Као што смо раније већ најавили (овде:), у Барију је 7. јула 2018. године одржана екуменистичка црна миса под вођством римског архијеретика.  Папа Фрања је допутовао у јужноиталијански приморски град у кратку посету, како би се сусрео с „предстојатељима блискоисточних и других црквених заједница“, а такође и ради екуменистичке молитве за мир на Блиском Истоку.

На скупу су учествовали:

Вођа "православних" екумениста патријарх константинопољски Вартоломеј,

Патријарх александријски и целе Африке Теодор Други, патријарх „Коптске цркве“ Тавадрос Други, патријарх „Сиријско-јаковитске цркве“ Игњатије Јефрем Други, католикос киликијски Арам Први („Јерменска апостолска црква“), католикос-патријарх „Асирске цркве“ Истока Мар Гаваргис Други, патријарх „Коптске католичке цркве“ Ибрахим, патријарх „Сиро-католичке цркве“ Игњатије Јосиф Трећи, маронитски патријарх антиохијски и целог Истока кардинал Бешара Бутрос ар-Раи, патријарх „Халдејске католичке цркве“ кардинал Лауис Рафаел Први, патријарх „Јерменске католичке цркве“ кардинала Григор Бедрос Двадесети, архиепископ антедонски Нектарије (представник патријарха јерусалимског Теофила Трећег), митрополит констанције-амохостоса Василије (представник архиепископа Нове Јустинијане и целог Кипра Хризостома Другог), епископ Велике Британије и Ирске Оваким (представник врховног патријарха и католикоса целе Јерменије Гарегина Другог), архиепископ алепски Жан-Клеман Жанбар (представник мелкитског патријарха антиохијског и целог Истока Јусефа), апостолски администратор латинског јерусалимског патријарха бискуп Пјербатиста Пицабала, бискуп „Евангелистичко-лутеранске цркве“ Јордана и Свете Земље Сани Ибрахим Азар, а такође и генерални секретар „Блискоисточног савета цркава“ др Сураја Бешалани.

 

 

 

Руску Православну Цркву представљао је други по рангу руски екумениста, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије (ОВСЦ) митрополит волоколамски Иларион у пратњи службеника ОВСЦ-а свештеника Алексеја Дикарева.

На фотографији:

учесници екуменистичке црне мисе до базилике превезени специјалним папамобилом

Сусрет је почео на улазу у базилику Светог Николе, где је папа Фрањо поздравио вође и чланове присутних верских делегација. Потом су папа, патријарси и представници цркава ушли у крипту базилике, како би се поклонили моштима Светог Николе.

Представници свих конфесија које су тамо биле присутне, међу којима су били и многи високи црквени јерарси, дочекали су папу ако не као цара, а оно, у сваком случају, као свог господара, смерно приклањајући пред њим главу и љубећи му руку.

Догађај је настављен екуменистичком молитвом за мир на Блиском Истоку, коју је предводио главни римски сатаниста на специјално уређеном простору на самој обали.

У екуменистичком шабату, учествовало је хиљаде житеља и гостију града, углавном римокатолици. Поједине делове молитве изговарали су сви присутни на својим језицима.

По окончању церемоније, учесници сусрета су се вратили у базилику Светог Николе, где је одржано саветовање. Дискусија је била посвећена иступању апостолског администратора латинске јерусалимске патријаршије бускупа П. Пицабалија, који је говорио о трагичном положају хришћана у земљама блискоисточног региона после уласка америчких трупа у Ирак.

У свом иступању, митрополит Иларион је нагласио да је за Руску Православну Цркву тема положаја хришћана на Блиском Истоку једна од приоритетних. Владика је говорио о напорима које у тој области чини патријарх московски и целе Русије Кирил. Како је приметио председник ОВСЦ-а, после свог избора на московски патријаршаки трон, Његова Светост је посетио Сирију, Либан, Израел, Палестину, Египат, Турску и Кипар, где се сусретао с политичким и верским лидерима. Проблем положаја хришћана на Блиском Истоку био је главна тема сусрета патријарха Кирила с папом Фрањом у Хавани, а такође и с коптским патријархом Тавадросом Другим и сиро-јаковитским патријархом Игњатијем Јефремом Другим у Москви.

 Митрополит Иларион је апострофирао обим хуманитарне помоћи коју Руска Црква пружа пострадалом становништву Сирије, без обзира на њихову вероисповест. На пример, у фебруару 2018. године, у ту земљу било је упућено 77 тона намирница и неопходних ствари. Владика је нагласио да је за повратак хришћана у регион, неопходно створити одговарајуће социјалне услове, укључујући обнављање порушених или оскрнављених хришћанских светиња. Уз подршку Руске Цркве, тренутно се ради рестаурација православног манастира у Малули. С купа с Римокатоличком „црквом“ направљен је каталог светиња у Сирији, које треба обновити. На иницијативу патријарха Кирила, покренут је програм помоћи сиријској деци, пострадалој у току војних дејстава.

Владика Иларион је скренуо пажњу присутних на то да без обзира на одстуство евхаристијског јединства између Православних, Римокатолика и Орјенталних „цркава“, нема ничег што би спречавало хришћане да сарађују и реализују заједничке пројекте, укључујући и оне који имају за циљ постизање политичког решења сложене ситуације.

 „Русија и Руска Црква никада нису заборавили блискоисточне хришћане, - подвукао је председник ОВСЦ-а, - свагда смо указивали и наставићемо да указујемо своју изводљиву помоћ. Ми смо спремни да помогнемо свима, оно што можемо“.

У закључку свог обраћања, митрополит волоколамски Иларион захвалио се папи Фрањи на иницијативи и организацији сусрета у Барију.

По завршетку сусрета иза затворених врата с предстојатељима римокатоличке, православних и оријенталних "цркава" у Барију, папа Фрањо се обратио присутним верницима на тргу пред базиликом Светог Николе и упутио позив за мир на библијској земљи Блиског Истока. Између осталог, папа је са дубоком забринутошћу споменуо Јерусалим, свети град за хришћане, Јевреје и муслимане, који су позвани да живе у узајамном поштовању једних других. Посебан бол, по папиним речима, изазивају сузе деце – невиних жртава рата и насиља:

 „Нада има дечије лице... Само бришући његове сузе, можемо вратити своје достојанство“.

Као знак наде, с  позивом на мир, учесници сусрета пустили су у небо беле голубове.

По материјалу са: "Све јереси"

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"