Неки учен човек сретне пред црквом некаквог старца, пуког сиромаха, и поздрaви га: “Добар дан, желим ти, старче.” “Не сећам се да је неки дан био ружан за мене”, одговори старац.

“Желим ти срећу!” настави учењак. “Ја несрећан никад нисам био”, одговори сиромах.

Зачуди се учени човек, замисли и запита: “Зар ти једини можеш бити срећан међу људима, кад је сав земаљски живот пун брига и беде?”

“Несрећан је онај” , објасни старац ,” који тражи срећу на земљи. На земљи нема друге среће до наслањати се на вољу Божју. Пријатно и непријатно, горко и слатко у животу ја свакад примам од Бога покорно и са љубављу.”