|
 Једна од основих карактеристика екумениста и новотараца, поред издаје и грамзивости, је лакрдијаштво, односно циркузанерство. Ако се зна да је највећи комедијаш ђаво, онда није необично што су то исто и његове слуге. Из тог разлога заседања Сабора Београдске патрјаршије, у коме екуменисти и новотарци имају апсолутну већину, често се претварају у (траги)комедију, што је, претежно, било и данас, другог дана саборског заседања.
Патријарх Иринеј је поново прозвао Дарвинисте и провоцирао њиховог вођу, епископа Максима Васиљевића, који је избачен са Богословског фактултета у Београду. Ту је Иринеј екумениста глуматао ревнитеља, па је припретио да ће на овом факултету бити смењени и преостали професори који „не верују у Бога“. Патријарх се, наравно, само шалио, јер би, у противном, морао најпре да смени и самог декана, епископа браничевско-пожаревачког Игњатија Мидића, највећег безбожника на овом факултету, али и у СПЦ уопште. Патријарх зна да би тим чином испровоцирао сопствену реуматску болест (већ виђено!), после чега би морао (н)и крив (н)и дужан да оде у пензију. Уколико, због јаких болова у зглобовима, не би могао сам да држи оловку и потпише оставку, ту би му већ притекао у помоћ један од сабраће, који је ту радњу увежбавао на ВМА, где је блаженопочившем патријарху Павлу држао руку док је потписивао своје „добровољно“ повлачење са патријарашког трона. Кад су се новотарци данас наситили смеха, иницирали су жестоку свађу, оптуживши владику жичког Јустина да је узимао паре од државе за прославу 800. годишњице аутокефалије у Жичи и Студеници без знања Синедриона (није платио „рекет“). Питали су га шта је са тим парама и где су потрошене. Свакако, ово је већ добро разрађена шема за хајкање и смењивање неподобних владика. Ствар је проста: чим неког владику оптуже да је проневерио паре, тај им смета и убрзо ће и њега "заболети ноге". У овом случају, смета им владика Јустин, човек који је васпоставио светоотачки и светопредањски богослужбени поредак у епархији жичкој, коју је његов претходник, покојни епископ Хризостом, учинио експерименталним новотарским пољем и једном он најновотарскијих епархија у СПЦ. И шта рећи, а не заплакати? „Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским. Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи. Зато, пастири, чујте ријеч Господњу; Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из његовијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.“ (Језекиљ, 34, 2-11).
|
