|
 Интервју нашег прослављеног глумца Ненада Јездића уздрмао је Србију. Његових неколико редова о данашњим девојкама које се облаче, како је он то грубо рекао, „као курве“, и које сутра треба да васпитавају своју децу, мене као мајку натерао је да се добро замислим!
„Жене и мајке воде рат на свој начин. То су оне мајке, свете, оне које су чекале своје мужеве, своје браниче и које су продужиле овај народ. Где су сад те мајке? Где су сад и које су то мајке које ће своју децу и синове да васпитају? Где је ту живот, где је мушкост, где приљежност, где су матерински и очински инстикти нестали? У голом пупку? У пирсингу? Како мислимо ми да опстанемо? То је свети рат, рат над ратовима који ми морамо да добијемо“, рекао је Језда и у овим речима објаснио тиху трагедију која уништава нашу децу! Мајка сам мушког детета, али ме ова ситуација исто боли као родитеље женске деце! Да, слажем се са Јездом и обично се овакве теме односе на васпитање девојчица које треба саветовати да не постану „лаке“, да не „трпају“ силиконе у своје тело и да не шетају „голе“ по граду, али и ја као мајка мушког детета добро сам се замислила! Шта ако ми син овакву девојку доведе кући и одлучи да она буде његова будућа супруга? Не, немам предрасуде и не мислим да стил облачења може да ода нечији карактер! Знам да ћете ме одмах напасти, али слажем се са вама да ако је девојка закопчана до грла не значи да је светица и снајка коју ће свака мајка пожелети. Али оно што морамо признати јесте да први поглед на старлете (занимање које се недавно појавило) из чијих усана, груди или задњице „пуца“ силикон, не одаје утисак вредне жене, неког ко је спреман да подиже децу и бори се за читаву породицу! Девојка која зна чему тежи, зна праве вредности живота и јасно види свој циљ, сигурно не шета улицом откривајући већину свог тела, не трпа силиконе без мере и не зарађује тако што по клубовима забавља мушкарце од сепареа до сепареа, а за узврат добије по коју крпицу, путовање, торбицу и тиме се дичи по друштвеним мрежама! Да ли је то успех? Да ли бисте такву девојку желели за свог сина? Ја не бих! Ок, знам да ће сада уследити коментари типа „док је млада треба да показује“, „не треба жена да буде завијена у одору и да не сме да јој се види ни део коже“, „бориле су се за своју равноправност и не треба да одустану“… И ја се делимично слажем са вама, али хајде да размислимо! Прва сам за равноправност и борбу против било каквог насиља над женама, али то не значи да треба да идемо голишаве и да изазивамо, већ да имамо иста права у породици, на послу, у друштву, и да у сваком тренутку будемо даме! Да ли сте некада видели мушкарце са силиконима који голишави шетају улицом и набацују се девојкама? Чисто сумњам! И хајде сад да размислимо, је ли то равноправност за коју смо се годинама бориле? Волела бих да напоменем и да нисам „стара мајка“ са „затуцаним“ погледима на свет већ имам 28 година и сина од 2 године! Али већ сада се бринем за његову будућност, јер као и свака мајка свом детету желим само најбоље и једног дана када мене не буде близу њега! Наравно, и ја сам била тинејџерка, и ја сам излазила са друштвом, носила хаљинице и сукњице! Имала сам и ја момке, била остављена и патила, али и остављала! Међутим увек сам имала свој циљ, знала шта желим у животу и борила се својим поштеним и вредним радом за то! Није увек било лако, сати и дани учења, много одрицања и живаца су уложени, али остварила сам доста и још се борим, и борићу се цео живот! Гледала сам и ја своју околину, а и тада је било девојака лаког морала, као и у свако доба, али никада нисам желела да се угледам на њих. Увек сам се угледала на боље и где год да сам кренула у глави сам имала само једну мисао: „Не желим да обрукам своју породицу, а поготово не свог брата који је само неколико година старији од мене!“ Зашто да дозволим да он изађе у град и да му говоре где и са ким је његова сестра била, како се развалила од алкохола и како се вуче са неким маторцима, криминалцима и слично? Зашто да се мој брат ког највише на свету волим врати кући погнуте главе због мог изгледа или понашања? Никада нисам себи дозволила такве ствари, а исто тако ћу учити и своју децу! За сада мог дечака, а некада, ко зна можда и девојчицу! И да, нећу га васпитати да „иде за мамином сукњом“, да „игра по њеним правилима“, да буде „шмокља“ јер сте ме вероватно већ тако оцрнили иако нисам завршила своје мисли! Учићу га да буде мушкарац који зна да се бори за себе и своју породицу једног дана, да доноси исправне одлуке, да не наседа на „лаке“ жене које ће да му узму све, а онда га оставе и оду код другог којег даље могу да „црпе“, већ да за себе нађе супругу са којом ће моћи да се разуме, да имају сличне циљеве и да заједно теже правим вредностима, јер ће такво васпитање и они пренети својој деци! Ако научим свог сина шта су праве вредности, и он ће знати да научи своје дете и на тај начин немамо разлога да бринемо за будућност генерација које долазе! Драги родитељи, некултура је овладала светом! Хајде да се удружимо и изборимо за будућност наше деце! Живимо са стилом и тако учимо и своју децу! За то нам нису потребни милиони него здрав разум! Р.Ј:, „Стил“ |
