 Уважено уредништво и посетиоци сајта „Борба за веру“, Ових дана се на овом сајту појавиле информације у вези са стањем у Богословији Светог Саве у Београду: http://borbazaveru.info/content/view/11170/1/, http://borbazaveru.info/content/view/11174/1/, http://borbazaveru.info/content/view/11179/1/. Овде видимо опречне информације везане за ову школу, па чак и деманте тзв. „Филотеја“ (зна се да је управа желела да демантује истину, али истину није могуће демантовати).
Као човек који је и сам завршио ову школу и родитељ чији је син завршио ову школу, дуго сам размишљао да ли уопште да пишем, али сам схватио да се мора шира јавност упознати са оним што црквена јавност зна, али свесно прећуткује. Богословија у Београду је последњих двадесетак година изгубила континуитет који је имала од свог оснивања, а то је добар кадар, побожне ученике и реноме најугледније богословске школе у СПЦ. Урушавање ове школе почело је доласком оца Драгана Протића за ректора, а његовог кума протођакона Милана Ковачевића на дужност главног васпитача богословије и управника интерната. Постала је традиција да старији ученици киње млађе, да их малтретирају, узимају им чепарац, шамарају, шаљу у продавницу. Неки професори су се исто тако понашали. Најупечатљивији је пример професора Маестра који је дуги низ година радио са средњом школом (није барем ни богословија), а предавао предмете Катихизис и Психологија. Човек који је постављен за васпитача и који је најгоре малтретирао ученике, ударајући их ако их сретне на ходнику увече или ако се нису покрили, и то увек изговарајући: „Магарчеее“! Такође, богословија у Београду се временом прочула као богословска школа СПЦ, коју је најлакше завршити и из тог разлога су сви утицајнији и богатији свештеници СПЦ слали своје синове баш у Београд. Тачно је да је кадар дуги низ година био јако лош, јер ако наведемо професора Брку, који не зна да наброји ни Васељенске саборе, а предаје Општу историју Цркве, или професора Гокса, који деци уписује петице и не ради ништа (буквално деца не знају ништа из Старог завета), па преко Сандиног сина који је понављао у богословији и био избациван (боље да не знате из ког разлога), али је Протић морао да запосли сина свога доброг пријатеља, мада је и сам Митрополит Амфилохије био избезумљен када је чуо ово, и све се ово у црквеним круговима зна. Када је одређени број старих професора отишао у пензију, Протић и Ковачевић су желели да наставе да кадрирају, наравно опет под јако чудним околностима. Под притиском утицајних епископа СПЦ дошла су два добра професора, али и људи које су кумови сами прогурали. Пример је Бошко Савић коме је мастер рад писао један угледни свештеник београдски или млађани Никола Алексић, који је посебна прича и кроз чији се пример најбоље огледа цела апсурдност ситуације богословији. Наиме, Никола Алексић је син свештеника Милана Алексића о коме је овај сајт већ писао неколико пута: http://borbazaveru.info/content/view/11042/1/, http://borbazaveru.info/content/view/11051/1/, http://borbazaveru.info/content/view/11101/1/ Од момента када је његов син уписао богословију свештеник лознички Милан Алексић је постао највећи добротвор и финансијер богословије у Београду (не ниједне друге, него баш београдске), ниједна свечаност у богословији није могла да прође без свештеника Алексића (што се може видети и на званичном сајту богословије). Све славе, покладе, екскурзује, храна, донације долазиле су од свештеника Алексића. Ректор и професори су били веома чести гости у Лозници, где им је указивана посебна почаст и хонорари. Милан Алексић је чак финансирао и књигу о „Проти Владану“, куму Драгана Протића и оцу протођакона Милана Ковачевића. Професор Никола је завршио богословију као одличан, мада је био најгори ђак у својој генерацији. После тога је „завршио“ академију у Русији, али што је најапсурдније језик није научио, а предаје руски! Занимљива је чињеница да је и по завршетку школе свога сина, Милан Алексић, наставио да финансирао богословију и људи су почели да говоре да он то можда сада и ради искрено, али је временом постало јасно да он 10 година припрема терен да му син постане професор, што ће се десити 2017. године. Куповина учитељске службе није ништа друго до симонија!!! Пратећи Ваш сајт и вести о Милану Алексићу контактирао сам неколико свештеника из Шапца, који су ми потврдили да је намесник у ревизији установио да је Милан Алексић ненаменски потрошио 100.000 евра, и да велики број признаница слове на београдску Богословију!!! Такође, речено нам је да је Владика Лаврентије послао свештеника Милана Алексића на Црквени суд Епархије шабачке, али Милан Алексић по старом добром маниру то опструише и црквени тужилац не ради ништа по том питању, па се претпоставља да је Милан Алексић и ту финансијски залегао.Такође, потврђена ми је и једна поражавајућа чињеница да га је Владика Лаврентије поставио за старешину две цркве у Лозници (што је највећи апсурд и велики прекршај које је учинио владика шабачки). Немилост Протића и Ковачевића на својим плећима осетио је и добри и честити монах Игњатије Марковић, који је дуги низ година живео у богословији и припремао свој докторат који се тиче управо богословије. Он је без разлога избачен из богословије и оптужен за неке ствари у које није поверовао ни патријарх ни владика Јустин. Циљ је био склонити честитог Игнатија да не постане духовник или професор богословије, како је то било планирао у високим црквеним круговима. И заиста како након свих ових информација неко може да каже да је све у реду у богословији. Како деца да се васпитавају и уче страху Господњем, кад они којих их уче воде на широки, погрешан пут. Уче их да буду лицемери и да недозвољеним средствима задобијају оно што им по правди Божијој не припада!!! Праштајте и помените! Идентитет аутора прилога познат Уредништву |
