Три прста на 5 континената

Д. Марковић - З. Николић, 09.08.2008

На другом месту су муслимани, који чине 21 одсто становништва планете, на трећем хиндуисти са око 14 одсто, док атеисти чине 16 одсто житеља света.

Руски стручњаци процењују да број православних верника у свету сваке године опада, пре свега због демографске кризе - "беле куге", а у занемарљиво мањој мери због преласка у друге вере. Податак да православаца има око 200 милиона, упозоравају они, односи се само на 15 аутокефалних (самосталних) цркава широм света, али не и на непризнате - у Украјини, Црној Гори, Македонији, и на још неке мање "заједнице", разасуте по планети, које стручњаци за веру углавном сврставају у отпадничке, расколничке, јеретичке групе. Они процењују да је број верника у тим црквама, ипак, занемарљив.

На челу свих православних цркава света, слично римском папи који је поглавар свих католичких заједница, налази се васељенски патријарх са седиштем у Константинопољу (Истанбулу). Он је само "први међу једнакима" и ни приближно нема снагу, моћ и ауторитет "наследника светог Петра" - папе. "Његова", Константинопољска патријаршија, звана још и "мајком свих цркава", прва у хијерархији православних цркава, има укупно око три милиона верника у - Турској, Грчкој, Америци, Аустралији и још неким европским земљама.

Заједница православних цркава у свету данас признаје аутокефалност 15 цркава: Константинопољске патријаршије, Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Српске, Румунске, Бугарске, Грузијске, Кипарске, Грчке, Пољске, Албанске, Чешке и Словачке православне цркве и Православне цркве у Америци, која се недавно вратила, после готово 80 година раскола, у "матицу" - Руску православну цркву.

Васељенски сабор, скуп свих поглавара признатих православних цркава, једини је меродаван да одобри аутокефалност некој од цркава и, у просеку, састаје се сваких стотинак година.

Руска православна црква, која је недавно обележила 1.020 година постојања, најбројнија је међу православцима са око 100 милиона верника (80 одсто становништва). Следи Румунска православна црква, са око 20 милиона, или готово 97 одсто целокупног становништва, потом Грчка православна црква са девет милиона (98 одсто становништва), а Српска православна црква је четврта - има око осам милиона верника (у земљи и дијаспори), око 80 одсто становништва Србије. Пета је Бугарска, у којој се као православно изјашњава око шест милиона становника (83 одсто свих житеља).

Православне цркве на Кипру, Албанији, Пољској и Чешкој и Словачкој заједно имају око милион верника, док их је у Грузији, једној од најстаријих православних цркава, око два милиона - чак 89 одсто житеља. Занимљиво је да у Финској има око 70.000 православаца, а у далеком Јапану чак 40.000.

У Републици Српској око 90 одсто становника (скоро 1.400.000 људи) православци су. У Казахстану чине 44 одсто становника, у Литванији четири, Летонији девет и 13 одсто у Естонији.

Посебна прича је Коптска црква, једна од најстаријих хришћанских у свету, чије је седиште у Каиру. Има око шест милиона верника у Египту и још око 400.000 у Етиопији, Либану, Палестини, Ираку, Јордану...

           МЛАДИ

        - У ОДНОСУ на прошло време, посебно оно комунистичко, Срби се у великој мери враћају православљу - каже протођакон Зоран Николић. - Посебно је важно што се последњих година млади окрећу цркви. Они сада долазе у цркву јер верују, а то се најбоље види приликом крштења и причешћа, који су све бројнији!

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=126185&datum=2008-08-10