Није моје да судим али је моје да браним Свету Православну Српску Светосавску Цркву од свих вањских, посебно папско-ватиканских непријатеља, и  бар на овај начин и од (извињавам се на изразу) шљама који се увукао до самог врха наше Цркве. И настојим да пишем Истину са великим И.

Да ли је Истина да је мој архијереј хтео да кријући дође на састанак са римокатоличким жупником, али је на вријеме откривен ?

Да ли је Истина да је рашчинио свештеника магистра теологије, оца четверо мале дјеце и оставио га на улици без могућности преживљавања?

Да ли је Истина да нити један из свештеничког братства ни тајно ни јавно није хтео или није смео позвати рашчињеног свештеника и упитати га бар за здравље ако не за помоћ?

О којем братству говоримо?

Због нечије самовоље данас сутра може било ко са или без разлога доведен у исту ситуацију јер важи правило кадија те тужи, кадија те суди.

Да ли је Истина да је архијерејев прота осуђен на затворску казну, да је и сам архијереј чест гост судских дворана у Љубљани?

Да пишем о г. Качавенди, све је написано. Нормалном доста.

Да пишем о г.Ракити? По досад написаном а не оспореном опет нормалном доста...

О г.Хризостому имао бих тога да додам још од вођења Епархије Бихаћко - Петровачке али само кратка причица...

Каже ми човјек чија је породица дала добар новчани прилог за обнову Цркве у селу Подвидача код Санског Моста:

"После освећења Цркве богата трпеза за Владику и изабране, а након тога позамашна еурска свота у задња врата луксузног аутомобила, ваљда за прање истога јер се упрљао повратничким блатом, а тек ујдурме јер су неки на сваки начин и поред богате трпезе, хтели да у премали пртљажник убаце печеног овна, који је био превелик.

Оде владика са свитом а у повратничком блату оста напола гладно и жедно између осталих бар двадесетак бивших бораца, каже овај мој извор, који су сва ратишта прошли бранећи ову Цркву и овог владику, бранећи Православље и Српство...

Мени то нормално није...

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место