Христос посреди нас драга браћо!

Прво бих желео да Вам се захвалим што сте пренели мој интерју сајту "Правда.рс" (овде:). Тема мрежног рата против нас Срба је толико актуелна да треба о томе говорити увек, свагда и на сваком месту. Такође Вам хвала и за "осврт" Уредништва (овде:). Али пошто мислим да није баш све тако једноставно и једнозначно како сте се Ви написали приликом "освртања", пожелех да Вам, ево напишем "осврт на осврт".

1. Не слажем се да је "моје виђење збивања у СПЦ површно, паушално и погрешно".

У књизи а и у интервјуу ја говорим о мрежном рату као врсти хибридне агресије. А не о дефинисању и квалификовању појединих ужих друштвених група. Нити о заузимању личног става о појединим унутар црквеним групама "фракцијама", "клановима",...

То је велика разлика. 

(То што је на пример моја супруга рођена 17. дана у неком месецу а моја ташта 21. датума у неком другом месецу, па је мени симпатичнији број 17 а датум 21. ми се огадио због таштиних рођенданских ручкова; или на лото тикету обавезно уплаћујем број 17 а 21. никад;...  не значи да ћу приликом израчунавања пореза на додату вредност или објашњавања деци математике, радије користити број 17 а покушавати да избегнем број 21.)   

Једноставно мој лични однос према неком појму не мешам са темом о којој покушавам да објективно пишем.

Мислим да је то у реду и да тако и треба писати ако се пише озбиљно.

Стога није у реду да моју објективност проглашавате погрешном, паушалном и површном.

...

Ја уопште нисам написао то што ми пребацујете. Реч уопште није била само о овој подели на новотарце и зилоте. Подела има много. И то нису само оне поделе које објективно постоје у неком „комплексном адаптивном систему“ какав је Црква. Неке поделе и неки антагонизми се спонтано стварају а неке се могу иницирати са стране. Неке поделе које објективно постоје са стране се могу само заоштрити (као у већини случајева у СПЦ о којима пишем у књизи). То и јесте практична примена теорије „контролисаног хаоса“ – када мрежни оператер само „оснажује“ или „даје спин“ или „само мало преусмерава већ постојећи правац (вектор)“ неког улазног параметра или неке тенденције  (о овоме ће бити речи касније када будем говорио о „ваљевско-грачаничарима“).

Тако да се не може банализовати проблем и сводити само на то коме су зилоти или новотарци симпатични.

...

2. Кад сте ме већ приморали да се ближе одређујем према овом Вашем осврту онда бих ја могао да поставим логично питање: 

А које зилоте имате  у виду? 

Пошто кажете да сам површан, ево да површно набројим зилоте који се најчешће појављују у неким медијима и парохијској пракси (просто сте ми утерали страх у кости па се не усуђујем да ставим знаке навода):

- 01. "Артемијевка" - разни аутори је називају и црква и пара синагога и секта и фракција и кружоок и истинска црква и у егзилу,...

- 02. "Акакијевка" - исто као код претходног.

- 03. "Ваљевско-грачаничари" - исто.

- 04. Богомољачки покрет - руку на срце - највише одговара појму зилота.

- 05. групице истински верујућих бакица (најчешће удовица) при свакој парохији.

- 06. групице верника који себе виде као "чуваре истинске вере и светоотачке традиције" и са висине гледају на све остале "млаке вернике" али још увек остају у молитвеном и евхатристијском јединству иако гунђају, приговарају и стално су праведно љути, намрштени и намргођени.

- 07. групице ових претходних који су изгубили живце са "млаким верницима" и "незаинтересованим поповима" и кренули неким својим путем (клица "безпоповшчине" која тек треба да проклија)

- 08. следбеници грчких старокалендараца међу Србима (могу се назвати и "старогрчки фри-ленсери" јер често нису у парохијама СПЦ већ "Боготрагају лутајући ван Цркве".

- 09. индивидуално ван-црквено „бело монаштво" - најчешће презрела побожна омладина, која се плаши удаје и женидбе па то "објашњава" великом побожношћу а плаши се и монашења јер још увек чека "прилику" за удају и женидбу, па то правда "белим монаштвом" или понекад "зилотизмом" (надам се да овде немате замерки против знака навода)

 - 10. „отшелници у свету“ – присталице поуке св. Серафима Саровског која гласи: „стекни мир у себи и хиљаде око тебе ће се спасти“, који у овој поуци виде позив да се искључе из реалности, државних, националних, парохијских,.. проблема и да се повуку у себе и молитву.

и тако даље,

и

тако даље...

...

Што је најзанимљивије: свака од ових група (сем бр. 4. и 5.) највероватније  само себе сматра јединим истинским ЗИЛОТИМА а све остале вернике и невернике НОВОТАРЦИМА. (опет без знака навода да се не би заподевала кавга).   

...

Поставља се питање и да ли је зилотизам индивидуална или групна категорија? Да ли је то само „стање духа“ или то „стање духа“ мора бити и организовано у групу?

...

Лично „стање духа“ које је на неки начин организовано у ужу друштвену групу, може бити инструментализовано.

Очигледан пример ми ових дана видимо на улицама наших градова: присталице Двери заједно са ЛГБТ активистима и разним демократским партијама и покретима, студенти скупа са националним, проевропским и патриотским организацијама,... сви заједно, свако из неког свог разлога, и свако у неком свом "стању духа", као омађијани не желе једног проевропског издајника и траже да се он промени на другог проевропског издајника! 

Свака од тих „ужих друштвених група“ има неко своје „стање духа“ али је оно потиснуто колективном психозом и више није примарно.   

И не само то!

Акција ствара реакцију, психоза у једној друштвеној групи индукује психозу и у другој групи,... и ево данас имамо вест да је Ана Брнабић јуче ишла у цркву да пали свеће!?!

Ето, то је очит пример „контролисаног хаоса“: деловањем, макар и малим, на један улазни параметар у „комплексном адаптивном систему“ се утиче на ток а понекад и на исход хаоса.

Тако да се може десити, кроз неки проток времена да се на пример Бошко Обрадовић милује и „филмски“ целива на митингу са Аздејковићем јер на тај начин тражи изборе а Ана Брнабић оде да се причести на Литургији јер тиме не жели изборе.

Мрежним техникама се могу створити друштвене психозе које изазивају дубље и далекосежне промене и на нивоу појединца и на нивоу уже друштве групе и на нивоу друштва у целини.

...

3. У књизи ја наводим много примера мрежних напада и „Операција Базираних на Ефектима" против СПЦ, између осталог и против неких од ужих група унутар СПЦ. 

Али ево да погледамо заједно један мали пример ексклузивно за Ваш сајт па нека читаоци процене има ли ватре тамо где је дим.

Да одмах напоменем: намерно не улазим у хиљаде детаља и хиљаде објашњења, разлога, контра-аргумената, разних тужних прича,... једноставно посматрамо чињенице са стране.   

Први део "приче".

Чак и ја као погрешни, површни и паушални посматрач знам да је Богомољачки покрет одувек био врло јак у ваљевској епархији.

И баш у том крају је неким сплетом околности, пре неколико година, потопљен средњовековни манастир.

Ово је изазвало гнев побожног народа.

Тај народ почиње да се буни против одлуке државе.

Не против СПЦ или против свог владике.

Већ против одлуке државних органа.

...

Временом тај протест (случајно?) полако почиње да се организује, артикулише, премешта из Ваљева у Београд и врло брзо (опет случајно?) мутира у протест верника (опет се устручавам да напишем зилота са или без знака навода).

Предводи га неки човек у мантији за кога уопште није јасно да ли је монах или није монах а искрени верници богомољци демонстрирају испред Владе Србије у центру Београда због манастира и не хају ко их предводи.

Али сада већ обичним грађанима (98% становништва који су "традиционални" неоцрковљени верници) није јасно да ли они демонстрирају против одлуке Државе и водопривреде или против свог владике и СПЦ!?!

Са стране гледајући: сваке суботе иде литија, носе се иконе, на челу колоне је човек у мантији - неупућен би помислио да то протест СПЦ против Државе.

Тек временом обичан свет почиње да сазнаје да је то протест верника (зилота?) против СПЦ.

Али оно што је најважније: испред Владе Србије "неко" из неког свог разлога истиче жуту заставу са црним двоглавим орлом!!??!!

И ево већ неколико година испред Владе Србије се виори застава Цариградске Патријаршије!

(врло мали број грађана, можда 0,001% зна да је то била застава Византије, да је застава Свете Горе врло слична овој застави, .... )

Углавном већ годинама се у сред Београда испред званичне државне институције виори нека застава за коју 99% становника појма нема шта значи!

Та застава се носи и у литији коју сваке суботе, већ годинама, гледа хиљаде грађана, пролазника и возача (возачи псују) у центру Престонице. 

...

Други део приче.

Половином прошле године Константинопољска Патријаршија почиње озбиљно га ради на давању "аутокефалности" украјинским расколницима и на расколу у светском Праослављу.

Обичан народ у Србији (оних 98% неоцрковљених верника) почиње да чита у новинама, гледа на ТВ вести и саопштења о овом процесу.

И зачудо одједном међу стотинама непознатих лица, међу иконама, литијама које гледају, украјинским заставама и заставама разних украјинских партија, демонстрацијама и бакљама... појављује се један објекат који им је добро познат! 

Жута застава са црним двоглавим орлом!

"Ово у Украјини је оно испред Владе Србије!" - помисли обичан грађанин.

...

Шта је следећа мисао?

"Ако ови зилоти испред Владе Србије носе ову заставу и демонстрирају против СПЦ - то значи да су они присталице Константинопољског Патријарха и да се залажу за самосталност Украјинаца од Руса. Они су против Руса! У Србији црква није јединствена, постоје зилотске фракције које су за Вартоломеја а против Руса,..."

...

Исти ефекат се постиже када нека руска или украјинска или грчка ТВ покаже литију „зилота“ у Србији на чијем челу је застава Константинопољског Патријархата.

(овде већ морају бити знаци навода)

…

Ето, то се зове "когнитивни (сазнајни) ефекат".

И то је једна од техника мрежног рата.

...

Наравно, валда не треба да Вам објашњавам да за дејство овог ефекта, никакве везе нема шта је заиста неки екстравагантни распоп мислио кад је махао том заставом, или зашто је неки недоказани умишљени „зилот“ помислио да ће да буде „ултра-експрес православнији“ од епископа СПЦ ако буде махао заставом туђе а не своје помесне Цркве.

Ефекат је постигнут а они ће после да полушапатом једни другима објашњавају шта су хтели да кажу. И да им ни на крај памети није било то што је испало.

...

4. Да!

"Унутар себе самих" - Ви сте у праву!

И заиста: ако би се друштво, свет и реалност сагледавали само унутар своје уже друштвене групе, све около би било бесмислено и погрешно. А ако би још та група и била на једном од крајева друштвеног спектра - сав "остатак" би био млак и бљутав.

Али већ смо рекли да је неоцрковљених 98%, а свака од само овлаш побројаних десетак зилотских деноминација нема више од 10% у преосталих 2%.     

...

Ми смо као нација нападнути на један потпуно нов начин. Да то илуструјем (ексклузино за Ваш сајт) једним цитатом из књиге:

„Ако би се СПЦ нападала „по старом“, како су је кроз векове нападали освајачи и непријатељи (Турци, Аустроугари, комунисти), директним нападима, убиствима, административним забранама, прогонима, отимањем (само у физичкој сфери),  то би само изазвало мобилизацију  система и збијање редова, као и увек до сада. Такву врсту напада црква познаје и уме да препозна као напад и да се заштити. 

Али ако се напада „асиметрично“, „нелинијски“, истовременим и координираним коришћењем медија, државних органа, новцем буџетских средстава, подршком  или нападима од стране невладиног сектора, планираним донацијама једним корисницима и апсолутним игнорисањем других корисника, ако се напада системом „топло-хладно“, то јест одређени делови цркве се нападају, а други подржавају и популаришу. Ако се напада не само у „физичкој сфери“ већ и у „социјално-културној“, „информационој“ и „когнитивној“ сфери, онда нападани систем то не препознаје као спољни напад, већ као са једне стране „разумну и добронамерну критику“, а са друге као „бригу државе за цркву као део друштва“ и ефекат је разоран.

Црква почиње да се дели на „прогресивце“ и „зилоте“, један део цркве се посветовњачује, „модернизује“ и „уклапа у друштво“, а други отуђује од друштва и „модерног времена“, један део цркве покушава да своју улогу и мисију осмисли у „новој реалности“ и постаје део „мрежног друштва“, а други се ограђује не само од „екумениста“ већ и од целог друштва, а често и од реалности уопште.“

5. Не треба се заваравати да амерички и међународни мрежни оператери штеде новац. На борбу против православне Цркве у целини и против помесних цркава појединачно се троше огромна средства. И ова средства се не троше увек директно и „исправно“. И зилоти а и „зилоти“ су предмет и објекат њиховог деловања. На пример: свакоме ко бар разуме руски препоручио бих да погледа сведочење генерала руске обавештајне службе Леонида Решетњикова који наводи пример да су Американци без икаквог видљивог разлога, почетком 90-их, понудили Руској Катакомбној Цркви десет милиона долара на поклон! 

Митрополит катакомбне цркве је одбио јер је схватио да на тај начин они јачањем (или „оснаживањем“ како се то данас зове) једне макар и „најзилотскије“ фракције у руском православљу у ствари слабе и цепају укупно руско православље. (вид.:  https://www.youtube.com/watch?v=_lxeXqKkqrE&feature=youtu.be од 30 до 35 минута).

6. На крају, драга браћо, желео бих да одговорим на Вашу констатацију да сам „неутралац“. Али желео бих да Вам одговорим не као аутор књиге о хибридним агресијама већ као обичан верник СПЦ:

Сукоб, надмудривање и препирка између „новотараца“ и „зилота“ у нашој Цркви ме већ годинама увек подсети на народску изреку „свађале се јетрвице преко свекрвице“.

У пакосним, свађалачким текстовима обе стране против оне друге стране, Христос практично постаје  „свекрвица“!

Христос постаје повод а не циљ.

И наравно да свако од нас обичних верника жели да буде на страни такве „свекрвице“ – то јест „Христов неутралац“. 

Вама је у расправама једино важно да будете у праву.

А јаловом и пакосном правотом се не спасавамо.

Мени лично није циљ да будем у праву већ да се спасем.

С поштовањем

Слободан Стојичевић