ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ,

ЊИХОВИМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВИМА,

ВАШИМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВИМА,

Имам 70 (седамдесет година), а од тога 50 година сам као појац или као члан неког од црквених хорова учествовао активно на богослужењима у Београду. Никада за све то време нисам очекивао никакву награду, поготово материјалну.

Из велике љубави и сопствене вере сам се осећао као одговорни члан своје Свете Светосавске Цркве, да управо Њој дајем свој какав-такав лични допринос. Али сам исто тако један од хиљада верника наше Цркве који смо у последње време више него збуњени догађањима у истој нашој Цркви. Између многих, ево само два примера где сам стицајем околности живи сведок.

Ако би било кога питали које су по много чему најкључније цркве и храмови у СПЦ сви би рекли, па и ја бих рекао, да су то храм Светога Саве на Врачару и црква Ружица и капела Свете Петке на Калемегдану. Зато није случајно што су се обрушиле силе зла пре две-три године на ове храмове са ужасним последицама које су видне можда још више, данас. За храм Светог Саве не могу да поверујем да се званична црквена власт обратила оним истим службама које су у време најљућег богоборства снимали, сликали, пратили и уцењивали свештенство и народ који су били одани својој Цркви. У најновије време, одређене црквене особе су узели исту ту службу да инсталирају видео и аудио камере у канцеларијама овог храма и том приликом су прикупили преко 11.000 сати снимака. Свештенство је снимано од службених просторија до тоалета. И на основу тих докумената донела се пресуда. Здравој памети застаје дах. Није се рачунало да је један канал снимања користила „црквена служба“, а други да је ишао директно у руке државне безбедности. Питање се само намеће: зар је могуће да није било другог начина контроле над свештенством и запосленима у храму? Ево другог, можда горег случаја!

У црквама Ружици и Светој Петки било је до пре две године 11 свештеника и један ђакон. Сви су, сем једнога, били доктори наука, углавном богословских. Једноме од њих, протојереју ставрофору и арх. намеснику београдском првом, др Владимиру Вукашиновићу, поред обављања дужности намесника, прохтело се да буде и старешина храмова. Он је пре тога пљачкао своје колеге као и саме храмове на разне начине. Сведоци су сви остали свештеници који нису ништа предузимали против његових разноврсних пљачкања. Пре две године потплатио је новинара Новости да објави крађу злата 1.650 грама и 3.000 грама сребра из храмова, наводно, од стране бившег старешине и благајника. На насловним странама 7. и 8. маја 2016. осванули су бомбасти наслови и текстови овог дневног и тиражног листа. А уствари, сам Вукашиновић је узео драгоцености од старешине храмова пре осам година без ичијег одобрења, и знања и са одређеном намером да од истих драгоцености купио себи некретнине у Херцег Новом. Такође, од силних пљачкања купио је неколико некретнина које је превео што на себе, а што на фамилију. У пешачкој зони Земуна поседује салонски стан (чији је претходни власник био генерал Фрањо Туђман), кућу у Старом Сланкамену са погледом на Дунав, а за аутомобиле и остале луксузијаде које је мењао као чарапе на ногама се подразумевало као потрошни материјал. Када је био притешњен због ове злоупотребе, вратио је у благајну храмова преко 21.000 евра од драгоцености по некој сопственој процени, те је стога и унапређен у старешину храмова како би легализовао будуће своје крађе. Непослушне свештенике, а своје колеге и бивше професоре је протерао (истина, уз нечасну улогу тадашњег викара Арсенија који је постао старешина светосавског храма и иза кога се такође помињу афере у периоду његовог старешинства). Златар из Земуна Драгољуб Васиљевић му је био само маска за ову нечасну делатност. Златар је избегавао сваки контакт са свештенством ових храмова па је полицијски службеник Михаијло Јашић прибавио од њега извештај у коме каже да је њему надређени искључиво Вукашиновић. Извештај је достављен Његовој Светости али без икаквих последица. (Поседујем лично дупликат тог извештаја).

Више пута сам писао Његовој Светости око свих ових дешавања али добијам утисак да ниједан допис није дошао у његове руке. Одговора, стога и није било. Писао сам и објављивао своје примедбе указујући на раскалашан рад и живот новог старешине у калемегданским светињама дневном листу Политика, али се ни на то нико није обазрео. Отерани су свештеници који су били најомиљенији не само у Београду, него можда и у самој српској Цркви. Али шта то вреди када нису по мери криминалаца и криминала који је постао мера и вредност живота, нажалост и у Цркви. Зато нас више не изненађују догађаји који ће уследити са свештеницима који су у вези са нарко-дилерисањем.

Слободан сам Вам поставити следећа питања:

- Да ли сте знали да именовани Вукашиновић никада није активно учествовао у овим храмовима, па чак и када је у два месеца требао једном да богослужи, јер га је најчешће неко замењивао? Долазио је у храм само да на разне начине опљачка вернике или по корвану.

- Да никада није хтео учествовати у напретку живота и рада заједнице кроз предавања, трибине или културна дешавања.

- Да никада није ишао на недељу дана у Пећку патријаршију иако је то била обавеза свих београдских свештеника, а за разлику, знао је сваког месеца да одлази до Врања по „заслужену“ апанажу као вајног професора Учитељског факултета?

- Да је неко ко је долазио у контакт на тајанствен начин са дилерима дроге о чему сведочи једно његово саслушање дато полицији (сведок Александар Аврамов из Београда).

- Да поседује више врста ватреног оружја (пиштоља) као прави духовник, о чему сведочи његов полицијски досије који се може лако проверити.

- Да је као професор Богословског факултета у Београду заводио и напаствовао студенткиње истог свог факултета о чему подробније може сведочити његов хабаб и велики пријатељ о. Саво Јовић, главни секретар САС, а све се може проверити у његовом црквеном досијеу. За одвођење студенткиња у друге епархије и са њима одређеног провода, могу да сведоче уважени свештеници из Осјечко-барањске и Жичке епархије чија имена знам, а сигурно је да је било оваквих излета и на друге стране. Да је поједине студенткиње одводио по викендицама о чему нам сведоче очевидци. На основу изјава само храбријих студенткиња крију се страшне ствари. Зато вам јавно кажем: да сам којим случајем послао своју кћи на исти Факултет и да се са њом слично нешто дешавало, био бих спреман да му сам пресудим.

За ове случајеве знају сви студенти Богословског факултета у Београду као и сво свештенство Београда али добрим делом и Србије. Зато ми ништа више није јасно у Цркви? Како му се широм отварају врата и праве уступци упркос свим овим сазнањима. Једини је професор Факултета који је на годину или две раније постајао ванредни, а потом редовни професор само да би стекао услове за нову улогу на Факултету. Знам из поузданих извора да је Његова Светост, чим је ступио на патријарашки престо рекао да ће разрешити намесника јер му професор факултета није подесан за ту дужност? И да ће га сменити. Пре две године сам својим ушима чуо 8. августа (на трнову Св. Петку) из уста Његове Светости и то више пута да ће га сменити, а капелу претворити у манастир. Можда, искрено, Патријарх и није био свестан своје немоћи и да му не може ништа јер је Вукашиновић експонент мало већих играча али и својих личних интереса.

Зато, пред чињеницом да су нам храмови све празнији, а проблеми све већи: питем себе и Вас, драги и Свети Оци да ли вам лаос у кога се само теоретски кунете служи као манипулација за трговинске трансакције, а наша узвикивања „аксиос“, Вам значи само тада и никада и ништа више.

Након овога обраћама Вама, Свети Оци, следеће подробније писмо о случајевима везаним за осорног и надменог Вукашиновића и петиција потписана од хиљада академика, професора, лекара, инжењера, уметника, спортиста, обичних верника... и упутиће се на све важније адресе у земљи, као и на адресе представника помесних православних Цркава у свету. Намера нам је да немоћној нашој Цркви помогнемо макар на овакав начин.

У Београду, 15.априла 2018.

Драган Млађеновић

(Вама свима добро познати)