Ових дана, а све по благослову Преосвећеног Епископа (још увек) милешевског господина Атанасија (Раките) редовни гости Епархије милешевске су људи из западних амбасада у Србији. Ти страни агенти задњих месеци, а посебно после напада на Епископа Филарета од стране Епископа Атанасија, видљиво и интензивно вршљају по самој Епархији милешевској.

Више се и не крију од народа. Тако да су веома примећени аутомобили са ознакама неколико страних амбасада у Београду, при чему својим присуством доминирају возила америчке амбасаде. Они су ти који редовно посећују Епископа Атанасија. Сем "каубоја" ту су и агенти из Уједињеног Краљевства који су задњих година осведочени србомрсци, мада ни агенти других западних земаља не заостају у вршљању и мешетарењу по васцелој Епархији милешевској.

Епископ Атанасије после завршене богословије у манастиру Крка код Кистања у Далмацији одлази на студије на Академију Светог Владимира у Крествуду у Њујорку. Та Академија је основана 1936. године и у саставу је Универзитета у Њујорку. Мислимо да вам више не требамо ништа писати и говорити о овом "богословском" училишту. Једно "православно" и то "богословско" училиште које је под управом Универзитета у Њујорку јасно говори ко су и шта су и да ту врбују шпијуне за рад у Православним Црквама.

Пошто је све то тако, онда Амбасада САД у Београду у њему види још једног оданог и поузданог човека који треба да буде "ухо уз ухо" српском патријарху. Тако амерички агенти преко свог човека митрополита Амфилохија, убацују Атанасија у саме врхове СПЦ. Митрополит Амфилохије предлаже Атанасија за викарног Епископа. Тај план им полази за руком и у мају 1999. године, он то и постаје. Са овим изборим Америчка амбасада полако али сигурно улази у врх СПЦ, а Епископ Атанасије постаје њихов стратешки битан играч. Као таквог, а сада већ потпуно провереног и потврђеног до крајности оданог играча, митрополит Амфилохије, године 2014, шаље Епископа Атанасија на саме западне границе православне српске територије, у Епархију бихаћко-петровачку. Више него јасно зашто и са којим циљем. Одатле је, по указаној потреби, а уз помоћ опет митрополита Амфилохија и његових сатрапа пребачен у Епархију милешевску, сада већ са свим јасним задатком: да Епархију милешевску остави без монаштва и потом потпуно урнише и избрише са листе постојећих, чиме би створили битан предуслов за масовно исељавање Срба из Рашке области, што им и јесте крајњи циљ.

Са обзиром да и птице на гранама знају да је јасна жеља и намера "западних агентура" и њиховог главног резидента за Балкан митрополита Амфилохија да се укине милешевска Епархија, ови "душебрижници" почињу са планом уништења и укидања исте. План им је да се део Епархије милешевске, тачније Архијерејско намесништво пљеваљско заједно са манастиром Куманица припоји будимљанско-никшићкој Епархији. Знајући да ће се први и веома оштро супроставити владика Филарет, агенти преко Епископа Јоаникија шаљу сада већ упокојеног архимандрита Јоаникија (Зиндовића) игумана манастира Мајсторовина код Бијелог Поља и синоваца митрополита Амфилохија "господина" Жељка Радовића код оца Николаја у манастир Куманици да искористе Николејево присуство и усмере га против Епископа Филарета.

Даље, о. Николај, износи оптужбе на рачун владике Филарета за блуд и неморал у Епархији милешевској, јер знају да ће то одекнути великим јачином и брзином што ће доћи до оштрих санкција. Тако то и бива...

Уз благослов Епископа Јоаникија, а по наредби митрополита Амфилохија о. Николај је кумовао смени Епископа Филарета. О овом срамном догађају писаћемо другом приликом.

Идентитет аутора чланка познат Уредништву