Поштовано уредништво, обраћам Вам се поводом одличног текста г. Томислава Крсмановића о антисемитизму (овде:). У потпуности се слажем са наводима г. Крсмановића. Заиста, српски народ у 2. светском рату није укаљао образ ни мржњом ни прогонима Јевреја. Свакако да је било појединаца чије су руке огрезле у јеврејској и не само јеврејској крви, али за Србе се, никако и никада не може рећи да су мрзели или да мрзе јеврејски народ. За то можемо бити поносни и пред људима и пред Господом.
Међутим, брине ме, што, понекад, међу људима у цркви, углавном у разговору са свештеницима, монасима или међусобно, после богослужења, неретко слушам о некакавој "јудео-масонској" завери, страшној јеврејској кривици за све недаће Срба. Такође, на полицама књижаре једног нашег знаменитог манастира могу се купити "Протоколи Сионских мудраца", чувена и срамна антисемтиска књига. О масонима можемо нашироко говорити, али никаква јеврејска завера према нама не постоји. Ми не припадамо истој религији. Јевреји су Јевреји а ми смо православни хришћани. Ту нема компромиса али то није ни тема односа два народа који су прожети дубоким поштовањем и пријатељством. Са пријатељем јеврејског порекла пре 20-ак година посетио сам Јеврејски историјски музеј у Београду. Веома љубазан кустос нам је предочио за многе непознату чињеницу да су велику већину београдских јевреја чинили радници, ситне занатлије и трговци. Већина су били сиротиња, баш као и њихове комшије Срби. Наравно, постојали су и веома богати банкари или трговци који су били власници најскупљих некретнина на Теразијама или у Кнез Михајловој улици али њих је било релативно мало. У нади да антисемитизам неће затровати наше душе, срдачно Вас поздрављам уз најбоље жеље да Господ подржи Ваш племенити рад. Михаило Марковић |
