header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Викторија Прудеј: Зашто се деца досађују у школи, не могу да чекају, лако се разочарају... Штампај Е-пошта
четвртак, 07 јун 2018

 Поштовани читаоци, овај чланак је написан 2016. године и до сада је прочитан 6 милиона пута, преведен је на 15 језика, и изазвао је велику позитивну реакцију широм света. Ми смо га превели за вас...

Ја сам канадски ерго-терапеут са десетогодишњим искуством рада са децом, родитељима и просветним радницима.

Током година моје професионалне активности запазила сам код деце застрашујућу тенденцију ка смањењу социјалне, емоционалне и академске активности, као и нагло повећање броја случајева смањеног учења, концентрације и сличних поремећаја.

Савремена деца долазе у школу емоционално неприступачна за учење, а у нашем савременом начину живота има много фактора који томе доприносе. Као што знамо, мозак је пластичан и флексибилан. Захваљујући окружењу, мозак можемо учинити "јачим" или "слабијим". Искрено верујем да, упркос свим нашим најбољим мотивима, нажалост, усмеравамо развој наше деце у погрешном смеру.

Ево зашто:

1. Утицај технологије

Коришћење технологије (телевизор, таблет, „паметни“ телефон) као бесплатне бебиситерке заправо није сасвим бесплатно. Исплата није далеко; ми плаћамо нервним системом наше деце, њиховом пажњом и њиховом способношћу да задовољство одложе за касније. У поређењу са виртуелном стварношћу, свакодневни живот је досадан. Када деца дођу на час, они се суочавају са људским гласовима и одговарајућом визуелном стимулацијом, насупрот уобичајеним графичким експлозијама и специјалним ефектима које су навикли да виде на екранима. После дуготрајног боравка у виртуелној стварности обрада информација на часу постаје све тежа за нашу децу, јер су њихови мозгови навикли на високе нивое стимулација које пружају видео игре. Неспособност обрађивања нижих нивоа стимулације погоршава спремност деце да решавају научне задатке. Технологије такође емоционално отуђују нашу децу од породице. Доступност родитељских емоција је важна хранљива материја за мозак детета. Нажалост, ми постепено лишавамо нашу децу те хранљиве материје.

2. Деца добијају све што они хоће, и кад они хоће

"Гладан сам !!" "За секунду ћу ти купити нешто да прегризеш." "Ја сам жедан!" "Ето аутомата са пићима." "Досадно ми је!" "Поиграј се са мојим телефоном!" Способност да се одложи задовољство један је од кључних фактора за будући успех. Ми имамо најбоље намере - да нашу децу учинимо срећним, али нажалост, ми их чинимо срећним само у датом тренутку, али дугорочно несрећним. Способност одлагања задовољства означава способност функционисања у условима стреса. Наша деца постепено постају мање спремна да се боре чак и са незнатним стресним ситуацијама, које на крају постају огромне препреке за њихов успех у животу.

Немогућност одлагања задовољства често се манифестује на часовима, у трговачким центрима, ресторанима и продавницама играчака у време када дете чује "Не", јер су родитељи обучавали мозак њиховог детета да одмах добије оно што он хоће.

3. Деца владају светом

Ево шта ја стално слушам од родитеља: "Мој син не воли поврће." "Она не воли рано да леже да спава." "Он не воли да доручкује." "Она не воли играчке, али се одлично слаже са својим Ipad." "Он неће да се облачи сам." "Лења је да сама једе.» Од када деци одређују родитељи? Како их васпитавати? Ако препустимо то њима, онда све што ће урадити јесте да једу макароне са сиром и колаче са кремом, гледају телевизор, играју на таблету и лежу да спавају у 12 сати ноћу. Какву корист ми њима чинимо дајући им оно што ОНИ ХОЋЕ, ако ми знамо да то НИЈЕ ДОБРО за њих?

Без правилне исхране и здравог ноћног сна, наша деца ће доћи у школу раздражљива, немирна и непажљива. Поред тога, ми им дајемо неправилну мисао - они сазнају да могу да раде оно што они хоће, и не раде оно што неће. Појам «неопходно радити» је одсутан. Нажалост, да бисмо достигли своје циљеве у животу, морамо учинити оно што је неопходно, а то није увек то што се нама свиђа да радимо. На пример, ако дете хоће да буде одлично, оно мора напорно да учи. Ако хоће да буде успешан фудбалер, он мора да тренира сваки дан. Наша деца савршено знају шта они хоће, али им је веома тешко да раде оно што је неопходно за достизање тог циља. Резултат - неостварени циљеви и разочарење.

4. Бескрајна забава

Ми смо створили вештачки свет за нашу децу. Тамо нема досадних тренутака. Кад се дете утиша, ми трчимо да га забавимо поново, зато што у противном случају ми сматрамо да не испуњавамо нашу дужност у васпитању деце. Ми живимо у два различита света: они имају сопствени свет "забаве", а ми имамо свој "посао". Зашто нам деца више не помажу у кухињи или прањем одеће?

Зашто не сакупљају и не доводе у ред своје играчке? То је монотони рад који тренира мозак, развија радну способност и умешност да се функционише током периода "досаде" – ти исти "мишићи" биће потребни, на крају крајева, и за учење у школи. Када деца долазе у школу и када је потребно нешто да записују, кажу: "Не могу. То је превише тешко. И превише досадно." Зашто? Зато што бесконачна забава не развија радне вештине. Њих развија рад.

5. Ограничена друштвена интеракција

Ми смо сви заузети, зато дајемо нашој деци гаџете, да би и они такође били "заузети". Раније су се деца играла на улици, гдје су у несистематичном природном окружењу они развијали своје социјалне навике. Нажалост, технологија је заменила игре у дворишту. Поред тога, технологија је учинила родитеље мање доступним за друштвену интеракцију с децом. Очигледно, наша деца све више и више заостају ... јер дигитална «бебиситерка» није у стању да помогне деци да развијају друштвене навике. За даљи успех у животу социјалне вештине су неопходне!

Мозак, као и мишићи, вежба се и учи. Ако хоћете да ваше дете уме да вози бицикл, ви га учите вештинама вожње бицикла. Ако хоћете да ваше дете буде у стању да сачека, морате га научити стрпљењу. Ако хоћете да ваше дете буде у могућности да комуницира, морате га научити социјалним вештинама. Исто важи и за све остале вештине. Нема никакве разлике!

Ви можете да измените живот вашег детета путем вежбања његовог мозга тако да ваше дете буде успешно у друштвеним, емоционалним и научним активностима. Ево како:

1. Ограничите приступ технологијама и обновите емоционалну везу са вашом децом

Изненадите их цвећем, поделите осмех, заголицајте их, оставите симпатичну цедуљицу у њихов руксак или испод јастука, изненадите их, изведите их на ручак из школе, играјте се заједно, пузите заједно, бијте се са јастуцима;

Проводите породичне ручкове, играјте увече стоне игре, возите бицикле, шетајте на отвореном ваздуху са лампом, увече.

2. Вежбајте способност да одложите задовољство

Дајте им могућност да сачекају! Објасните детету да је досада нормална. За време досаде, често се рађају најкреативне идеје.

Постепено повећавајте време чекања између "ја желим" и "ја добијем";

Избегавајте коришћење гаџета у аутомобилима и ресторанима - уместо тога, научите их да чекају, разговарају и играју се;

Ограничите количину редовних грицкалица.

3. Не бојте се постављања оквира. Деци су неопходна ограничења да би расла срећна и здрава !!!

Направите распоред времена за оброке, време за спавање, време за игрице;

Размислите шта је ДОБРО за њих, а не о томе шта они ХОЋЕ / НЕЋЕ. Касније ће вам он захвалити за ово. Васпитање деце – то је тежак посао. Ви морате бити креативни да бисте им нашли да раде оно што је за њих добро, зато што ће велики део времена то бити потпуна супротност ономе што они хоће;

Деца треба да доручкују и да једу хранљиву храну. Морају да проводе време на отвореном ваздуху и да иду на спавање у одређено време, да би следећег дана дошли у школу спремни за учење!

Претворите оно што они не воле/неће да раде, у задовољство, у емоционално стимулативну игру.

4. Научите своје дете да обавља монотони рад од раних година, јер је то основа за будућу "радну способност"

Слагати одећу, сређивати играчке, вешати одећу, распакивати храну, прекривати сто, спремати обед, прати посуђе, поспремати кревет;

Будите креативни. Додајте елемент игре у акцију да би се мозак повезао са нечим позитивним.

5. Учите их друштвеним вештинама

Научите их да раде нешто по редоследу, да деле, да умеју да губе / победе, иду на компромисе, да похвале друге, да говоре речи "молим" и "хвала".

На основу мог искуства као ерго-терапеута, могу рећи да се деца мењају када њихови родитељи промене своју тачку гледишта на васпитање деце. Помозите деци да успеју у животу вежбајући и обучавајући њихов мозак што је могуће пре!

 

Извор: https://yourot.com/ru_blog/articleru 

Фото: https://yourot.com/parenting-club/2016/5/16/

Превод са руског: Радмила Благојевић, "Православна породица"


Последњи пут ажурирано ( четвртак, 07 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.