|
 Како те нађем, тако ћу ти и судити (в. Јез. 33;20). Да, то је вредност једног тренутка! Да ли ће те затећи у покајању? Да ли ће те сусрести док се исповедаш? Да ли ће те сустићи док говориш Оче, сагреших небу и Теби (Лк. 15;18)? Да ли ће ти прићи док проливаш сузе истинског покајања и самопрекоревања? Да, Бог ће одлуку донети у једном тренутку: Веран је Господ у речима Својим (Пс. 144;13 по Септуагинти).
Ако те пак нађе у нечему другом, о човече, отвориће се очи твоје душе и видећеш шта си изгубио, али каква ће тада корист бити од тога? Ако Бог осуди човека, покајање је бескорисно. Када се заврши „вашар“ овог живота, узалудна ће бити многоглагољивост! Тада је све свршено! О, како је то велико тајинство! О, Боже мој, мој слатки Исусе, отвори очи моје душе да бих сасвим јасно могао да видим велико тајинство мог вечног спасења, да бих уз помоћ Твоје благодати припремио попутнину и да се не бих бескорисно кајао на самом крају свог живота. Као што видиш, ја баш ништа не чиним и потпуно сам губав од страсти. Подари ми сузе и савршено покајање пре него што дође задњи час, када ћу зачути Твој глас: Нареди за своју кућу, јер ћеш умрети и нећеш бити жив (Ис. 38;1). |
