БУГАРСКИ УСТАВНИ СУД ОДБАЦИО ИСТАМБУЛСКУ КОНВЕНЦИЈУ

Свети Синод БПЦ-БП је изразио свој категоричан став против њеног усвајања као супротној православном учењу о стварању мушкарца и жене као слике и прилике Божје и као биолошких бића, а против увођења појмова који су неспојиви са бугарским друштвеним и правним устројством. Свети  Синод својом одлуком позива да се упућују усредне молитве Пресветој Богородици у храмовима и манастирима у епархијама БПЦ- БП против усвајања овог међународног договора у ​​Народној скупштини. Мада је то дело Божје, но правилно решење се доноси напорима, надахнућима, савешћу и мудрошћу многих људи - свештенства, научника, јавних личности, новинара, правника, представника државних установа, политичара, мноштва благочестивог бугарског народа. Сви они, имајући на уму моралне основе друштва, настоје да сачувају државност и заштите будућност Бугарске - нашу децу, да се заједнички успротиве против увођења по међународном договору појмова и идеологија које нису у складу са традиционалним хришћанским моралом бугарског народа. Испуњавају се  речи Срцезналца - Господа Исуса Христа: „где су два или три сабрана у име моје, онде сам  и Ја међу њима“ (Матеј 18, 20.)! Када иштемо од Бога помоћ, треба да му и захваљујемо да не будемо као оних десет губаваца који су од Њега вапили милост и исцељење, али само један од њих вратио се и захвалио (Лк 17,12 - 19). Зато поздрављамо са захвалношћу и радошћу Решење Уставног суда Републике Бугарске којим је прогласио неуставном такозвану Истанбулску конвенцију и благосиљамо да се у храмовима и манастирима БПЦ-БП у Бугарској и иностранству у данима Богородичиног поста упућују благодарствене молитве Свемилосрдном Богу кад се буде читао молебни канон Пресветој Богородици за добро бугарског народа.“(овде:).                 

Дакле, Бугарска је одбила да се потчини антихистовској Истамбулској конвенцији, која ће имати разорно дејство на свако друштво које је прихвати. О чему је реч?

ШТА ЈЕ АНТИХРИСТОВСКА КОНВЕНЦИЈА?

Овако су писали Хрвати, који су против овог злочиначког документа имали велике демонстрације: “Истамбулска конвенција, најкраће речено, редефинира појам жене и битно га проширује.
Слично као што легализација „истосполног брака“ значи редефиницију брака и проширење појма брака (укидањем ограничења да особе које склапају брак морају бити супротнога спола), а у перспективи разводњавање и деконструирање те институције. Досад се, како у уобичајеном, лаичком схваћању тако и у законодавству, под женом разумијевала одрасла (пунољетна) особа женскога спола. Истанбулска конвенција из схваћања појма жене уклања ограничавајуће одреднице како доби тако и спола, чиме се дакле појам жене битно проширује, и чиме се битно одступа од досадашњег схваћања жене. Тако по Истанбулској конвенцији жена може бити не само одрасла (пунољетна) особа, него и људско новорођенче, и предпубертетско људско биће итд., посве једнако као и одрасла особа. Надаље, с обзиром на то да Истанбулска конвенција оперира стриктно концептом рода (а не спола), и да жену у цијелости одређује родом (а нимало сполом), спол такођер више није ограничавајући – жена може бити и (одрасла или не-одрасла) особа мушкога спола. Истанбулска конвенција нашироко објашњава што је то род, читав концепт жене темељи управо у роду (а нимало у сполу), а залаже се за борбу против родних стереотипа, дакле против управо онога на чему она сама утемељује концепт жене. Истанбулска конвенција сва се темељи у роду, али – противно привиду – нипошто зато да га учврсти, нити да га етаблира, нити да га институционализира, него управо супротно: зато да га релативизира, разлабави, разводни, расклима, деконструира и у коначници поништи и збрише. Провођење одредби Истанбулске конвенције у пракси у перспективи значи нестанак жене испрва као категорије, а затим и као бића.“ (овде:)     

Православна Бугарска је устала против овог лудила, предвођена својом Светом Црквом. И успела је да заустави лудило.        

У СРБИЈИ – МУК                     

И опет се потврдило да је Бугарска Црква најправовернија на Балкану: 1998.  напустили су Светски савет цркава, 2016. одбацили одлуке екуменистичког скупа на Криту, а сада молитвено и проповеђу одбранили свој народ од срамних лажи „џендер теорије“ и радикалног феминизма.

А шта је било код нас?              

Код нас је, без икаквог отпора, лудило озакоњено. (овде:). Не би никог из врха Цркве да каже реч у одбрану Богом откривене истине о мушкарцу и жени и да поклинке народ да се супротстави разарању породичних вредности друштва. Што рече Његош: “Ми смо Срби народ најнесретњи“.

Тако се, авај, поново потврдило оно на шта је потписник ових редова већ 2015. године указао, поредећи духовно стање БПЦ  и СПЦ  (овде: ) 

УЧЕЊЕ ЦРКВЕ ПРЕБИВА ВЕЧНО        

Епископ диоклијски Калист (Вер), православни Енглез, пише: "Мушкарац и жена не могу заменити места попут шалтера, или идентичних машина. Разлика између њих... досеже много дубље од физичког чина настављања врсте. Сексуалност људских бића није случајност, већ они њен утицај осећају у самој суштини и најдубљем тајинству својих бића. За разлику од диференцијације између Јевреја и Јелина, или између робова и слободних - која представља одраз човековог палог стања и одређена је друштвеном конвенцијом, а не природом - диференцијација између мушкарца и жене представља један од аспеката природног човековог стања пре Пада. Живот благодати у Цркви није условљен друштвеним конвенцијама нити условима проистеклим из Пада, али се покорава природном поретку, односно првобитној природи какву је створио Бог. Према томе, разлика између мушкараца и жена није укинута у Цркви."

Истамбулска конвенција непосредно се, антихристовски, противи ономе што је Бог дао као устројство света. Дужност је сваког православног хришћанина, а поготово епископа и свештеника, да о овоме сведочи. Још једном, хвала Бугарској Цркви и православном бугарском народу који су смогли снаге да исповеде Христа и Његов закон у антихришћанском беспоретку тзв. Европске уније.