header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Светогрђа Игњатијеве булументе у манастиру Тумане (видео) Штампај Е-пошта
недеља, 05 август 2018

 Божански закони се мењају. Много тога је Господ променио у односу на Стари Завет. И морал се мења. Ви ћете слушати наше теологе, и не знам, који заузумају ставове: да ли је хомосексуализам, је л, то је грех, а не знам ни ја, брачна заједница то је благослов од Бога и to... To cy произвољне ствари! Ако се мери то једно на основу другога, и да је ово истинито што је природно, а ово је неистинито, Боже мој 'није природно'. Па и то је природно! Одакле, није то пало с неба!

Поштовани читаоче,

         Може бити да си помислио да је горе наведене речи написао неки безбожник, противбожник, секташ, јеретик или вођа неке педерске дружине. Међутим, аутор тих речи није, званично, ништа од тога – он је епископ браничевске епархије и новоизабрани декан Богословског факултета у Београду.

Цитиране речи су апсолутно веродостојне, и оне су део једног званичног црквеног документа, односно тужбе коју је 2007. године Светом Архијерејском Сабору СПЦ поднео бивши епископ рашко-призренски Артемије против епископа браничевског Игњатија Мидића, професора Догматике на Богословском факултету у Београду. Читава тужба је, иначе, сачињена на основу траснкрипта аудио записа са Игњатијевих предавања из Догматике.

Овај кратки извод из многобројних Игњатијевих хула и јереси, дали смо како би читаоцу било јасније шта је узрок безаконог, саблажњивог и цркворушилачког деловања Игњатијеве духовне деце и ученика у српским манастирима, парохијама и школама. Шта очекивати од оних које је Игњатије научио и учи да су заповести Божије променљиве и да се морални закон мења?!  Ако те заповести не важе, ако је се морални закон мења, онда ни Бога нема. У том случају: све је дозвољено!

Зар има већег благослова за педере од изјаве предавача главног богословског предмета у Православној Цркви да је "брачна заједница ствар произвољна“, а „хомосексуланост природна“?!

Епископ браничевско-пожаревачки Игњатије Мидић
Размере зла које је овај човек нанео Српској Цркви и српском православном народу
познате су само Богу Свезнајућем

Притом треба имати у виду да у епархији где столује горепоменути јеретик и хулитељ, будући свештеници не полажу обавезну свештеничку заклетву, већ уместо полагања свештеничке заклетве, кандидат за будућег свештеника заклиње се лично епископу Игњатију, као да је реч о секташкој организацији, а не о Цркви Бога Живога.

Од кога се Игњатије томе научио? Од паписта, чији је поданик и слуга. Он поступа управо онако како је визионарски, о свим папистима, наговестио Достојевски у „Легенди о Великом Инквизитору“ („Браћа Карамазови“):

О, ми ћемо им дозволити и грех, они су слаби и немоћни, и волеће нас као деца зато што смо им дозволили да греше. Ми ћемо им рећи да ће сваки грех бити опроштен ако је учињен са нашом дозволом; а дозвољавамо им да греше зато што их волимо, и казну за те грехове узећемо на себе, нека тако буде. И узећемо их на себе, а они ће нас обожавати као добротворе који су њихове грехове узели на себе пред Богом. И неће бити у њих никаквих тајни пред нама. Ми ћемо им дозвољавати или забрањивати да живе са својим женама и љубавницама, да имају или немају деце - и све то према њиховој послушности - и они ће нам се весело и радосно покоравати. Најмучнје тајне њихове савести - све, све ће то нама изнети, а ми ћемо им све објаснити и они ће са радошћу поверовати нашем објашњењу зато што ће их избавити од велике бриге и страшних садашњих мука због личног и слободног одлучивања.

После свега причитаног, читаоцу ће лако бити да разуме зашто у многим српским манастирима и црквама више нема српских калуђера - домаћина, већ су тамо духовни разбојници, попут оних који тренутно бораве у великој српској светињи, манастиру Тумане код Голупца.

Игњатијева булумента из манастира Тумане

Уместо да следују примеру двојице великих Подвижника и Светитеља, Преподобног Зосима Туманског и Оца Јакова Арсовића, чије мошти почивају у овом манастиру – и певају псалме и песме духовне, они свирају и певају сатанистички рок.  

Треба ли подсећати да мржња многих рокера према Христу јасно показује његово право порекло. Литл Ричард, амерички музичар, један од најзаслужнијих за развој рокенрола изјавио је: Заиста верујем да је рокенрол демонска музика… Велики број ритмова у данашњој музици потиче из вуду-магаје… Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах. Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља. Знам од каквих се цигала састоји, јер сам је сам градио“ (општирније о сатанистичком пореклу и садржају рок музике погледати овде:).

Но, није свирање рока једино светогрђе које чини Игњатијева булумента из Тумана. Како јављају наши сарадници из ове епархије, ова банда је манастир Тумане претворила у  бизнис центар (јер Игњатије је евро-екумениста). Ни трговина светим стварима није им страна (рецимо, влашицу манастирске воде продају за 500 динара), а и саме Свете мошти двојице поменутих Светитеља ставили су у службу бизниса. Њихово ноћно присуство у ресторанима је уобичајена појава, која је саблажњиви удар и на оно мало вере што је остало у народу. Због свог понашања, дошли су у сукоб и са архијерејским намесништвом (иако новотарским), пошто су „одсекли“ манастир од надлежне црквене управе и одбили да измирују своје новчане обавезе. У овом сукобу, Игњатије је стао на страну својих бизнисмена из Тумана, казнивши новог архијерејског намесника повлачењем акта о његовом постављењу.

Пошто од неких ревнитеља, наше браће, у последње време чујемо како је патријарх Иринеј, исти онај који је лакејски шетао у римокатоличкој процесији и палио свеће за „Хануку“ у јеврејској синагоги – због чега је, између осталог, по канонима, требао да буде свргнут – неки тобожњи „задржатељ“ доласка папе у Србију и даљег бујања новотарства у СПЦ, нека и тумански пример покаже да ли су они имало у праву.

 Један од примера срамоћења Српске Цркве од стране Иринеја Гавриловића

Слуга понизни...

Време ће показати шта ће Синодрионови првосвештеници, на челу са самозваним екуменистом и пацифистом Иринејом Гавриловићем, учинити по питању скрнављења велике српске светиње – манастира Тумане (свакако, неће учинити ништа, а свако ко се од њих било чему добром нада је ништа друго до непоправљиви наивчина).

+ + +

ЧУДО ИЗ МАНАСТИРА ТУМАН: Овакве монахе још нисте видели!

Из манастира Туман, где почивају мошти два велика чудотворца – светог Зосима и светог Јакова, стиже и једно право музичко чудо.

Два млада монаха, одлучила су да задрже и негују своју љубав према рокенролу па, уз благослов игумана Димитрија (Плећевића), редовно свирају гитаре и вежбају када им духовне и световне обавезе то дозволе. Наравно, манастир је то, па рокерске вештине монах Теофил (Радовић) и јеромонах Петар (Богдановић) одржавају свирајући на акустичним гитарама, а репертоар им је врло неоубичајен, посебно кад је реч о људима који су се заветовали на монашки живот. На њиховој „сет листи“ су и Металлица, Дееп Пурпле, Партибрејкерси… као и Ирон Маиден, чији су цовер хита „Wастинг Лове“ извели ексклузивно пред камерама портала

Овај несумњиво необичан случај ипак није, заправо, једно од бројних чуда која се у овом манастиру заиста дешавају. Јер, како кажу монаси из Тумана, музика и духовност су блиско повезани, а веза рокенрола и православља доказана је већ много пута, кроз хуманитарне акције и концерте рокера за помоћ српским светињама

С обзиром на то да је хеви метал, па и рокенрол генерално, врста музике коју није лако на први поглед повезати с православљем, и да ће сигурно бити оних дежурних душебрижника који ће због овог спота негодовати, питали смо игумана Димитрија, како се то православље слаже са овом “западном” музиком и зашто монаси из Тумана имају толику слободу у избору свог музичког пута.

„Све што је Бог дао човеку само по себи је усмерено на добро, па самим тим и музика. Питање је како се ми према њој односимо и на који начин је користимо. Важно је да нас све то води ка вишем циљу, а то је спасење“, рекао нам је игуман Димитрије.

Дакле, љубав према Богу није ничим условљена осим чистом душом. И није важно да ли неко слуша и свира Маидене и Металлицу, или Вивалдија и Мокрањца.

Ево како звуче монаси Петар и Теофил и њихова верзија „Wasting Love“:

     

Headliner.rs

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 80 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.