Као што смо већ написали у саопштењу >>Сатанистички дневник „Блиц“ против „Борбе за веру“ и владике Филарета<< (овде:), сплачина „Блица“ и Жељке Јевтић, илити часне сестре Дезидерије, смућкана је у кухињи бискупа Гргура.

Према нашим сазнањима, мегаломанија бискупа Гргура мери се милионима евра, колико износе дугови епархије херцеговачке после одласка из ње овог паписте и цркворушитеља.

Због тога му је стопирано устоличење у трон епархије франкфуртске и целе Немачке.

Његов духовни отац, бивши епископ херцеговачки Атанасије Јевтић, родоначелник циркузантског покрета у СПЦ, узео је у заштиту своје "сироче", па је звао патријарха Иринеја и кукумавчио да се Гргуру да пола године како би решио тај случај.

Гргур је не само паписта, већ и амерички човек, који обавља гнусни задатак урушавања СПЦ. Он је то показао и пре три године, када се на заседању Сабора успротивио повратку владике Филарета на трон епархије милешевске, отворено рекавши да то не може јер је тако наређено, дајући јасне назнаке да мисли на америчку амбасаду.

На пролећном заседању Сабора, Гргур је остао веран у испуњавању добијеног задатка. На предлог епископа бачког Иринеја Буловића да се владика Филарет врати у своју епархију, Гргур је реаговао бурно изјавивши да ће се он томе и физички супротставити ако то буде потребно.

Напади и хајке на правоверне епископе наставиће се. Напади на „Борбу за веру“ биће све јачи. Јер „Борба за веру“ је једино светило које разбија медијски мрак у коме непријатељи СПЦ желе да држе њене вернике.

Сведоци смо да су „врата пакла“ ("генералштаб" паклених сила) устала на Српску Цркву. У заједничком подухвату њеног институционалног рушења, видимо удружене разноразне белосветске јеретике и злотворе српског народа, здушно потпомогнуте домаћим екуменистичким и новотарским изродима.

Због свега тога, позивамо наше цењене посетиоце и сву децу Светог Саве: останимо верни нашој Мајци - Српској Цркви! Не одступајмо од ње! Добар рат ратујмо, трку свршимо, веру одржимо! (ср. 2.Тим. 4, 7). Наши душмани хоће да је напустимо, да је оставимо небрањену, да им предамо нашу Хранитељку без борбе. Али знајмо: као што се нико од оних који нису били у Нојевој лађи није спасао од потопа, тако се неће спасти нико од оних који не буду у Цркви – тој новој Нојевој Барци!

Нека нас не саблазне било чија морална посрнућа, па макар то били и највиши црквени великодостојници.  Јер Свети Пророк Јеремија каже: „Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“ (Јерем. 17, 5). А по речима блаженопочившег патријарха Павла, великог духовног родитеља нашег, „...није довољно бити саблажењен да би се спасао“. Зар ћемо мрзети Светог Николу због грехова попа Николе?! Зар ћемо презирати нашу Мајку због недостојних Гргура, Атанасија, Иринеја, Игњатија, Вукашиновића, Ђаковца, Матића...?!

Зато: >>Никада се не одвајај од Цркве, јер од ње ништа није јаче. Твоја нада је једино Црква; твоје спасење је једино унутар Цркве и Црква је твоје уточиште. Она је виша од небеса и пространија од читаве земље. Она никада не стари и увек је пуна бодрости и животне снаге. Свето Писмо (које не би чак ни постојало да није Цркве), указујући на њену снагу и постојаност, назива је „непоколебивом планином“<< (Свети Јован Златоусти).