|
 Преосвештени и свакој власти преподобни Григорије добро је наплатио свој политички ангажман и активно учешће у изборним кампањама, промоцији Милорада Додика и владајућег СНСД-а. О томе свједочи и Уговор о продаји земљишта на простору бивше касарне „Војвода Лука Вукаловић“ у центру Требиња, коју је Григорије добио на поклон од Милорада Додика 2009. године. Наиме Влада Републике Српске је 2009. године, у вријеме док је Милорад Додик био премијер, донијела Одлуку да поклони Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској атрактивно земљиште у бившој касарни за потребе епархијског Коњичког клуба „Вранац“.
Епархија је од града и Владе РС добила средства за рад Коњичког клуба под изговором да то помаже лијечење дјеце са посебним потребама хипо-терапијом. Нажалост све је врло брзо пропало, Клуб је угашен а расни коњи пуштени у дивљину, од Зубаца до Гацка. Коњички клуб и наводни хуманитарни рад и лијечење дјеце са посебним потребама је био само параван како би владика добио атрактивно земљиште у центру града. Владика је захваљујући политичким везама убрзо промијенио намјену земљишта у грађевинско, ријешио питање својине, те се убрзо показало какве су биле првобитне намјере. Дио поклоњеног земљишта прије годину дана је продат за 1 100 000 марака двојици инвеститора из Требиња. То потврђује и нотарски Уговор о продаји земљишта, који је лично потписао епископ Дурић Григорије, склопљен 22.3.2017. код нотара Миланке Жуљевић у Требињу. Овим Уговором Григорије је продао дио поклоњеног земљишта за 1 100 000 марака, и ускоро би на њему требао да се сагради стамбено-пословни комплекс. Тако је захваљујући издашним Додиковим синекурама, које наравно не плаћа из свог џепа већ државном имовином, Григорије преко ноћи постао милионер. Било би логично да је дио синекуре и огромне своте новца подијелио сиромашним вјерницима али…. 
Претходна градска управа је оспоравала промјену намјене и продају земљишта, које је предмет реституције, али је по доласку Луке Петровића на чело града Требиња све врло брзо ријешено у корист Григорија. Комунисти су након Другог свјетског рата одузели обрадиву земљу мјештанима како би се направила касарна, и потомци су прије неколико година протествовали, блокирали парцеле и тражили да им се врати одузета ђедовина. Власт их је игнорисала, а ни Григорију није представљало проблем да дође у посјед земље која је раније насилно одузета од сељака, истовремено инсистирајући да се у Требињу и Дубровнику врати Епархији одузета имовина. ![]()
  Поставља се питање гдје су новци завршили и шта је Григорије урадио са 1 100 000 марака које је инкасирао продајом парцела у бившој касарни. Јавност поставља шта је и са више милиона марака које је раније наплатио изнајмљивањем некретнина и продајом атрактивног земљишта на Рондоу, у Дубровнику, Мостару, долини Неретве… Дио новаца је уложен у луксузне Григоријеве резиденције у Требињу и Мостару, те остале потребе модерног хервеговачког владике који годинама живи „на високој нози“. Врло је вјероватно да је најновији милион уложен у нови бизнис, јер је владика преко повезаних фирми посредно почео поново да се бави станоградњом. Овим послом Епархија се успјешно бавила прије 10-ак година, када је са пропалом фирмом „Неимарство“ и контраверзним бизнисменом и преварантом Матом Уљаревићем градила пословно-стамбени објекат у требињском насељу Брегови, непосредно поред Кошаркашког кампа Дејана Бодироге.
Григорије је од Додика и Луке Петровића добио на поклон више милиона марака, преко разних поклона, земљишта, објеката, грантова, расподјеле добити јавних предузећа, донација и кредита, а заузврат је морао активно да учествује у предизборним кампањама, хвали и промовише власт у Српској и дијели народ и вјернике којима би требао бити духовни пастир. О политици, кампањама и синекурама детаљније ћу писати до краја фељтона.
Извор: Блог Небојше Вукановића |
