоуправе на Косову и Метохији и Српске православне цркве (како гласи пун назив овог документа) трају још од његовог потписивања у марту 2005. године.

Владика Артемије од почетка је био против његовог прихватања, сматрајући да се обновом српских цркава и манастира, по принципима поменутог меморандума, српске светиње доводе у ризик „да буду изгубљене, отуђене, преотете, преименоване, и то, нажалост, уз пристанак СПЦ".

И све време касније владика Артемије је остао непопустљив у свом ставу да српске светиње не могу обнављати они који су их рушили, захтевајући при том да обнову црквених здања прати и повратак „живе цркве" - протераног и избеглог српског народа. Отуда је Синод на себе преузео обавезе које произлазе из потписаног Меморандума. То је био разлог и за више неспоразума на релацији Свети архијерејски синод СПЦ - епископ рашко-призренски Артемије.

Различити погледи на обнову српске баштине на Косову и Метохији (ко треба да је обнавља, по којим принципима, уз чије одобрење, по којим критеријумима...) пренело се и на народ, тако да је то попримило одлике још једне српске „неслоге".

Таква неслагања, нажалост, израсла су до те мере да се, сада када је завршена обнова неких здања, владици Артемију, како се незванично чује, прети чак и црквеним судом, уколико не прими те објекте.

Према поменутом  меморандуму предвиђена је обнова 35 објеката, тачније речено 35 локација (пошто свака локација има више објеката: храм, парохијски дом, звоник, сала за народ...). Обнова је започела 2005. године, па су у међувремену, како истичу они који ове послове воде, неки објекти завршени. Отуда и захтев да се обави њихов пријем.

На свом прошлогодишњем редовном (мајском) заседању Свети архијерејски сабор донео је одлуку да се изврши њихов пријем. У одлуци се не помиње конкретно ниједан објекат који је обновљен, једино се из препоруке епископу Артемију да се врати у Призрен, у седиште Епископије, закључује да је обновљена зграда Епископије. Друга здања нису помињана.

Ради конкретизације саборске одлуке, Синод је донео своју одлуку да се -15. септембра - обави пријем два објекта у Призрену: Епископије и Богословије. Од надлежног епископа Артемија затражено је да он обави пријем. Међутим, како владика Артемије то није прихватио, захтевајући претходно нека појашњења, Синод је оформио трочлану комисију која ће обавити тај посао. У комисију су ушли епископ бихаћко-петровачки Хризостом, као председник, епископ липљански Теодосије и ректор Призренске богословије са привременим седиштем у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Пошто се није слагао са таквим пријемом објеката у његовој епархији, владика Артемије доноси акт којим се овој тројици клирика забрањује улазак у Епархију рашко-призренску ради тога посла.

Чланови Комисије ипак су дошли и обавили пријем, без присуства надлежног епископа.

У Епархији рашко-призренској напомињу да је ова комисија примила више објеката него што је то било наложено одлуком Синода. У току тог једног дана само у Призрену примљено је пет објеката (поред Епархијског двора и зграде Богословије, још и храм Богородице Љевишке и помоћну зграду поред њега, као и парохијски дом Саборне цркве Св. Ђорђа), али и више других на различитим странама Косова и Метохије (у Приштини, Пећи, Истоку, Вучитрну, Подујеву); примили су их, кажу, а да нису отишли ни да виде у каквом су стању. На јесењем (новембарском) заседању Светог архијерејског сабора одлучено је да ове објекте прими и надлежни епископ Артемије. Да их прими од Синода. Владика Артемије затражио је да се формира стручна комисија која ће пре него што он обави пријем дати стручно мишљење како је обављена обнова. Сабор је то одобрио, напомињу у Епархији. Дат је и рок да се пријем обави до краја фебруара ове године. Испуњавајући саборску одлуку, Артемије већ почетком децембра формира комисију и о томе обавештава Синод. Направљена је методологија рада Комисије, а у њој су углавном универзитетски професори и стручни људи из појединих министарстава Владе Србије.

После обављеног увида, Комисија је припремила детаљан извештај, са својим стручним налазима и предала га надлежном епископу. У поменутом писму свим српским владикама епископ Артемије на то указује, очекујући да се са овим налазом упозна и највише црквено тело, Свети архијерејски сабор, чије заседање почиње данас (14. маја).

У међувремену неспоразуми између владике Артемија и Синода по питању обнове српске баштине на Косову и Метохији нису решени, па ће се отуда они наћи и пред Сабором.

Став представника Епархије рашко-призренске је да се сарадњом са онима који раде на обнови српских светиња фактички сарађује са институцијама, односно са „Владом Косова", коју држава Србија не признаје. То се, поред осталог, доказује и на основу чињенице да се рад Комисије за спровођење обнове (установљене на основу Меморандума из 2005) финансира из буџета Косова.

Ипак, после свега, владика Артемије не одбија да прими објекте, али поставља питање да ли су они заиста обновљени у правом смислу те речи и да ли је све урађено по задовољавајућим критеријумима. Налаз стручне комисије, коју је он као надлежни епископ формирао, не прихвата објекте на којима се радило као обновљене. Владика Артемије тражи да се овај налаз представи пред Светим архијерејским сабором, како би све владике биле упознате са чињеничним стањем, али и што је сама ова комисија формирана на основу одлуке највишег црквеног тела.

Реч Сабора ће и бити коначна. А од ње зависи и какав ће одјек имати.

ЈОВАН ЈАЊИЋ

+++

ЗАСЕДАЊЕ ЦРКВЕНОГ САБОРА

Није патријарх, јесте Синод

           Више се не помиње могућност избора новог патријарха, већ у ком саставу ће убудуће Синод обављати дужности српског духовног поглавара

Одавно, а можда и никада као сада, тако велику пажњу јавности није привлачило то ко ће бити изабран у Свети архијерејски синод СПЦ (у „црквену владу") и да ли ће он уопште бити биран на овогодишњем редовном заседању Светог архијерејског сабора, које почиње данас (14. маја).

Разлог за толико интересовање налази се у чињеници да од прошлогодишњег редовног (мајског) заседања Светог архијерејског саоора Синод у својој надлежности има и ингеренције патријарха.

Сада се поставило и једно формално питање: да ли је уопште могуће бирати нове чланове Синода, ако патријарх није у активној служби? Јер, чланове Синода патријарх предлаже, а Сабор бира.

Према члану 58. Устава Српске православне цркве „Свети архијерејски синод састављају патријарх, као председник и четири епархијска архијереја, као чланови".

Чланови Синода, према следећем ставу истог члана Устава, бирају се „на две године и то сваке године по двојица".

Пошто прошле године нису бирана двојица нових чланова (патријарх због опоравка на ВМА није председавао Сабором, па није ни био у прилици да предложи нове чланове), сада је четворици „синодалаца" истекао мандат. Још прошле године двогодишњи мандат је истекао епископима милешевском Филарету и бихаћко-петровачком Хризостому, а ове године он би требало да се заврши и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и епископу жичком Хризостому.

Како патријарх поново није у прилици да председава Сабором и да предложи нове чланове Синода, отуда и толика дилема ко ће управљати бродом Цркве после овог заседања Сабора.

Поставља се она, пошто је, ипак, и поред патријарховог одсуства, могуће да дође до избора нових чланова „црквене владе". Јер, и међу владикама има оних који би нови састав Синода. Без намере коментарисања на овај начин неких одлука и саопштења садашњег састава Синода, чињеница је да су неке од њих, најблаже речено, изазивале доста контроверзи и подстицале разне коментаре у јавности. Таква су, рецимо, прошлојесење саопштење о патријарховој „молби" за повлачење из активне службе, затим „решавање" неких питања из надлежности епископа рашкопри-зренског, али и доношење одлуке којом се двојица истакнутих службеника Патријаршије позивају да не дозволе приступ канцеларијама у којима раде за троје београдских новинара (о чему ће се тек чути), и то само на основу писма једног свештеника.

Могуће је да и у овом случају Синод користи ингеренције патријарха, па да он предложи нове чланове „црквене владе", које би потом Сабор бирао.

Уколико би се бирали свих четворица нових чланова Синода, то значи да митрополит Амфилохије, као најстарији члан овог извршног органа, више не би председавао не само Синодом, него ни Сабором. Дакле, више не би био у прилици да замењује патријарха Павла. То би уместо њега радио најстарији митрополит, односно најстарији епископ у новоизабраном Синоду. А то би, рецимо, могли да буду митрополит загребачко-љубљански Јован, митрополит дабробосански Николај, епископ шабачки Лаврентије, епископ зворничко-тузлански Василије...

Ипак, извесније је, да би се сачувао уобичајени и Уставом засновани ритам избора нових чланова Синода, да ће се овога пута бирати само двојица нових чланова, уместо оних који су у њему понајдуже (Филарет милешевски и Хризостом бихаћко-петровачки). Тако би митрополит Амфилохије и даље остао у прилици, као најстарији члан Синода, да замењује патријарха, у својству првог међу једнакима.

Тако се сада, пред ово заседање Црквеног сабора, напокон, више не помиње могућност избора новог патријарха - јер се сматра да је то питање коначно решено на последњем, новембарском заседању - већ питање ко ће чинити нови Синод, ако до његове измене уопште дође.

        Ј. ЈАЊИЋ

        Извор: „Нин“, бр. 3046, 14.5.2009.