РУСКА ВОЈСКА У ЦХИНВАЛИЈУ, НАПАДАЧИ НЕУТРАЛИСАНИ

Агенција Итар-Тас с извештава да становници Цхинвалија напуштају подруме у којима су се крили пред нападом грузијске војске и да је паљба прекинута.

        "Свака паљба грузијских снага у зони одговорности руских мировњака у Јужној Осетији, биће жестоко пресечена", запретио је заменик команданта руске Копнене војске.

        Према речима Конашенкова, грузијска војска пуцала је по руским мировњацима, наоружаним лаким оружјем, из оружја великог калибра - од 122 и 155 милиметара.

        Службеници Министарства одбране Јужне Осетије саопштили су да грузијских јединица у разрушеном Цхинвалију више нема.

Заменик секретара Савета за безбедност Јужне Осетије Руслан Гаглојев саопштио је да је руска оклопна техника ушла у северни део града.

Добровољци су почели да помажу у тражењу рањених испод рушевина.

Један од јужноосетијских устаника рекао је руским медијима да се део лекара и пацијената градске болнице током напада сакрио у подрумима, и да је њихова судбина још непозната, а многи не знају судбину својих блиских јер мобилна телефонија не функционише.

Становници Цхинвалија и даље, међутим, страхују да би са мраком могло да дође до нових напада.

Грузија, истовремено, оптужује руску војску да је авионима током поподнева бомбардовала аеродром грузијског Министарства одбране у области Марнеул, око 40 километара јужно од Тбилисија.

У саопштењу Министарства спољних послова Грузије је наведено да у том нападу има жртава и да је уништено неколико грузијских војних авиона.

Према локалним медијима, погинуло је пет особа, а грузијски медији извештавају и да су руски авиони бацали бомбе по периферији грузијског града Гори, 25 километара од Цхинвалија.

У тим вестима нема извештаја о могућим жртвама.

Колона руских оклопних возила ушла је раније данас на територију Јужне Осетије, отцепљене аутономне области Грузије, а Русија је саопштила да неће допустити некажњену погибију својих држављана.

Председник Грузије Михаил Сакашвили оптужио је Русију за упад на грузијску територију, а руски председник Дмитриј Медведев саопштио је да је, у складу са уставом и федералним законодавством, као председник Руске Федерације, обавезан да штити живот и достојанство руских држављана, где год да се они налазе.

Медведев је рекао да је "грузијска војска у суштини извршила акт агресије против руских мировњака и цивилног становништва".

Министарство одбране Русије саопштило је да је Русија упутила појачање мировним снагама у Јужној Осетији, отцепљеној грузијској аутономној области, ради заустављања крвопролића.

У Цхинвалију, главном граду Јужне Осетије, воде се жестоке борбе, у којима је погинуло најмање 10 руских мировњака, а око 30 је рањено. Руски извори тврде да грузијски војници рањенике докрајчују и не дозвољавају да се допреме у болнице, а Едуард Какојти, председник Јужне Осетије рекао је да је погинуло и више стотина цивила.

Савет безбедности УН није успео да усагласи ставове о руском предлогу да се упути позив Грузији и јужној Осетији да одмах прекину крвопролиће-иза затворених врата касно синоћ започело заседање које је трајало до раних јутарњих цацсова али без договора о тексту који је имао три реченице.

Премијер Русије Владимир Путин у Пекингу је у разговору са америчким председником Бушом рекао да је "практично данас у Јужној Осетији почео рат" и да се "из Русије и других места скупља много добровољаца" и да је "веома тешко одржати мир".

САД су, како је саопштио Стејт дипартмент, подржале територијални интегритет Грузије и позвале на обуставу борби у Јјужној Осетији.

Генерални секретар НАТО Де Хуп Схефер позвао је на прекид насиља у Јужној Осетији и на директне преговоре страна у сукобу. Он је у последњих пар сати два пута телефоном разговарао с председником Грузије Сакашвилијем, али НАТО нема "директан мандат" у Јужној Осетији, изјавио је представник Алијансе.

Европска унија је данас затражила прекид сукоба у Јужној Осетији и обнову преговора који би омогућили политичко решење, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета Грузије.

Грузијски председник Михаил Сакашвили изјавио је да Русија води рат са његовом земљом и да Грузијци "гледају са надом" ка Америци, али није посебно затражио америчку помоћ.

"Руски тенкови су ту. Од јуче нас Руси непрекидно бомбардују, циљајући посебно цивиле, рекао је Сакашвили у интервјуу америчкој телевизији Си-Ен-Ен (ЦНН).

"Русија са нама води рат на нашој територији. Ово је отворена руска агресија, трпимо и патимо зато што хоћемо да будемо слободни и што желимо да будемо мултиетничка демократија", нагласио грузијски председник.

Сакашвили, чија земља хоће да постане чланица НАТО, је додао да овај сукоб "није више око Грузије већ око Америке и њених вредности".

Председник Савета Федерације Русије Сергеј Миронов оценио је да оружана агресија Грузије против отцепљене Јужне Осетије даје парламенту Русије озбиљан основ за разматрање признања независности те непризнате републике.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је данас да су се "појавили извештаји о етничким чишћењима у селима Јужне Осетије", аутономне области отцепљене од Грузије, у којој се од синоћ воде жестоки сукоби грузијских и јужноосетијских снага.

Одговарајући на оптужбе за војну интервенцију Русије, Лавров је рекао да "на месту грузијског руководства не би бројао туђе тенкове и авионе, већ сопствене, који су ушли у Цхивнали и бомбардовали болнице, куће и насеље у којем су жене и деца покушали да нађу спас".

"Стање у Јужној Осетији погоршава се из часа у час. Грузијска страна користи тешко наоружање и технику и покренула је у суштини агресивну акцију против јужноосетијског народа", рекао је Лавров на брифингу у Москви.

Према речима шефа руске дипломатије, пуца се по стамбеним четвртима Цхинвалија и другим насељима, укључујући и она ван зоне конфликта, "циљано се бомбардује руски конвој са хуманитарном помоћи".

Лавров је рекао да ће Русија пружити хитну хуманитарну помоћ избеглицама из Јужне Осетије.

Руски председник Дмитриј Медведев наложио је влади да пружи хуманитарну помоћ становништву страдалом у ескалацији грузијско-јужноосетијског конфликта.

Градоначелник Москве Јуриј Лужков је рекао да је главни град Русије спреман да прими рањенике из Јужне Осетије и обезбеди им лечење у московским болницама.

Шеф руске дипломатије је рекао да последњи догађаји око Јужне Осетије стављају у питање кредибилитет Грузије као државе и одговорног члана међународне заједнице.

"Сада је јасно због чега је грузијска страна више месеци одбијала да потпише правно обавезујући документ о непримењивању силе у односу на Јужну Осетију и Абхазију", рекао је Лавров.

Према његовим речима, потребно је обратити пажњу на оно што је Русија указивала и да се престане гледати "кроз прсте" обимној куповини офанзивног оружја, чиме се Тбилиси бавио последњих година.

Лавров је рекао да је "нарочито за жаљење" што председник Грузије Михаил Сакасвили поручује са тв екрана да ће наставити започето.

Руски министар је изразио наду да ће Европа и САД "схватити шта се дешава" и "направити исправне закључке".

Јужна Осетија, регион на југу Кавказа око чије се престонице данас воде жестоке борбе јужноосетијских и грузијских снага, отцепила се од Грузије после рата 1991. и 1992. године, у коме је погинуло више од 1.000 људи, а неколико десетина хиљада морало у избеглиштво.

После 16 година од отцепљења и завршетка грузијско-јужноосетијског рата, Грузија је синоћ започела војну операцију широких размера ради, како се истиче, "обнављања уставног поретка" на својој територији, од које се та аутономна област отцепила 1992.године, прогласивши независност.

Историјски подаци говоре да је Осетија још 1843. године подељена на Северну и Јужну, од којих је Јужна ушла у састав Тбилиске губерније као Осетински округ.

У фебруару 1921. године Грузија се нашла у Совјетском Савезу, а 20. априла 1922. формирана је Јужноосетијска Аутономна Област у саставу Грузијске ШР.

У време распад ШСР-а, усвојен је Акт о проглашењу независности Грузије.

Тбилиси је укинуо Устав Грузијске совјетске републике и вратио на снагу устав Грузије из 1918. по којој је Грузија унитарна држава без аутономија, што је изазвало проблеме и сукобе са аутономном републиком Абхазијом и Јужном Осетијом, које су потом и саме прогласиле независност од Грузије.

Скоро 98 одсто становника Јужне Осетије има руско држављанство и пасоше, које им је Русија дала будући да нису прихватали грузијско.

Ове године оружани инциденти су обновљени, а у априлу су мировне снаге регистровале 56 случајева кршења споразума о прекиду ватре од стране Грузије.

Конфликт је изузетно заоштрен 1. и 2 августа после масовног минобацачког напада на главни град непризнате Јужне Осетије, Цхинвали.

Цхинвали тврди да је пред последњи напад Грузије регистровано пет великих напада на Јужну Осетији, а да је последњи трајао 10 сати, као и да је током последњих месец дана погинуло 10, а рањено 20 људи.

Од 1994. године воде се преговори о решавању конфликта.

(Крај) спр/мј

НННН