На церемонији устоличења новога епископа франкфуртскога и све Њемачке СПЦ, Григорија Дурића, која је 16. септембра одржана у Диселдорфу, представник Цариградске патријаршије, епископ арианцијски (Bischof von Arianz), Вартоломеј Кесидис, иако позван на свечаност, „замољен” је на лицу мјеста од представника СПЦ да се „уздржи” од саслужења у литургији са осталим епископима.
Григорија Дурића је у трон увео епископ шабачки СПЦ Лаврентије Трифуновић, а уз њега је, како је Београдска патријаршија саопштила прије три дана, „литургију служило петнаестак владика и стотињак свештеника”. Међутим, СПЦ није ништа саопштила о де фацто забрани епископу Цариградске патријаршије да саслужује. О томе се данас огласила Њемачка митрополија Цариградске патријаршије, наводећи да је њихов епископ Вартоломеј „био приморан да се моли пред олтаром, уздржавајући се од саслужења”. У дискретноме образложењу за такав поступак, од стране Срба је наведено да је у церемонији учествовао архиепископ Тихон Подолски, управитељ Берлинско-њемачке епархије Руске православне цркве из Берлина, а да је Синод РПЦ претходно, 14. септембра, донио одлуку о развргавању литургијске заједнице са епископатом Цариградске патријаршије. Детаљ са устоличења бискупа Гргура
За разлику од архијереја из Цариградске патријаршије, архиепископ Тихон и још један архијереј Руске цркве саслуживали су током интронизације Григорија. Очигледно, Руси су условили своје присуство церемонији забраном саслуживања епископу Цариградске патријаршије. Инцидент су из Цариградске патријаршије описали „болним и узнемиравајућим”. Митрополит њемачки из Цариградске патријаршије Августин (Metropolit Augoustinos von Deutschland) изразио је тим поводом жаљење и „упозорио на неизбјежне негативне посљедице за Православље”. Синод РПЦ, како смо објавили, поводом расплета црквених односа у Украјини, осталим црквама 14. септембра је послао ову поруку: „Схвативши да оно што се дешава представља опасност за читаво свјетско православље, обрац́амо се у овоме тешкоме часу за подршку помјесним аутокефалним црквама, позивамо предстојатеље тих цркава да разумију заједничку одговорност за судбину свјетскога православља и иницирају братску православну расправу о црквеној ситуацији у Украјини”. Претходно, 13. августа, патријарх СПЦ, Иринеј Гавриловић, писао је патријарху цариградскоме Вартоломеју и Архондонису да је, како тврди, Цариградска патријаршија, мијешајући се у црквене послове у Украјини, „упркос вољи Руске православне цркве”, на путу да уводи нове параметре и „погубне активности” у Православље, а „слично је планирано и за расколничку ‘Македонску православну цркву’”. Иринеј је у писму изједначио „лидере раскола у Црној Гори и Украјини”, закључивши да је „ситуација у Црној Гори у вези са Украјином”. Владимир Јовановић, "Антена М" |