У Србији је 9. августа 2018. године свечано отворен омладински војно-родољубиви камп „Златибор“. Припремали су га Удружење учесника војних сукоба на простору бивше Југославије и руска Регионална друштвена организација „Јединствена народна општинска друштва“ (скраћеница гласи „Јенот“ – ракун). Иницијатива је одобрена у амбасади Русије у Београду. Инструкторски састав био је заједнички – некадашњи српски ратници и наши „Ракуни“. Програм – основе преживљавања у природи, планинарење, почетна војна обука, пружање прве помоћи, поступци самоодбране, разговори о српској и руској историји.

И уопште, у Русији сваког лета делује читаво мноштво сличних кампова. Воде их и „Млада војска“, и козаци, и савези припадника десантних јединица, и Војноисторијско друштво, и општинске, и православне организације. Ти кампови стекли су велико искуство, изврсно су опремљени. У „Златибору“ је много тога још било импровизовано, „скрпљено“. Четрдесетак момака и девојака, пластичне аутоматске пушке. Боравак у шаторима, балван је изигравао „рампу“. Али је такав камп први пут отворен у Србији! Зато је изазвао праву узбуну у тамошњим јавним гласилима. Опседали су га новинари, приказиван је на неколико телевизијских канала...

Да, Србија је напаћена земља, и са нашом државом је повезују нимало формалне споне. Русија је 1828–1829. године до ногу потукла Турску, приморавши је да Србима дâ аутономију, 1877–1878. поново је сатрла истог противника, и Србија је добила независност. Спасавајући Србију, Русија је ушла у Први светски рат. А трагичне 1941. године, када су хитлеровске хорде хрлиле ка Москви, уистину се борио само један савезник СССР-а. Није то била Енглеска с Америком, које су се тек „размрдавале“, већ је устаничка Југославија везала за себе шест немачких дивизија, знатан део италијанске, мађарске, бугарске и хрватске војске.

И – нимало случајно – истовремено са диверзијом рушења Совјетског Савеза изведена је друга – черечења Југославије. На Србе су напујдали Хрвате, босанске муслимане, Албанце. Потом су на њих почели да сипају бомбе из авиона НАТО-а. У то време Русија није могла да помогне, лежала је сасвим растурена, док су јој сопствени издајници везали и руке и ноге. Тако је уследила капитулација Србије. Предавање власти америчким послушницима, превођење војног ресора под контролу НАТО-а, прихватање читавог комплекса масонских глобалистичких програма, „демократских слобода“ и „људских права“ који уништавају духовне, националне, историјске, моралне и културне вредности, нивелишући личност до ступња тупоглаве и лако управљиве марве.

Међутим, победницима није пошло за руком да насамаре и зомбирају читав народ. Његова пригњечена и извређана душа живи. И погледи се поново окрећу ка Русији – као и у доба отоманског јарма или хитлеровске окупације. У суштини, прилике су и сада сличне. Сасвим је закономерно што су позиви на Међународне омладинске војно-родољубиве зборове Регионалне друштвене организације „Јединствена народна општинска друштва“ у Србији примљени с огромним одушевљењем. Без обзора на све потешкоће, путне трошкове, Удружење учесника војних сукоба на простору бивше Југославије, на челу са Жељком Вукелићем, већ две године на те зборове доводи своје младе васпитанике.

Уосталом, долазе нам не само Срби. У разним подухватима „Ракуна“ учествовали су тимови из Белорусије, Доњецке и Луганске Републике, Придњестровља, Црне Горе, Републике Српске у Босни и Херцеговини, млади добровољци из Италије, Бугарске, Молдавије, Јерменије, Канаде. Долазили су нам представници Финске, Норвешке, Јужне Осетије, Аустралије, Француске и неких других земаља да проучавају и анализирају наше искуство. И ту оно главно није само (нити толико) у војној обуци. Да, код нас је она на високом ступњу. Но, главно је васпитавање пуновредне и складне личности. Још је генерал Бејден-Поуел, оснивач скаутског покрета, запазио да су униформе за то најделотворније. Омогућавају шипарцу да окуша сопствену снагу, испољи своје „ја“, стекне и развија особине као што су воља, издржљивост, оштроумност, умеће самосталног мишљења и одлучивања. И у првом реду – родољубље. Јер, свако дете које учествује у војним вежбама или играма већ почиње да себе схвата као браниоца сопственог народа и Отаџбине. Његова свест се обликује и усмерава у том правцу.

Управо зато су наше методике занимљиве и горуће за све противнике глобализма и либералног разарања традиционалних система националних и људских вредности. А таквих је (како показује чак и наше ограничено искуство) јако много у Европи. Оних огорчених дрским светским диктатом САД. Који не желе да програмирају своју свест и савест транснационалном лажју. Не желе да им се деца и унуци изметну у потпуне дебиле, а да се религија, култура и морал каљају махнитањима оноликих геј-парада. Узгред, нисте ли помислили зашто су уопште потребне? Зато што су изопачењаци – „мањине“, али кад се на паради окупе, јединствени су и осећају своју снагу. А њихове безобразлуке гледа већина. Али она је разједињена, те испада губитник док либерална „људска права“ тријумфују. А војно-родољубиво васпитавање омладине пружа управо заједништво, јединство, организацију. Али не деструктивну већ позитивну.

Да, у Европи сада није нимало слатко. Чак и одборник градске скупштине извршава самоубиство после силовања од стране миграната. Протестне маршеве староседелаца Намаца или Француза њихове владе и „слободна“ јавна гласила као да „не виде“. Значи, неопходни су други начини за очување и препород сопствених народа, националног лика и достојанства. Управо они који су то схватили и постају наши пријатељи. Они бивају на нашим зборовима. Они виде како војно васпитање истовремено препорађа здрав родољубив дух. А ми позивамо и примамо све оне који то желе. Што да не? Ако Италијан, Словак, Француз и Бугарин буде бранилац сопствене земље и народа – он је наш савезник. Зато што Руси уопште не намеравају да нападну његову отаџбину. Уопште нису Руси ти који је газе и разарају.

Али и апологете „новог светског поретка“ врло добро разумеју какву сметњу им такви механизми представљају. На пример, већ одавно су се потрудиле да скаутски покрет ојалове, изузму родољубиву саставницу коју је утемељио Бејден-Поуел и претворе га у помоћни инструмент глобализације. А тек када су на видело изашле структуре „Ракуна“, покушали су да их сместа угуше ураганском ватром информационог блата и клевета. Прво су с ланца пустили сићу, украјинска и белоруска либералистичка пискарала. Потом су на позорницу испловили дредноти информационог рата – радио „Слобода“, „Слободна Европа“. Затутњали су скандалозни плотуни наслова попут „Шта ће Русији деца-војници?“ (Па наравно, за њихов „поредак“ потребна су деца-лоле, деца-потрошачи, деца-развратници, деца-наркомани, деца-зомбији њихове сопствене пропаганде).

И треба ли се чудити што је око кампа „Златибор“ прорадио прави-правцати вулкан? Ерупцију је започела ЛДП, јару и загушљив смрад додали су радио „Слободна Европа“, тиражни лист „Blic“ (транснационалног медијског концерна „Рингер Аксел Шпрингер“) – он је потресно вапио: „Дајте деци лопте уместо аутоматских пушака!“ (Узгред, ако им се баш толико хоће, зашто нису дали? Ми не бисмо одбили – камп је организован без било каквих финансијских дотација, личним средствима. Није ваљда да медијски концерн није имао пара за то да деци поклони лоптице?)

Заправо је камп протицао топло, светло, врло радосно – довољно је погледати дечја лица на сликама. Занимљиве вежбе, војне игре, заједничке молитве, походи по планинама, излети. Али... од десетодневног програма остварено је само осам. Нисмо стигли да уручимо деци поклоне које је припремила амбасада Русије у Србији. У ноћи уочи 17. августа појавише се четири полицијска возила. Објавише да се камп затвара, ко зна зашто почеше да пописују окупљене, затражише да се позову родитељи како би одвели децу. Наредбу је издао министар унутрашњих послова Стефановић – самим српским полицајцима било је приметно нелагодно због таквог задатка.

Узгред, овај случај још једном је развенчао мит о „правној држави“ у Европској заједници. Камп „Златибор“ је затворен упркос законима Србије – званично је пријављен, одобриле су га општинске власти Чајетине. Ниједан закон не забрањује одмор у природи, приређивање похода по планинама, одржавање игара и вежби са оружјем-играчкама, обучавање превијању рана. А никакав криминал у раду ни при затварању кампа није откривен. Организаторима нису могли да изнесу никакав приговор! Просто су затворили – и готово. Министар унутрашњих послова Стефановић мотивисао је своју наредбу у интервјуу новинарима „захтевима јавности“. Што је лаж. Откад се то може сматрати „јавношћу“ десетак новинара и либералних делатника што дигоше хистерију у јавним гласилима? Никакве званичне друштвене организације нису донеле одлуку са таквим захтевима.

Уосталом, ЛДП се изрекла и обелоданила истински разлог затварања, оптуживши општину Чајетина, где је камп одржаван, да... „шири руски утицај“. Па да, до бола позната слика. Пре две године у Белорусији су власти после клеветничких написа либералног малотиражног листа „Наша њива“ разјуриле козачки дечји клуб „Двина“ који је долазио на наше зборове – и руководиоцима је притом припрећено тужбом због „припремања руског освајања Белорусије“ (снагама петнаестак ђака). Али, ни у Србији то није тајна ни за кога. Чак ни амбасадора САД у Београду није мрзело да се тим поводом огласи. Навео је: „Карактеристично је да амбасада Русије подржава паравојни камп, а амбасада САД – образовне програме САД“. Имајући у виду дипломатску етикецију – крајње отворено. Јер, ради се о истим оним програмима зомбирања дечје психе у смеру потребном „газдама“.

Да, то је осујетила политика – и то не само спољна већ глобална политика „новог светског поретка“. Будите уверени: да се радило о још једној геј-паради, иста та либерална јавна гласила певала би јој раскошне славопојке, и власти не би чуле никакве протесте јавности. А исти они полицајци морали би не да затварају већ чувају толико вредну манифестацију. Војно-родољубиви камп је сасвим друга ствар! И то још и српско-руски!..

Али, случај са „Златибором“ није завршен. Обрнуто, ушао је у нову фазу, зато што управо сада устаје права српска јавност – а не шачица новинара и најозлоглашенијих ангажованих политиканата. Устаје иста она јавност која није хтела да продаје и кастрира своје душе по либералним стандардима. Одржавају се скупови, конференције за штампу, објављују отворена писма са захтевима за оставку министра унутрашњих послова због вапијућег кршења закона сопствене државе. Појавили су се плакати: „Где бисте хтели да видите своју децу?“ С једне стране – „Златибор“, с друге – журка изопачењака, што представља „дечји“ камп „прогресивних снага“...

Марионете НАТО-а отворено су тријумфовале, постигле су своје! Затвориле камп! Приредиле скандал наочиглед читаве Европе! Преувеличавајући своју „победу“, разуларено преплавиле штампу и телевизију читавог Балкана, у лову на коментаре стигле до највишег руководства Србије... А заправо је испало нешто сасвим другачије. Удружење учесника војних сукоба на простору бивше Југославије одважно је ушло у праву битку са нашим заједничким идејним непријатељима и... победило! Не само победило у окршају за дечје душе него пробудило и надахнуло многе хиљаде обичних српских грађана!

Регионална друштвена организација „Јединствена народна општинска друштва“ такође је заједнички рад са Србима оценила као изузетно успео. Зар смо се могли надати да у држави која је под контролом НАТО-а неће бити противљења? Тим пре што су „Слобода“ и „Слободна Европа“ још пре годину дана започеле лов на „Ракуне“ и Жељка Вукелића, дрско и истрајно се окомљујући и опадајући све наше контакте, све наше подухвате? Опростите, нисмо ми толико наивни. Удар смо очекивали и за њега се спремали. Наш пут у Србију свесно је планиран као „борбено извиђање“.

Зато је наше противнике натоциљала њихова претерана уображеност и самоувереност. Јер, у „Златибору“ је испробана само једна од методика рада у иностранству – камп је широко рекламиран, информације о њему биле су отворене свим знатижељницима. Али, ми истовремено уходавамо и друге методике које су почеле да се рађају још на основу искуства из Белорусије. Те методике нипошто не крше законе ових или оних европских држава – само су „тихе“. Без обавештавања оних са стране.

Поштено признајем – када смо у друштву „Ракуна“ гледали хвалисаве видео-снимке „Слободне Европе“ о затварању „Златибора“, углас смо се смејали. Зато што су нас надмена лица коментатора навела на помисао: нису ваљда убеђени како смо овог лета изван Русије извели само један подухват? Могли су макар да примене елементарну аритметику и преброје наше инструкторе на видео-снимцима. И помисле – а зашто се у Србији обрела тек неколицина њих? Где су се у то време налазили остали? Јер, негде су се свакако налазили. Међутим, из познатих разлога нећемо потанко да објашњавамо нити одговарамо на таква питања. У случају Србије то смо чинили намерно.

А свим сарадницима либералних јавних гласила штоно приредише онолики скандал, са своје стране бисмо да се захвалимо за бесплатно рекламирање – по читавој Европи! Из њихових хистеричних написа ће за систем „Ракуна“ сазнати нови кругови и кружоци присталица националног препорода у другим земљама. Успоставиће се нови контакти – корисни и плодотворни за обе стране. Организоваће се неки нови кампови или нешто слично. А ми смо за такве контакте увек отворени!

Валериј Шамбаров,

председник Организационог одбора Међународних омладинских војно-родољубивих зборова Регионалне друштвене организације „Јединствена народна општинска друштва“

Извор: „Српска.ру“