Државни секретар кардинал Пјетро Паролин у Црној Гори разговарао са тамошњим званичницима о доласку папе (овде:) – да ли ће то бити тема разговора и са државним врхом данас у Београду

Када је папа Фрањо именовао некадашњег нунција у Венецуели на место слично премијерском, што значи за другог човека Ватикана, та вест је одјекнула широм света. Постављење ватиканског државног секретара кардинала Пјетра Паролина представљало је први и најважнији конкретан наговештај у којем ће смеру папа Фрањо, као предузимљиви поглавар Римокатоличке цркве, усмерити световно деловање Ватикана, али и најављено реформисање римске курије.

Кардинал Паролин ће сутра први пут посетити Србију, а колику важност званични Београд показује према овој посети, говори податак да ће га по доласку, примити председник Александар Вучић, председница владе Ана Брнабић и министар спољних послова Ивица Дачић. Предвиђено је да се са кардиналом сретне и патријарх Иринеј. У недељу ће други човек Ватикана одслужити мису у Новом Саду, а потом ће осветити ново седиште Међународне бискупске конференције Светих Ћирила и Методија, коју сачињавају бискупи Србије, Црне Горе и Македоније.

Кардинал се од прекјуче налази први пут у посети Црној Гори, где је на радном ручку разговарао са председником Милом Ђукановићем. Пре тога, кардинала је уз највише државне почасти дочекао премијер Црне Горе Душко Марковић. Шеф црногорске владе је посету кардинала Паролина назвао историјском и истакао да је то добар сигнал и добра основа да се Црна Гора може надати скоријој посети папе.

Уочи доласка у Подгорицу, кардинал Паролин је за „Побједу” дао интервју у којем је такође нагласио да је папа Фрањо показао велику пажњу за ову географску зону европског континента и велико интересовање да овамо и дође.

У септембру 2014, као што је познато, отишао је на своје прво апостолско путовање у Европи у суседну Албанију, у Тирану, са жељом да потврди веру албанске цркве и да пружи своје охрабрење једној земљи која је дуго патила због последица идеологија из прошлости. Наредне године отишао је у Сарајево, град симбол балканског рата ’92–’95, као ходочасник мира и дијалога како је сам рекао представљајући се народу.

„Мислим да ускоро може доћи време да свети отац посети ову земљу, што искрено желе ваше власти и грађани”, рекао је кардинал у интервјуу за „Побједу”. Портал „Ватикан њуз” објавио је да је Пјетро Паролин ове недеље први пут у посети Црној Гори и Србији. Портал преноси да је циљ његовог доласка јачање односа са Ватиканом и подршка овдашњим црквама.

Ако је званична Подгорица већ истакла спремност и жељу да папа Фрања посети Црну Гору, да ли ће евентуални долазак папе Фрање у Србију бити једна од тема разговара и у Београду? 

Треба подсетити да се крајем августа прошле године у Москви, кардинал Пјетро Паролин састао са црквеним и државним врхом Руске Федерације, патријархом Кирилом, председником Русије Владимиром Путином и шефом дипломатије Сергејом Лавровим. Ту посету су званичници Русије такође оценили историјском. Тај сусрет симболизовао је не само приближавање Русије и Свете столице као држава већ је била и наставак успешног дијалога између православног и католичког света.

Још једна посета и изјава државног секретара Свете столице Пјетра Паролина учинила је оно што се до скоро чинило немогућим, а то је да се посета папе Фрање Србији, ипак, учини макар нешто извеснијом. Наиме, последњег дана октобра прошле године, у Хрватској је кардиналов долазак еуфорично најављиван, јер се очекивало да ће Алојзије Степинац и званично бити проглашен свецем. То ишчекивање је спласнуло, после кардиналове изјаве да ће канонизација контроверзног кардинала причекати „Божје време”. Заменик папе Фрање управо је у Загребу поручио: „Божје време је савршено, стога причекајмо Божје време”, одговоривши на директно питање новинара о канонизацији кардинала Алојзија Степинца.

​Историчар Александар Раковић, међутим, за „Политику” каже да је најреалније да до сусрета српског патријарха и римског папе дође у трећој земљи, као што су се руски патријарх и папа сусрели на Куби 2016. године.

Према речима Раковића, још увек нису испуњени услови који се очекују од римског папе, а то је да се римокатоличка црква у име свог клера покаје за злочине који је део њеног клера чинио над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

– Не видим у чему је проблем да римски папа посети Јасеновац, поклони се жртвама и тиме отвори могућност да посети Београд –  каже он.

За оне који су ипак више склони доласку папе у Србију као шефа државе, један од аргумената је чињеница да Ватикан није признао Косово. Један од њих био је бивши председник Србије Томислав Николић који је 2015. године позвао папу Фрању, током сусрета у Ватикану, да посети Србију, уз ограду да о томе треба да се изјасни и Српска православна црква. И шеф дипломатије Ивица Дачић је говорио да би папа Фрања требало да дође у Србију и да је то у нашем интересу.

Извор: "Политика"