У интервјуу који је недавно дао Русима (овде:), митрополит Амфилохије је понудио предлог решења питања упада Цариграда на канонску територију Руске цркве:

 “Према мом мишљењу, једино рјешење тог питања било би наставити Критски сабор, који није завршен, и српски патријарх је позвао да се настави. Четири патријаршије су дужне да дају своје рјешење о сабору, пошто без учешћа Руске православне цркве и три остале, он не може бити свеправославни. Потребно је прихватити одлуке Сабора, јер колико ја знам, све оне су биле  раније биле прихваћене још у Женеви, и истовремено покренути на Сабору тему пружања аутокефалности. Сабор мора донијети коначно рјешење ко може пружати аутокефалност и тиме ријешити питање Украјине и других сличних проблема. /…/Потребан је сабор на коме би се потвдиле одлуке Критског сабора и који би био продужетак Критског сабора. Што он раније буде сазван, тим боље. Управо је Критски сабор потврдио 14 аутокефалних цркава у њиховим канонским границама. И својом одлуком на рачун Украјине, Константинопољска патријаршија негира и не признаје одлуке Критског сабора!? Ми ћемо то расправити 6. новембра на нашем Архијерејском сабору и сматрам да ће то бити предлог СПЦ – да се настави Критски сабор, а такође на њему поставити питања пружања аутокефалности и питања дијаспоре. Константинопољска патријаршија  инсистира на томе да дијаспора припада њој, а то је потпуно неприхватљиво с канонске тачке гледишта.“            

Иако читав интервју изгледа као стајање на становишту да је Цариград тај који је направио проблем, суштина је у следећем: да се Московска патријаршија „упеца“ на признање „сабора“ на Криту, чије су одлуке догматски неисправне, а да заузврат добије оно што већ има – канонско право на територији Украјине. Сви знају да је улога митрополита Амфилохија у одласку делегације СПЦ Крит била пресудна, иако су Руси баш од њега тражили да СПЦ поштује своју најављену одлуку и на Крит не иде. Митрополит је у цркви светог Јована Владимира у Бару дао да се наслика фреска скупа на Криту, где су Зизјулас, он и владика бачки у „броду Цркве“, а поглавари Руске, Бугарске, Антиохијске и Грузијске цркве тужно гледају са обале, јер се нису придружлили том „генијалном скупу“. Треба се надати да здраве снаге у Русији неће пристати на трули компромис, јер би то значило да им није нимало стало до догматске чистоте православне вере, него само до питања јурисдикције.     

Критски сабор је донео одлуке које нису православне, о чему су помесне Цркве, као и велики богослови и јерарси дали своју реч. (овде:; овде:; овде:; овде:; овде:; овде:).  

Уцена да Руска Црква прихвати такве одлуке туђа је духу истине, и изазвала би огромну буру међу руским верницима, која би довела до  најдубљих и  најтрагичнијих подела.  

У памет се, браћо Руси!