Поштовани, преписујем и поздрављам сваку реч, написану о провокативном женском одевању. Из угла жене говорим да је та тема много комплекснија од написаног. Њоме се треба бавити и ширити добар утицај. Али, добар утицај није критиковање женског изгледа, без дубљег осврта на узроке и околности пропасти целе популације, ка којој журимо. Издвајање женског одевања и понашања из целокупног контекста, оптужује њу као кривца. Проблем је много дубљи.

Живимо у времену када нас мало тога на улици може изненадити. Виђам јако лепо и примерено обучене жене, на којима има детаља и накита, сведених и бираних са укусом. Виђам жене које откривањем свог тела показују најгори део себе. Постоје оне које су одећом прекривене, али неуредне...Све оне, или све ми, говоримо одевањем о себи. Тешко је данас погрешити. Све што би помислили, било би тачно. Али треба бити искрен према себи и рећи да ли су увак откривена колена непримерена? Да ли је накит увек лош? Права жена је одувак волела да се улепшава и да буде женствена. Детаљи нам причињавају задовољство од узраста девојчице, до баке.

Оно што мени пара чула је непрекидно бављење изгледом жене, док се сматра да је мушкарац увек примерено обучен. Примећујем да нико не говори о Хришћанском одевању и изгледу мушкарца, па ћу то учинити овом приликом.

Читајући објављене текстове, сигурна сам, да сам до сада имала много крупнијих разлога да одреагујем на ову тему. Како увек у животу бива, реакција наступи након најблажег текста, али последњег на гомили сличних.

Данас је опште популарно, у свету мушкараца углавном, одлазити у теретану и развијати мишиће свог тела. Уобичајно је да спорт није сам по себи довољан, већ се користе додаци у виду протеина, лекова и хормона. Када се постигне ефекат на грудима и рукама, одева се тесна, припијена мајица и панталоне које више личе на женске, спортске хеланке. Више нам балетани нису чудни. Свуда се слободно шетају у трикоима. Из оковратника мајице извиру муње, громови, звери и крстови у виду тетоважа. Руке су прекриване сличним тематским садржајем, где се често пронађе икона свеца. Коса је често само по средини главе. Око дебелог врата се сија злато у виду ланца два прста дебелог. Обавезан је опет привезак у облику крста и бројаница на руци. Сав овај накит се често носи и уз популарну тренерку, примерену за све прилке. Којој год групацији мушкараца припадали, примећујем да су све сличнији женама. Нема маља, обрве се сређују, нокти маникирају, коса фарба, носи се ружичасто и црвено, тесно и припијено.

Одевање жена је често непристојно и недолично. Такво је исто и одевање мушкараца.

Са друге стране, редовним одласком на литургију, уочавам да су и жене и мушкарци одевени примерено. Понашање и одевање у цркви и манастиру, је вид поштовања традиције, вере, цркве и монаштва. Марама на глави се у манастиру подразумева. Сукња која прекрива колена је природна.

Искористила бих прилику да апелујем на жене да и тада буду женствене, а уклопљене у хришћанске вредности и правила. Православље је наше, и ми га бранимо и својом појавом и држањем и понашањем, па и одевањем.

Неке жене су схватиле да је добра, скромна, и примерена Хришћанка, она која носи шарену сукњу на ластиш преко фармерица и спортских патика и везану мараму, још шаренију од сукње. Гледано са стране, нисмо сигурни да ли носи димије или хаљину? Није Хришћански носити све боје, без икаквог усклађивања, само уколико се одевни предмет зове сукња или марама. Осећај за естетику је индивидуалан. Ако такав однос према одевању, постоји и на улици или на послу, онда је сасвим легитимно бити такав и у цркви, али се бојим да се ради о немару.

Што се мушкараца тиче, и одевања у цркви, ситуација се битно погоршава у време празника, када је посећеност већа. Ту се све, до сада поменуте категорије, нађу скупа. Мушкарац у тренеркама је сасвим нормална појава на литургији. Тада можемо видети и све модне детаље и истакнуте мишиће, у одећи припијеној уз тело.

И опет се говори само о одевању жена. У манастирима постоје сукње и мараме, па се уз опомену монахиња одену непримерено обучене жене. Шта се дешава са мушкарцима о којима овде пишем? Да ли њих неко опомиње? Да ли постоји нешто што им се препоручи да обуку? Да ли ико говори о њима? Да ли је само мушкарцима, дозвољено да буду исти и на улици и у цркви? Да ли они изазивају нека осећаља и помисли у женама? Да ли узнемиравају својом појавом монахиње у манастирима? Да ли њихово одевање говори о њима ружне приче? Или су све приче о мушкарцима, праве , снажне и хришћанске?

Не могу више да ћутим и игноришем оптужбе, да су жене криве што бивају жртве, што мушкарци варају своје жене, и што имају помисли које исповедају. Не слажем се са тврдњама да се мушкарци жене(венчавају) смерним и скромним женама. Напротив. Већина оних које се наводе као пример лошег одевања и понашања, су удате, док у манастиру можете увек да сретнете побожну, скромну и фину девојку, која се није удала.

Када би мушкарци трагали за женама у манастирима и црквама, а не на друштвеним мрежама и дискотекама, све жене би ходале у дугим хаљинама. „Спрам потражнје је и понуда“, ако говоримо о "игранци" - мушкарци бирају. Сетих се негде прочитаног: "Ја највише волим да једем јагоде са шлагом, али када кренем на пецање, на удицу ставим црва“.

Мушкарци, одговорност је у великој мери на вама, оканите се лицемерја. Поштујте Божје заповести, а међу њима посебно седму. Неће нестати искушења, само ваше слабости ради.

Чињеница је да људска популација постаје декадентна и да подлеже дугогодишњем тровању, разним садржајима преко медија и друштвених мрежа. Оно што би требали да знамо је, да је одговорност индивидуална. Борба за веру, књигу, лепу реч и све људско, а вредно, је на нама самима.