Помаже Бог,

Редовно пратим Борбу за веру. Знам да преносите и чланке са других интернет страница и да оно што се у њима објављује није нужно став Борбе за веру. Знам и да сте писали о намерама за распарчавање Српске Цркве новим предлогом устава и тежњама самозваног архиепископа Амфилохија па ме чуди да се у поменутом чланку (овде:) појавио следећи параграф без осврта Уредништва :

"Црква није светска империја, мада је многи таквом доживљавају, и њено дељење на мање организационе целине не значи Њено слабљење докле год те целине исповедају православну веру, као што се ни Христос не умањује када се Његово тело издели на много малих делова којима се верни причешћују. Зато се не треба плашити нових аутокефалних Цркава, само је проблем у томе како се добија аутокефалност. На почетку смо установили да се у православљу одлуке доносе саборно и сабори би о томе требало да одлучују као што су некада радили.

Руска Црква, међутим није износила питање давања аутокефалије Украјинској Цркви јер преко Цркве има утицај у тој земљи, нити је Украјинска Црква која је под Москвом то захтевала и поред тога што то државним властима Украјине није одговарало, и зато се десио најпре раскол, а затим и ово што се сада дешава. Српска Црква, такође, поставља услов македонској цркви да се врати под канонску јурисдикцију СПЦ, а после ће неки евентуални наредни свеправославни сабор да одлучи о њиховој евентуалној аутокефалији, што македонској цркви не одговара будући да је то нешто крајње неизвесно, па је СПЦ створила паралелну јерархију у Македонији са малим бројем верника али канонски признату за разлику од ове прве. Из наведеног се не види православни дух љубави и жеље за спасењем тих фактички православних народа већ правничко препуцавање и надгорњавање, јер се допушта да људи живе ван заједнице са Црквом. Црна Гора, иако мала, могла би добити свој синод (на челу са митрополитом Амфилохијем или неким његовим наследником) чиме би се са сцене скинула вештачка творевина која се назива ЦПЦ и власт коначно измирила са Црквом. Штавише, свака земља у којој постоји Православна Црква требало би да има своју посебну аутономну или аутокефалну црквену организацију."

Онда Енглези или Французи, Немци или Американци не би морали да се двоуме између руске, грчке, српске или неке друге Цркве у коју би ишли већ би имали своју сопствену са богослужењем на свом језику. Зар нису сви призвани у Цркву? Овако, изгледа да Православна Црква оставља западњацима римокатоличке и протестантске верске заједнице.

Водећи се ауторовом логиком да се закључити да би требало основати хрватску, босанску, а зашто да не, и косовску цркву како би се и она молила за актуелну власт у покрајини.

Срдачан поздрав,

Зоран Павловић