Поштовано Уредништво „Борбе за веру“, помаже Бог!

Желимо да Вас и сву христољубиву српску браћу и сестре обавестимо о душегубним дешавањима у Епархији аустријско-швајцарској.

Вашој љубави је већ познато, из наших ранијих писама, о небивалој екуменској делатности како Епископа Андреја тако и  парохијских свештеника.  Резултати посвећености екуменизму  су велика незаинтересованост и удаљеност појединих свештеника од сопственог верног народа као и одлазак мноштва верника у РПЦ-у на Богослужење. Награда таквом екуменском прегалаштву свакако следи а то је, између осталог,  на поклон добијени римо-католички храм у 16. кварту у Бечу или тек  добијени исто тако римо-католички храм у Инсбруку. Неко би рекао: „Поклону се у зубе не гледа“ али овакви поклони се најчешће претворе у лукаво подметнуто кукавичје јаје. Да напоменемо да су овај храм у Бечу до тада користили пољски римо-католици који су по одлуци о поклањању храма СПЦ-и протествовали улицама града.

Треба бити свестан да када римо-католици нешто дају на поклон за очекивати је да ће врло брзо веома љубазно тражити противуслугу. Е онда је супротна страна у „необраном грожђу“- како одговорити!? Претпостављате? Одговор је наравно позитиван.

Подсећања али и поуке ради да погледамо пример бечке Цркве Рођења Пресвете Богородице:

Убрзо након добијања храма у Бечу заказана је по први пут у једном храму СПЦ-е у Аустрији  тзв. „Молитва за једниство хришћана“.

Осим представника Православне Цркве пристуни су били представници дохалкидонаца, као и Римокатоличке, Евангелистичке, Реформаторске, Баптистичке, Методистичке, Англиканске и Старокатоличке заједнице.

Горки плодови екуменизма:

Да ли Епископ Андреј и подручно му свештенство овако и овим сведоче Православну веру?

Обавештени смо од наше браће из Инсбрука да се потпуно исто догађа и код њих. Ова парохија СПЦ-е скоро две деценије скупља новац за нови храм. Било је разних понуда али су се, по савету претходног Епископа али и уз консултацију са верним народом ове парохије, одлуке врло обазриво доносиле. Опште је познато да се број римо-католичких верника веома смањио и да су им многи храмови ван употребе. Многи од њих су продати и добили су потпуно другу намену. Инсбрушка парохија је, до сада, одбијала да преузме римо-католичке храмове који имају тзв „Denkmalschutz“ односно налазе се под заштитом споменика. Такав храм (осим иконостаса) није дозвољено  преуредити за Православно Богослужење.

Од самог доласка на парохију садашњи свештеник је  показивао велике амбиције да што пре реши питање новог храма. Ни њему нису били страни екуменски скупови, напротив:

Прошле недеље, 11. новембра 2018. верном народу Црквене општине Инсбрук саопштено је да је постигнут договор о преузимању римо-католичког храма.

Чудне ли коинциденције:

- храм је под заштитом споменика тако да ће можда моћи да се постави само иконостас

- користили су га претходно као гости хрватски верници

- ..........................

Надлежни свештеник сматра да треба бити „више него пресрећан“ и да је храм иконописан у православном духу!?!

Процените сами:

https://www.youtube.com/watch?v=-gJGpovLOV0

Пре би се рекло да покушавају да тамошњи верни народ скувају као жабу и коначно навикну на римо-католички фескопис и томе слично.

Инсбрушка парохија можда има укупно 10.000 верника али је, како сазнајемо, од тог броја недељом присутно свега 100. Новодобијени храм је величине 1200 м2 и поседује додатне просторије. Власници нису могли финансијски да га издржавају. Пре прихватања од стране ЦО Инсбрук ова понуда била је два пута одбијена. Одлуку је донео  Епископ, свештеник и посебно бирани Црквени одбор без саветовања са народом који ће морати све будуће трошкове овог преамбициозног подухвата да плаћа. Издржавање храма превазилази финансијске могућности ове парохије. Надлежни свештеник може бити након оваквог „успеха“ унапређен и послат на још бољу парохију тако да постоји бојазан да ће инсбрушки верници СПЦ-е остати да се сами изборе са оваквим „поклоном“.

Уз то се поставља питање на шта ће све у будућности ЦО Инсбрук морати да пристане из захвалности за тако „срдачан поклон“?

Ако је неко частољубив, славољубив, ташт и жељан да нешто постигне не бира средства да дође до циља. Има једна пословица која каже:»Ако Бог хоће некога да казни прво му одузме разум»!

Храм срца Исусовог

Молимо се Милостивом Господу да нас избави од свих непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих и од свих кваритеља Вере, Богослужења и Предања.

Срби Светосавци из Беча