„Божански закони се мењају. Много тога је Господ променио у односу на Стари Завет. И морал се мења. Ви ћете слушати наше теологе, и не знам, који заузумају ставове: да ли је хомосексуализам, је л, то је грех, а не знам ни ја, брачна заједница то је благослов од Бога и to... To cy произвољне ствари! Ако се мери то једно на основу другога, и да је ово истинито што је природно, а ово је неистинито, Боже мој 'није природно'. Па и то је природно! Одакле, није то пало с неба!“

Поштовани читаоче,

Цитиране речи су апсолутно веродостојне, и оне су део једног званичног црквеног документа, односно тужбе коју је 2007. године Светом Архијерејском Сабору СПЦ поднео бивши епископ рашко-призренски Артемије против епископа браничевског Игњатија Мидића, професора Догматике на Богословском факултету у Београду. Читава тужба је, иначе, сачињена на основу траснкрипта аудио записа са Игњатијевих предавања из Догматике.

Овај кратки извод из многобројних Игњатијевих хула и јереси, дали смо како би читаоцу било јасније шта је узрок безаконог, саблажњивог и цркворушилачког деловања Игњатијеве духовне деце и ученика у српским манастирима, парохијама и школама. Шта очекивати од оних које је Игњатије научио и учи да су заповести Божије променљиве и да се морални закон мења?!  Ако те заповести не важе, ако је се морални закон мења, онда ни Бога нема. У том случају: све је дозвољено!

Зар има већег благослова за педере од изјаве предавача главног богословског предмета у Православној Цркви да је "брачна заједница ствар произвољна“, а „хомосексуланост природна“?!

Притом треба имати у виду да у епархији где столује горепоменути јеретик и хулитељ, будући свештеници не полажу обавезну свештеничку заклетву, већ уместо полагања свештеничке заклетве, кандидат за будућег свештеника заклиње се лично епископу Игњатију, као да је реч о секташкој организацији, а не о Цркви Бога Живога.

Од кога се Игњатије томе научио? Од паписта, чији је поданик и слуга. Он поступа управо онако како је визионарски, о свим папистима, наговестио Достојевски у „Легенди о Великом Инквизитору“ („Браћа Карамазови“):

„О, ми ћемо им дозволити и грех, они су слаби и немоћни, и волеће нас као деца зато што смо им дозволили да греше. Ми ћемо им рећи да ће сваки грех бити опроштен ако је учињен са нашом дозволом; а дозвољавамо им да греше зато што их волимо, и казну за те грехове узећемо на себе, нека тако буде. И узећемо их на себе, а они ће нас обожавати као добротворе који су њихове грехове узели на себе пред Богом. И неће бити у њих никаквих тајни пред нама. Ми ћемо им дозвољавати или забрањивати да живе са својим женама и љубавницама, да имају или немају деце - и све то према њиховој послушности - и они ће нам се весело и радосно покоравати. Најмучнје тајне њихове савести - све, све ће то нама изнети, а ми ћемо им све објаснити и они ће са радошћу поверовати нашем објашњењу зато што ће их избавити од велике бриге и страшних садашњих мука због личног и слободног одлучивања.“

После свега причитаног, читаоцу ће лако бити да разуме зашто у многим српским манастирима и црквама више нема српских калуђера - домаћина, већ су тамо духовни разбојници, попут оних који тренутно бораве у великој српској светињи, манастиру Тумане код Голупца.

Уместо да следују примеру двојице великих Подвижника и Светитеља, Преподобног Зосима Туманског и Оца Јакова Арсовића, чије мошти почивају у овом манастиру – и певају псалме и песме духовне, они свирају и певају сатанистички рок.  

Треба ли подсећати да мржња многих рокера према Христу јасно показује његово право порекло. Литл Ричард, амерички музичар, један од најзаслужнијих за развој рокенрола изјавио је: „Заиста верујем да је рокенрол демонска музика… Велики број ритмова у данашњој музици потиче из вуду-магаје… Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах. Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља. Знам од каквих се цигала састоји, јер сам је сам градио“ (општирније о сатанистичком пореклу и садржају рок музике погледати овде:).

Но, није свирање рока једино светогрђе које чини Игњатијева булумента из Тумана. Како јављају наши сарадници из ове епархије, ова банда је манастир Тумане претворила у  бизнис центар (јер Игњатије је евро-екумениста). Ни трговина светим стварима није им страна (рецимо, влашицу манастирске воде продају за 500 динара), а и саме Свете мошти двојице поменутих Светитеља ставили су у службу бизниса. Њихово ноћно присуство у ресторанима је уобичајена појава, која је саблажњиви удар и на оно мало вере што је остало у народу. Због свог понашања, дошли су у сукоб и са архијерејским намесништвом (иако новотарским), пошто су „одсекли“ манастир од надлежне црквене управе и одбили да измирују своје новчане обавезе. У овом сукобу, Игњатије је стао на страну својих бизнисмена из Тумана, казнивши новог архијерејског намесника повлачењем акта о његовом постављењу.

Пошто од неких ревнитеља, наше браће, у последње време чујемо како је патријарх Иринеј, исти онај који је лакејски шетао у римокатоличкој процесији и палио свеће за „Хануку“ у јеврејској синагоги – због чега је, између осталог, по канонима, требао да буде свргнут – неки тобожњи „задржатељ“ доласка папе у Србију и даљег бујања новотарства у СПЦ, нека и тумански пример покаже да ли су они имало у праву.

Време ће показати шта ће Синодрионови првосвештеници, на челу са самозваним екуменистом и пацифистом Иринејом Гавриловићем, учинити по питању скрнављења велике српске светиње – манастира Тумане (свакако, неће учинити ништа, а свако ко се од њих било чему добром нада је ништа друго до непоправљиви наивчина).

+ + +

ЧУДО ИЗ МАНАСТИРА ТУМАН: Овакве монахе још нисте видели!

Из манастира Туман, где почивају мошти два велика чудотворца – светог Зосима и светог Јакова, стиже и једно право музичко чудо.

Два млада монаха, одлучила су да задрже и негују своју љубав према рокенролу па, уз благослов игумана Димитрија (Плећевића), редовно свирају гитаре и вежбају када им духовне и световне обавезе то дозволе. Наравно, манастир је то, па рокерске вештине монах Теофил (Радовић) и јеромонах Петар (Богдановић) одржавају свирајући на акустичним гитарама, а репертоар им је врло неоубичајен, посебно кад је реч о људима који су се заветовали на монашки живот. На њиховој „сет листи“ су и Металлица, Дееп Пурпле, Партибрејкерси… као и Ирон Маиден, чији су цовер хита „Wастинг Лове“ извели ексклузивно пред камерама портала

Овај несумњиво необичан случај ипак није, заправо, једно од бројних чуда која се у овом манастиру заиста дешавају. Јер, како кажу монаси из Тумана, музика и духовност су блиско повезани, а веза рокенрола и православља доказана је већ много пута, кроз хуманитарне акције и концерте рокера за помоћ српским светињама

С обзиром на то да је хеви метал, па и рокенрол генерално, врста музике коју није лако на први поглед повезати с православљем, и да ће сигурно бити оних дежурних душебрижника који ће због овог спота негодовати, питали смо игумана Димитрија, како се то православље слаже са овом “западном” музиком и зашто монаси из Тумана имају толику слободу у избору свог музичког пута.

„Све што је Бог дао човеку само по себи је усмерено на добро, па самим тим и музика. Питање је како се ми према њој односимо и на који начин је користимо. Важно је да нас све то води ка вишем циљу, а то је спасење“, рекао нам је игуман Димитрије.

Дакле, љубав према Богу није ничим условљена осим чистом душом. И није важно да ли неко слуша и свира Маидене и Металлицу, или Вивалдија и Мокрањца.

Ево како звуче монаси Петар и Теофил и њихова верзија „Wasting Love“:

Headliner.rs