Након маратонског главног рочишта и суђења, током кога су као тужиоци и свједоци саслушани садашњи и бивши херцеговачки владика, Димитрије и свењемачки Григорије, два православна свештеника и католички фратар Винко Маслаћ из Дубровника, Основни суд у Требињу и судија Милена Кундачина у потпуности су као неосновану одбацили Тужбу Григорија Дурића и Епархије захумско-херцеговачке и приморске против Небојше Вукановића у чувеном случају „Дакса“, када је православни свештеник Стево Ковачевић служио помен усташама испред споменика са шаховницама и усташким обиљежјима.

Током судског процеса оптужени Небојша Вукановић, који се бранио сам без адвоката, документовао је и доказао истинитост тврдњи које је објавио на свом блогу и конференцији за новинаре. У пресуди се наводи да је и сам трећетужилац Стево Ковачевић током ункрсног испитивања потврдио аутентичност објављених фотографија и тврдњи. У пресуди се између осталог каже „Сама чињеница да је трећетужилац Стево Ковачевић демантовао наводе тужбе, која тврди да је помен страдалим Србима вршен директно испред табле са именима православних Срба, и да је трећетужилац читајући молитву стајао испред крста на којем се налази шаховница а не испред табле на којој су исписана имена православних Срба, што је јасно приложено на фотографијама, а имајући у виду да је хрватски Нпортал објавио текст да је за пострадале измолио и парох Православне цркве у Дубровнику Стево Ковачевић, и да је истог дана служен помен од стране римокатоличких свештеника, довољан је разлог питању за покој чије душе се наведене прилике трећетужилац молио… Садржај спорног изражавања туженог у суштини представља вјеродостојну оцјену, а не изношење чињеница о друготужиоду Григорију Дурићу..“

Суд је у потпуности одбацио тужбени захтјев од 10 000 КМ накнаде за клевету те преко 6 000 КМ судских трошкова бањалучком адвокату Миљкану Пуцару и његовим помоћницима, које је ангажовао Григорије Дурић. Судија у пресуди истиче да је тужени Небојша Вукановић износио само чињенице, које су суштински истините, и да није спомињао приватни живот тужиоца Дурића, који је јавна личност.

Суд даље наводи да би обавезивање туженог за накнаду штете представљало мијешање јавне влсти у право туженог на слободу изражавања, која је један од основних темеља демократског друштва, а јавне личности треба да имају веће границе прихватљивости критике.

Пресуда је првостепена, и тужиоци имају право Жалбе Окружном суду у Требињу у року од 30 дана. Пресуда је јако важна са становишта слободе говоре и права на слободно изражавање. Ускоро ћу у наредних неколико дана објавити цјелокупну пресуду са образложењем, писану на 11 страна.

Извор: Блог Небојше Вукановића