Фармацеути измишљају болести

Аутор: Славица Тувић | Фото:Нортхфото | 07.06.2009. - 00:02

Менопауза се данас представља као здравствени поремећај, остеопороза и повишен холестерол као веома озбиљне болести, а људи се стално држе у страху од смртоносних вируса који прете да униште човечанство.

Ништа необично ако се зна да фармацеутске компаније промовишу непостојеће болести и преувеличавају мање здравствене проблеме како би оствариле што већи профит, излажући тиме здраве људе ризику, упозорили су недавно аустралијски истраживачи.

Произвођачи лекова данас представљају повишен холестерол и остеопорозу као болести, иако су они тек фактори ризика, а преувеличавају се поједина обољења попут синдрома немирних ногу и иритабилног црева, истичу аустралијски истраживачи Дејвид Хенри и Реј Мојнихен. Колико су агресивне кампање произвођача лекова најбоље говори податак да је у Србији од 2004. до 2007. године утростручен промет лекова из групе бифосфоната који се користе у лечењу остеопорозе. У Агенцији за лекове и медицинска средства кажу да је промет овог лека 2004. износио око 99 милиона динара, да би се 2007. цифра попела на 281 милион.

 Најбољи пример за „рекламирање болести“ јесу кампање за подизање свести о одређеним болестима које финансирају фармацеутске компаније. Као говорници на скуповима ангажују се лекари, који хвале лек фармацеутске куће која је скуп организовала. Чак се промовишу лекови који делују превентивно, тако да је крајњи циљ компанија натерати и здраве и болесне да купују њихове производе. У Републичком заводу за здравствено осигурање кажу да се у Србији пије све више лекова и да су лекари подлегли притисцима компанија.

– Код нас су чекаонице домова здравља облепљене плакатима на којима се рекламирају поједини лекови. Ординације су пуне промотивног материјала фармацеутских компанија, јер та област код нас није регулисана на прави начин. Рецимо, у Шведској је строго забрањен било какав контакт фармацеутских компанија са државним лекарима – прича Владан Игњатовић из РЗЗО. Он каже да се отишло толико далеко да је нестала комуни­ка­ција лекара са пацијентима. Забо­равља се на то да се многа стања могу успешно регулисати променом начина исхране, стила живота...

– Многа стања која представљају нормалан процес старења приказују се данас као болести. Фармацеутска индустрија зна да се највећа зарада постиже ако се лекови продају уплашеном здравом човеку. То се данас масовно користи – каже Игњатовић.

У трци за профитом на тржишту се често појављују лекови чије дејство није довољно проверено. Недавно је Светска федерација потрошачких удружења Цонсумерс Интернатионал оптужила водеће фармацеутске компаније да чак прикривају стварне резултате студија сигурности и деловања лекова. Ова федерација је израчунала да су фармацеутске компаније прошле године потрошиле 60 милијарди долара за маркетинг, а двоструко мање за истраживање лекова. Пуштање у промет недовољно испитаних лекова изазвало је низ скандала због њиховог штетног дејства које је касније утврђено. Тако је у промет пуштен лек „виокса“ за који се касније утврдило да након дуготрајне употребе повећава ризик од срчаног и можданог удара. За прикривање резултата оптужена је и фармацеутска компанија „Ели Лили“, која је још 1988. године знала да антидепресив „прозак“ у неким случајевима може повећати агресивност и склоност самоубиству, али је те податке прикривала. На црној листи нашле су се и „таблете среће“ британске компаније ГлаxоСмитхКлине (ГСК), која је оптужена да ради боље продаје свог лека измишља болест. Наиме, ГСК је 1999. године, пре него што је добио одобрење за антидепресив „паxил“ (сероxат) за лечење „социјалне фобије“, организовао велику јавну кампању како би се на виши ниво подигла свест о новој болести, социјалној анксиозности. Велика смишљена акција резултирала је вртоглавим растом продаје лека.

У последњих петнаестак година планета се држи у константном страху од неке велике пандемије изазване непознатим вирусом. И док једни страхују, власници фармацеутских компанија задовољно трљају руке јер владе земаља издвајају огромна средства за набавку лекова који могу бити од користи.

Познато је да су у лабораторијама успели да произведу вирус грипа, вирус који изазива дечју парализу и еболу. Епидемиолог др Радмило Петровић каже да се експериментисало и са вирусом свињског грипа који се 1976. године, после двадесет година мировања, изненада појавио у америчкој војној бази у Њу Џерсију. Експерименти су измакли контроли и тада се вирусом заразило десет војника, од којих је један умро. Вирус тада није изазвао пандемију. Не искључује се могућност и да је нови, мексички грип, потекао на сличан начин.

– На сваке две, три године појави се нека нова болест и тако се планета држи у сталном страху. Пре петнаестак година почело је да се говори да ће се вратити вариола вера. Многе земље су наручиле велике количине вакцина. После тога је завладала паника од ан­­тракса, затим САРС-а, птичјег грипа, и ево сада мексичког грипа – каже др Петровић.

Занимљива је спрега између фармацеутских компанија и политичара. Многи политичари се данас појављују као сувласници ових компанија, а неки чак учествују у рекламирању њихових производа. Бивши амерички председник Џорџ Буш учествовао је 2002. године у промоцији лека „невирапин“, који се користи у превенцији АИДС-а, иако се знало да је више штетан него користан. Он је објавио да ће његова администрација осигурати 500 милиона долара за превенцију АИДС-а. Асошиејтед прес је објавио 2004. године да је већ познато да тај лек изазива врло тешке нуспојаве, па чак и смрт, што је уочено још за време његовог истраживања. Произвођач лека је повукао свој захтев за употребу лека ради заштите новорођенчади у САД.

Убрзо после појаве новог, мексичког грипа, медији су истраживали које фармацеутске компаније највише профитирају. Према извештају радија Дојче веле, највећу добит имале су четири фармацеутске компаније – „Рош“, „Новартис“, „Санофи-Авантис“ и „Глаксо Смит Клајн“.

         http://www.blic.rs/temadana.php?id=96110