Да је сат откуцао пет до дванаест јасно и гласно указујемо већ неко време. Али из Београда још нико не реагује. Да ли је америчка амбасада умешала своје прсте у вези владике Атанасија знаћемо тек 30. августа када је заказана Синодска седница у вези напада на владику Филарета од стране владике Атанасија (Раките).

Сем бројних проблема и тренутног стања у Епархији милешевској на које указујемо данима, а који трају од смене владике Филарета и локални медији су почели да пишу са намером да је дошло крајне време да се крене са конкретним послом у очувању и јачању СПЦ у Рашкој области.

Тако су локални медији из Пљеваља објавили текст на свом веб порталу о тренутном стању цркве на Ранчу где јасно указују да се о Светом храму не води брига. Текст преносимо у целости, само што смо текст пресловили са латинице у ћирилицу, а он гласи овако:

"Црква на Ранчу предана забораву

Након што је смијењен са трона Епархије милешевске владика Филарет, црква Сретења Господњег на Ранчу предана је забораву.

Црква је ријетко кад откључана а службе се у њој одржавају свега једном или два пута годишње.

Нови Епископ милешевски Атанасије Ракита иако је безброј пута прошао поред саме цркве, није се удостојио да је посјети.

Као што се може видјети и на слици, са цркве је почео и малтер да опада а и унутрашњи зидови су прекривени влагом.

Подсјетимо се да је црква саграђена 2008. године како би се сачувала успомена на борбу владике Филарета који је дванаест дана штрајковао на том мјесту и изборио се за право уласка у Црну Гору, које му је било ускраћено.

На крају остаје да се види да ли ће се ико смиловати и цркву довести у првобитно стање, како зидове тако и црквено двориште које није ни мало уређено, а ни струја није доведена" (овде:)

О томе како се владика Филарет бринуо о црквама док је био надлежни милешевски Aрхијереј пренећемо у следећим редовима, где сам био сведок истога. Напомињемо да место храма ни надлежног свештеника нећемо помињати. А оно гласи овако: приликом повратка у Пријепоље, где је тога дана служио Св. Литургију у једном манастира, владика Филарет је свратио да посети храм како би дао додатне инструкције надлежном свештенику око неких додатних радова у парохији. Била је то ненајављена посета. Приликом боравка у храму, у олтарском делу храма, владика је уочио већи број угинулих инсеката, што јасно указује да храм није очишћен неко време. Сем тих угинулих инсеката, владика Филарет је уочио и расплетену паукову мрежу што га је додатно и наљутило. Почео је да критикује свештеника, како га није срамота да тако оставља храм. Свештеник је самo оборио главу и покушао да се оправда, што владика Филарет није прихватао. Наредио је свештенику да храм мора бити очишћен до сутрашњег дана, када ће послати ђакона у јутарњим часовима да прегледа да ли се приступило чишћењу или не. У супротном, тог свештеника ће казнити. Освануо је и сутрашњи дан, свештеник је са својом супругом и црквењаком додатно средио храм и увелико чекао ђакона да дође у контролу. Ђакон се није појавио тога дана, а владика Филарет је на један очински начин приступио методичком васпитању свештеника.