Олга Четверикова

Билдерберг – 2009: „глобална елита“ пред избором

На списку учесника који је доспео у руке новинара и који је објављен у грчком листу To Vima налазе се Дејвид Рокфелер, краљица Холандије Беатрис, шпанска краљица Софија, белгијски наследни принц Филип, министар финансија САД Тимоти Гајтнер, председник Светске банке Роберт Зелик, генерални директор Светске трговинске организације (СТО) Паскал Лами, специјални представник САД у Авганистану и Пакистану Ричард Холбрук, председник Европске централне банке Жан-Клод Трише, председник Европске комисије Жозе Мануел Борозо, шеф ММФ Доминик Строс-Кан, бивши председник Савета за политику одбране САД, сарадник Института америчког предузетништва Ричард Перл, сарадник тог истог института, бивши шеф Светске Банке Пол Вулфовиц, командант Централне команде САД, генерал Дејвид Петреус, шеф бриселског аналитичког центра „Брејгел“ Жан Пизани –Фери, одговорни за заједничке операције у одржавању мира у Африци ОУН-АС Романо Проди, председник савета директора „Бритиш Петролеум“ и финансијски саветник Ватикана Питер Сутерланд, председник савета директора „Ројал Датч Шел“ Џ. Ван дер Вејер, бивши директор енглеске службе МИ-6 Ричард Дерлов, званични историчар Ротшилдових и Х. Кисинџера, економиста Нил Ферпосон и многи други!¹

Индикативно је да је на сусрету учествовао шведски министар иностраних послова Карл Билт, па с тим у вези избор Грчке није случајан. На Шведску ће јула ове године прећи председавање Европском унијом, и она намерава да посебну пажњу поклони проблему ширења Европске уније и укључивању у ту организацију Турске и Македоније (шведско руководство већ се сагалсило са започињањем преговора о прикључењу ове последње), зашта је неопходно решење проблема Кипра и регулисање односа између Атине и Скопља.² Уколико Грчка буде компликовала преговоре о термину укључивања Македоније, она ће се суочити са озбиљним правним проблемима, и сада се руководство земље подвргава интензивној обради и притиску од стране Евроспке уније. На тајном сусрету овог пута присуствовало је 11 грчких представника, међу којима министар иностраних послова, министар привреде и финансија, шеф грчких индустријалаца и други.

Што се тиче дневног реда заседања, према саопштењима Естулина и Такера, као централна питања разматрани су даљи ток „развоја“ економске кризе и стварање међународног министарства здравствене заштите и међународног министарства финансија. У брошури, која је пре одржавања састанка упућена учесницима заседања, наведено је да се светска елита налази пред избором између дуге и кратке (али дубоке) депресије. Прва осуђује свет на деценије стагнације, назадовања и сиромаштва, а друга пак значи драстични економски пад који ће отворити пут у нови светски поредак, утемељен на афирмисању принципа ефикасности на рачун значајног ограничења националног суверенитета.³ По речима Такера, Гајтнер и Билт су се заложили за интензивну кратку рецесију, пошто она дуга може снажно да погоди интересе индустријских група чланица Билдербершке групе. А садашња еуфорија скопчана са економским оживљавањем заправо је варљива и представља тек увертиру за огромне губитке са којима ће се свет суочити већ у најскорије време.

На сусрету је Билт одржао говор у коме се здушно залагао за то да се прошире функције Светске организације здравствене заштите и Међународног монетарног фонда, које би требало трансформисати у светска министарства у оквирима ОУН. Ти предлоизи у потпуности кореспондирају са одлукама лондонске „дведесеторице“ о јачању улоге ММФ и имају непосредни однос према скандалу који је подигнут у вези са експлозијом епидемије свињског грипа. Фактички се ради о кампањи плашења и застрашивања становништва, која има за циљ да се образложи јачање контроле од стране међународних организација. По мишљењу Такера, тај избор значи значајно напредовање на путу ка стварању светске владе коју планирају Билдерберзи. Да би се централизовала сва власт они рачунају да помоћу одговарајућих средстава акцентирају значај проблема, насталих због економске кризе и опасности од пандемије, за оправдање централизовања власти „глобалне елите“. Кључну улогу у координираној политици усијавања страха требало би да одиграју медији, који су овог пута били широко заступљени на сусрету. Овде су присуствовали представници најутицајнијих западних издања : америчкиух Washington Post и Newsweek, енглеских The Economist и Financial Times, француских Le Point и Nouvel Observateur, немачких Der Standart и Die Zeit, шпанских El Pais и Prisa (издавачки холдинг), турског Milliyet, грчког Kathimerini, финског Talouselama, швајцарске медијске корпорације Ringier.

Како наводи Такер, на сусрету је такође разматран проблем отопљења климе и увођења пореза за топлотни угњеник – питање које представља најважнију тачку дневног реда Билдерберга и део програма за успостављање међународне еколошке контроле. Планирано је да се тај порез дозначава ОУН, али он треба да се уводи постепено, вероватно у прикривеном облику. Питањем елаборисања законодавства о том порезу на међународном нивоу одавно се већ бави амерички сенатор Џон Кери, кандидат за председника на изборима 2004. године, који је, иако не фигурира на списку учесника сусрета, на истом највероватније присуствовао. Кери је учествовао на Светском економском форуму, а такође на припремном сусрету у Риму, посвећеном преговорима о промени климе, који треба да се одрже крајем 2009. године у Копенхагену и на којима ће и бити размотрено питање о порезу на топлотни угљеник. Кери је такође одиграо главну улогу у изношењу предлога, упућеног администрацији Барака Обаме, о увођењу пореза на свако еманирање угљендиоксида (чак и из плућа човека). То питање такође се налази на дневном реду Билдерберга, чији је циљ изнео присуствујући на сусрету председник савета руководилаца „Бритиш Петролеума“ Питер Сутерлан, који је изјавио да он жели спровести кампању страха због глобалног отопљења, како би се повећали порези и контролисао начин живота људи.

У току разматрања питања о Лисабонском споразуму који је од принципијелног значаја за европске елите, учесници сусрета исказали су намеру да упуте своје представнике у Ирску ради преговора са политичким руководством земље у циљу осигурања ратификовања споразума. У земљи се врши озбиљна обрада јавног мнења, а недавно су у медијима објављени резултати анкете према којој је, тобоже, већ 52 процента Ираца саопштило да ће одговорити са „да“ на референдуму, који треба да се одржи до краја 2009. године. Такође је планирано спровођење кампање у циљу дискредитовања оних снага у земљи које критикују Европску унију – на пример, партије „Либертас“ Деклана Ганлија.

Према изјавама Такера, заседање чланова групе овог пута је протицало у мрачној атмосфери, пошто се геополитичка ситуација не одвија на најбољи начин за њих, а и програм наилази на озбиљне отпоре. У скалду са информацијом Естулина, која се увек испостављала као тачна, Билдербершки клуб је озбиљно забринут због тога што се ситуација може толико погоршати да они могу изгубити контролу над догађајима. Током свих последњих година они воде политику „урушавања тражње“, која се реализује путем намерне демонтаже светске економике, и садашња економска криза може довести до таквих резултата при којима ће се кроз једну или две генерације догодити драстично смањење становништва за 2/3. То ће бити резултат глади или пандемије, који могу попримити толико широке размере, да ће бити праћени непредвидивим последицама, опасним и за саме елите које ће се наћи на ивици изумирања. Таква перспектива изазива панична расположења међу самим мондиалистима. Како апострофира Естулин, дата тема разматрана је на сусрету веома дуго.

Све сведочи о томе да се владајуће елите Запада и заиста налазе пред одлучујућим избором и да код њих нема јединственог мишљења, што још једном доказује лажни карактер идеја које они имплантирају о свемоћи и монолитности наднационалног центра владавине. Та „свемоћ“ се ослања искључиво на слепу веру у безгранични утицај „глобалне елите“. Међутим, широки средњи слој владара на Западу и сам постаје талац и жртва криминалне политике финансијске врхушке.

Индикативно је у том погледу да се редовно заседање Билдербершке групе одржавало већ после другог тајног сусрета одржаног, како је саопштио британски недељник The Sunday Times, 5. маја на Менхетну, у кући председника Рокфелеровског универзитета, координатора затворених пројеката у сфери генетске инжењерије Пола Нерса. На сусрету су присуствовали најбогатији људи Америке, лично Дејвид Рокфелер, Бил Гејтс, Ворен Бафет, Џорџ Сорош, Мајкл Блумберг (градоначелник Њујорка), медијски магнат Тед Тарнер и још неколицина личности. Од свих тема које су разматране на сусрету главни је био управо проблем „пренасељености Земље“. Дискусија је вођена иза затворених врата пошто, како је објаснио један од присутних, „нико није желео да инволвира у дискусијуз владе земаља у развоју и није желео да се учесници сусрета представе у новинама као некаква алтернативна влада света“. Неђутим, погледи тих људи добро су познати. Карактеристичне су последње изјаве Теда Тарнера о томе, да су разлози за глобално отопљење, заправо, у превеликом броју становништва планете („премного има материјала“), који је неопходно смањити за две трећине, доводећи га до 2 милијарде људи, што ће омогућити да се осигура висок животни стандард за опстале у животу.⁴ Чудо једно да није навео „златну милијарду“.

Управо ти људи, у чијим рукама се налази управљање финансијским токовима, одређују светски дневни ред, али пошто су њихови антиљудски пројекти већ доступни светској јавности, криминалним постаје само пристанак на добровољно подчињавање њиховој стварној, или имагинарној власти.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2171

______________

¹http://www.alterinfo.net/Liste-des-participants-a-la-reunion-2009-du- Groupe-de-Bilderberg_a32724.html

² http://inoforum.ru/inostrannaya_pressa/zapadnaya_evropa/afiny_v_treugolnoj_lovushke/

³ http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article6283373.ece

⁴ http://www.jonesreport.com/article/04_08/28turner_911.html

         http://www.vidovdan.org/arhiva/article1982.html