Владимир Димитријевић је неко ко је својим речима имао велики утицај на мене. Жаргонски речено, просто сам гутао његова казивања о утицају музике на човека, о сектама, о породици, о болестима зависности… Уопште, пријемчив ми је био његов православни поглед на свет.

Унапред желим да нагласим да ово није критика писања Владимира  Димитријевића, јер ја за то просто немам ни знања, ни моћи, ни намере. Једноставно неке ствари не разумем и желео бих, ради нашег свеопштег јединства у вери, да сазнам о чему је заправо реч, јер хватам себе како прескачем већину од онога што брат Влада пише.

Замислите свештеника кад проповеда Реч Божију, да стално покушава да нам докаже да је истина то што говори, обавештавајући нас да је неко о томе негде на страни тој и тој већ писао о томе.

Опростите, али тешко ми је да пратим суштину у текстовима од великог броја страна са много  заграда, линкова, фуснота…

И онда одједном искочи Чича! (овде:)

Не знам чиме то доказује, али колико сам ја схватио из речи брата Владе, четници са Дражом на челу имају ексклузиву на Христа. Довољно је бити четник па да Христа задобијеш!? Нема везе што ни сви монаси и свештеници не задобијају Царство Небеско, ал' ево Чича Дража нас оданде својим очима сетно посматра, и то са лулом у руци! „Дражине пак очи, очи неустрашивог јунака који је у срцу носио дубоку тугу због свенародних страдања, остају да нас гледају из света у коме нема туге, ни муке, него живот бесконачни“, рече брат Влада.

Партизани тек немају шансе. Њима и њиховим потомцима који су схватили колико је комунизам зло и кају се стално због тога и због других својих грехова, то ништа не вреди. Зато им треба стално онако “хришћанско-четнички” стављати со на рану, а све у корист помирења међу завађеном браћом.

Свети Владика Николај каже: “Да је Господ имао гори народ од Турака, пред Косовом, послао би на нас, какви смо били”. Требало нам је 500 година да се кајемо у ропству да би нам Бог државу и слободу вратио.

Какви ли смо то онда били па нам је Господ комунизам допустио? Хоћемо ли поново добити слободу, ако још нисмо ни почели да се кајемо, већ упорно кукамо на последице. За све нам је крив Броз и његови џелати, једино је Вуку Драшковићу крив Слоба.

Брате Владо, остави се оних који иду на “вијеће безбожничко” и “у друштву неваљалијех људи сједе”, па да у једномислију веру чувамо.  Ти пиши, а и ти и ми пример да дајемо, твоје писање да нам буде роса у жару борбе за веру непостидну. Али, овакви твоји текстови на слогу нам, на жалост, нису.

Опростите ако сам неког увредио.

Драган