Савле из Тарса у Киликији био је образован као рабин у Јерусалиму и одлично је познавао Стари Завет. Поставши хришћанин и нешто доцније узевши име Павле, он је хришћанским обраћеницима писао посланице у којима је излагао свој наук. Он је налазио за сходно да хришћанима, међу којима је било и Грка, протумачи однос међу половима у светлу библијског извештаја о стварању човека.

1. Св. Павле и међуполни односи

Св. Павле своје учење о полним односима гради на јахвистичком и елохистичком учењу о стварању људи. У складу са елохистом, он учи да у сотириологији – човековом начину спасeња – не постоје националне, класне или полне разлике: „Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу” (Галатима посланица 3,28). Бити „у Христу” (en Christō) поништава грешни вид односа међу људима и враћа их у стање пре грехопада. Павлова синтагма „мушкога и женскога” (arsen kaì thēly) иста је коју користи и елохист, у преводу Септуагинте (arsen kaì thēly), а која говори о стварању човека (Прва књига Мојсијева 1,26). Елохист стварање човека смешта у оквир човековог односа према Елохиму. Елохим (граматички плурал = „богови”) каже да жели да створи човека „по слици нашој”, „по обличју нашем” (jeв. b^esal^emēnu, гр. kat’ eikóna, лат. ad imaginem) и, што је изостављено из превода Ђуре Даничића, „на сличност нашу”, „на подобије наше” (јев. kid^emutēnu, гр. kath’ omoíōsin, лат. similitudinem), „себи слична”, како каже превод Стварности или Кршћанске садашњости (Прва књига Мојсијева 1,26). Наредни стих (1,27) каже да је Елохим створио човека „по слици (обличју) његовој (својему)” и сада се јавља у сингулару (јев. b^esal^emô, гр. kat’ eikóna theoû, лат. ad imaginem suam).

Св. Павле сотириолошки изједначава „мушки и женски род” имајући у виду да су оба рода створена „по обличју Божијему” (јев. b^eselem ’^elohim, гр. . kat’ eikóna, лат. ad imaginem Dei). Полови су једнаки „у Христу Исусу”, јер су оба створена по Христовом обличју. То учење Св. Павле развија: „Свуците старога човјека с дјелима његовијем, И обуците новога, које се обнавља за познање, по обличју онога који га је саздао: Гдје нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос” (Колошанима посланица 3,9b-11). Поента је иста: преображени („нови”) људи постају једнаки „у Христу”, јер су сви створени „по обличју онога који га је саздао”, тј. Бога (Христа). Национално и класно јединство по искупитељском поретку Св. Павле је наглашавао и другде (Коринћанима посланица прва 12,12-13).

Међутим, Св. Павле је учио да једнакост „у Христу” не подразумева брисање различитих друштвених улога. Павлова фраза „мушкога и женскога” (Галатима посланица 3,28) односи се на људска бића у полним разликама, а не у друштвеним улогама, што би фраза „мушкарац и жена” сугерисала. Социолошки, жена треба да буде подређена мушкарцу. Позивајући се на створитељски поредак (гр. táxis, лат. ordo), Св. Павле је учио да жена треба да у дому, друштву и цркви буде подређена мушкарцу. У том контексту, Св. Павле коментарише извештај о стварању човека и грехопаду на два места: у Коринћанима посланици првој 11,3-15 и Тимотију посланица прваa 2,11-14.

1. 1. Коринћанима посланица прва 11,3-15

Анализирајмо најпре текст у Коринћанима посланици првој 11,3-15. Ту Св. Павле учи да жене треба да буду потчињене мушкарцу: „Муж је глава жени” (11,3). Као знак те потчињености он препоручује да жене покривају главу у цркви (11,5-6). Разлог за потчињавање жене он види у проистицању женског пола из мушког (11,8). Имајући у виду јахвистички извештај о стварању који каже да је Бог створио „жену од ребра, које узе Адаму” (Прва књига Мојсијева 2,22), Св. Павле каже да је „жена од мужа” (gynē ex andrós, 11,8). Ради равнотеже, одмах затим истиче, на основу елохистичког извештаја (Прва књига Мојсијева 1,26-27), начело oнтичке једнакости рекавши да како је „жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога” (11,12). Када је у 8. стиху приметио да „није муж од жене” имао је у виду библијски извештај о стварању, по коме је женa настала од мужа. Када у 12. стиху тврди да је „и муж од жене” Св. Павле вероватно има у виду да жене рађају људе, па и мушкарце.

Св. Павле је одржавао деликатну равнотежу између начела социјалне подређености жена „јахвисте” и начела онтичке једнакости „елохисте”. Имајући то у виду, Св. Павле још једном истиче потребу за једнакошћу и комплементарношћу: „Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу” (11,11).

Св. Павле истиче потребу за женином друштвеном подређеношћу рекавши да је муж „обличје и слава Божија; а жена слава мужевља” (11,7). Као разлог томе он каже да „муж није саздан жене ради него жена мужа ради” (11,9). Св. Павле и касније истиче потребу за подређеношћу жена: „Жене ваше да ћуте у црквама” (ai gynaikes en tais ekklēsíais sygátōsan, 14,34). То je све у складу са комплементаристичким принципом којег су зацртали „јахвист” и „елохист”. Жена треба да буде друштвено потчињена мушкарцу, али уједно и њему бићевно једнака и комплементарна. Полови су равноправни и исте власти, али у различитим сферама. Принцип комплемeнтарности налаже да у друштву, породици и цркви надређену улогу има муж (гр. anēr, лат. vir).

1. 2. Тимотију посланица прва 2,11-14

Св. Павле подвлачи потребу да жена буде подређена мужу и у Тимотију посланици првој: „Жена на миру да се учи са сваком покорношћу. Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна” (2,11-12). Као разлог за то спомиње се то што је Адам створен пре жене (2,13) и што се она „превари”, а не Адам (2,14). Св. Павле овим као да сугерише да је Адамов пад био из солидарности са женом, а не зато што је заведен од кушача. Текст у Првој књизи Мојсијевој допушта такво тумачење. Ако је Адам уопште био заведен, био је заведен од жене, а не oд кушача.

2. Павлово учење о положају жене у породици и цркви

Имајући у виду еденски и искупитељски поредак, Св. Павле је учио да жена у породици, друштву и цркви мора да буде подређена мужу. Он је записао да је „муж глава жени” (Ефесцима посланица 5,23; Коринћанима посланица прва 11,3). Овде реч „глава” (kephalē), као и у већини других случајева у Библији и у класичној грчкој књижевности, значи имати власт, ауторитет над неким, владати над неким и бити вишег ранга. Тако се то разумевало и у патристици (Климент Римски, Тертулијан) и међу рефоматирима (Калвин).

Св. Павле директно наглашава потребу да жене буду потчињене: „Жене! слушајте своје мужеве као Господа” (Ефесцима посланица 5,22). То исто наглашава и на другом месту: „Жене! слушајте своје мужеве као што треба у Господу” (Колошанима посланица 3,18). То наравно не значи да жене требају да послушају сваку мужевљеву заповест, нити да буду потчињене као робиње. Кључна реч је „као Господа” (ōs tō Kyríō), тј. „у Господу” (en Kyríō). Од мужа се очекује да се понаша „као Господ”: „Мужеви! љубите своје жене” (Ефесцима посланица 5,25а). Заповести Св. Павла имају паралелу код Св. Петра. Он такође наређује женама да буду покорне мужевима: „Жене будите покорне својијем мужевима” (Прва саборна посланица Св. апостола Петра 3,1а). Међутим, Св. Петар наређује мушкарцима да поштују своје жене: „Тако и ви мужеви живите са својијем женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд” (3,7а). Св. Павле је овако сажео брачне дужности: „Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа” (Ефесцима посланица 5,33). „Бојати се”, овде, као и многим другим случајевима, значи поштовати и ценити неког зато што је вишег ранга.

Као што је учио да жена у породици мора да буде потчињена мужу, тако је Св. Павле учио да жена треба да буде потчињена мушкарцу и у цркви. Муж не сме у цркви да покрива главу, а жена то мора (Коринћанима посланица прва 11,4-5). Жена „која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју” (11,5а). Она гологлавошћу срамоти своју „главу” тј. „мужа”. Покривање главе, Св. Павле је учио, знак је подређености мужу. Покривање главе, без обзира да ли то подразумевало ношење мараме, капе, пунђе, плетенице или нечег другог, као обичај којим се показивала подређеност мужу јесте културно обележје и стога променљив. Међутим, начело које је тај обичај представљао, наиме подређеност жене мужу, будући богословски утемељено у реду стварања, неуклоњиво је и непромењиво. Подређеност жене мужу остаје као начело, али начини остваривања тог начела могу да варирају у зависности од културних прилика. Овде Св. Павле непосредно говори о подређености удатих жена својим мужевима, али има у виду и жене и мушкарце уопште, јер реч жена (gynē) означава не само удату жену, него и жену уопште, а реч муж (anēr) oзначава не само ожењеног мушкарца, него и мушкарца уопште. Иако Св. Павле говори о супружницима, он има у виду општи однос мушкарца и жене. Св. Павле непрестано има у виду поредак успостављен приликом стварања. Жена треба да покрива главу и „анђелâ ради” (11,10b), јер су анђели чувари поретка успостаљеног приликом стварања. На „природу” (phýsis) успостављену приликом стварања позива се Св. Павле поново: „Не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу; А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала” (11,14-15).

3. Закључак

У сагледавању проблематике односа међу половима Св. Павле се руководи Светим Предањем свога доба – Старим Заветом на кога се непосредно и позива. Као врсни његов познавалац, он заговара принцип онтичке, аксиолошке и сотириолошке једнакости међу половима, али уједно и њихову функционалну различитост и комплементарност улога. За Светог Павла потпуно је неприхватљива помодна идеологија „родне равноправности”, јер се коси са створитељским Промислом. За њега, као и све друге богонадахнуте писце Светог Писма, „родна равнопраност” је душегубна јерес.