|
 Својевремено је један наш угледни књижевник устврдио да када дођу тешка времена паметни заћуте, будале проговоре... Управо се то већ две-три деценије понавља када се помене Јасеновац, комплекс концентрационих логора у Независној Држави Хрватској (1941–1945).
Мало је школованих историчара који су се бавили истраживањем броја страдалника. Додуше, бавили су се и други и оставили добре трагове у науци. На пример пуковник Антун Милетић, радник некадашњег Војно-историјског института, Драгоје Лукић, радник Савезног секретаријата за унутрашње послове, иначе дете-логораш. Први и основни разлог зашто су историчари бежали од теме јесте чињеница да заповедништва хрватских концентрационих логора нису водили евиденцију приспелих логораша нити о њиховој судбини. Значи: НЕМА КЊИГА ЛОГОРАША! Ово истичем јер та тврдња води ка закључку: Никада нико није устврдио број страдалника! Било је само различитих процена, на пример: хрватске о 30 тисућа и српске од милион и четири стотине!!! Јавна установа „Спомен подручје Јасеновац“ у Јасеновцу има своја сазнања са персоналним подацима насталих на основу пописа ратних жртава из 1964. године. Та база је доступна јавности и има нешто више од 83 тисуће. Али, она није потпуна!!! Нити ће неко, негде и некада утврдити сва имена. Могуће су само процене!!! А процене може да сачини један тим професионалаца. До данас није састављена никаква међународна комисија која се бавила Јасеновцем. Постоје појединци који својом галамом наносе штету. Један од таквих је и др Србољуб Живановић! (овде:) Уместо било каквог другог коментара поред претходног, подсећам на чињеницу да сам до сада на сајту Нове српске политичке мисли (НСПМ) објавио више прилога: „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу“ објављен је 18. јула, „Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу – О методологији и бројевима“ 4. августа 2016. године. У истом контексту, 20. априла 2017. објавио сам и текст „Још једном о броју жртава у Јасеновцу“. Тај прилог завршио сам речима које и овом приликом понављам: „На крају мали, искрени савет Живановићу, Крестићу и њима сличним: Оставите се прича о темама којима се нисте бавили у протеклих више од пола века, јер ћете својим речима нанети само још више штете. Препустите то онима којима је то струка и обавеза, а таквих, верујте ми, има међу млађим и школованим Србима!“ ПС: Порука свима који лажу о мом учинку и активностима Музеја жртава геноцида: Најпре сазнајте шта је Музеј урадио за протеклих пет година па онда пљуцкајте! И запитајте се шта сте ви учинили у истом контексту, осим бацања пљувачке! |
