Једном приликом ми је једна жена рекла: – Ухватила сам свог сина. Зар сам ја глупа, оче? Одмах сам схватила о чему се ради. Узела сам његове ствари, помирисала… Све се осећало на цигарете. Тада сам му рекла: „Шта радиш ти? Мислиш да ништа не видим?“, јер сам схватила да пуши! Не може да се сакрије од мене!
Одговорио сам јој: – Браво за тебе, баш си паметна! А шта се десило онда? – Наравно, направила сам скандал! … Од тада син жваће жваке пре него што се врати кући, прска своју одећу парфемом, крије се и осећа се јако добро због тога. Његова мајка већ ништа не осећа. Ја јој говорим: – И, шта мислиш, да ли си успела? Зар је то успех? Ти се поносиш тиме што си тако домишљата, а не схваташ да права мудрост није у томе да глумиш да све схваташ, већ у умећу да сачекаш мало. Сачекаш да прође време. Мислиш да Бог не види то? Види. Али да ли се Он одмах меша у наш живот и кажњава? Не. И ти сачекај, остави га, он ће се изменити и схватити као што је схватио и Свети Силуан. Он је отишао до оца и питао га: – Оче, реци ми, оног дана када сам ти припремио јело са месом, ти си знао да је тај дан петак? – Како да не знам? Био је петак и ја сам се осећао као да једем леш, нисам се осећао добро. – А зашто ми ништа ниси рекао? Ниси ме опоменуо, изгрдио, ниси ме натерао да се осећам лоше. И Свети Силуан је схватио. На тај начин се мења човек. |