Читаћетe у тексту:

Ко лакрдијаши вером православном / Црква није „адаптивни систем" или Слободан Стојичевић је новотарац / екуменизам и новотарство – последњи ђавољи напад на Цркву / о зилотима, зилотским бакицама и стампеду новокомпонованих "побожњака", „напуцаних“ и  „нафураних“ естрадних и осталих "верница" и окајланих криминалаца / „мрежни рат“ и осликавање куполе Храма Светог Саве / под чијом директивном руски академик Мухин скрнави српски Храм /  ко је "подметнуо" патријарху Иринеју, Путину и Вучићу да својим аутограмима оскрнаве икону Христову / „српска мајка“ на дочеку Путина / мрежне технике и српски новотарци / мрежни рат, српски новотарци и депеше „Викиликса“ / о застави Константинопољске патријаршије / украјински пример и искуство руског патриоте Игора Друза: "Кад си толико паметан, зашто ниси богат?"...

Поштовани господине Стојичевићу,

У самом уводу нашег осврта на Ваш интервју (овде:) рекли смо да је Ваше виђење збивања у Цркви површно, паушално и погрешно. Увидом у нове чињенице (овде:), Ваше писање бисмо назвали и неозбиљним. Постоје јавни делатници који пишу шта им падне на памет. Једни то покривају својим титулама, други квази ученошћу, а трећи тобожњим владањем информацијама. Ви се убројасте у ове последње. Најпре смо мислили да је наслов Ваше књиге само фирма на празном дућану, а онда смо увидели да Ваш дућан није празан, већ препун штетне робе.

        КО ЛАКРДИЈАШИ ВЕРОМ ПРАВОСЛАВНОМ

Вашим неодговорним писањем лакрдијашите о питању опстанка Српске Православне Цркве и српског народа уопште. Изнебуха изводите закључак како, тобоже, неко из личних „симпатија према зилотима или новотарцима“ банализује проблеме. Ми смо Вам написали да у Српској Православној Цркви постоје две супротстављене стране. Са једне стране су Светосавци – који се боре за веру и Цркву, а са друге – новотарци, који ту веру кваре и Цркву руше. Ова одсудна битка за Вас је, међутим, испразно препуцавање илити свађање преко плота.

            ЦРКВА НИЈЕ "АДАПТИВНИ СИСТЕМ" ИЛИ СЛОБОДАН СТОЈИЧЕВИЋ ЈЕ НОВОТАРАЦ

У претходном нашем напису, назвали смо Вас неутралцем. Међутим, Ви нисте то. Ви сте, на жалост, - новотарац. Образложићемо и зашто.

         Прва ствар којом се сврставате у новотарце, јесте Ваш исказ да је Црква „комплексни адаптивни систем“. То је суштина новотарства - покушај модификације Цркве према сопственом умовању и моралном суноврату.  Црква није „адаптивни систем“, јер Ју је створио Бог, који је по својој природи непроменљив: „Господе Сведржитељу, Боже сила и сваког тела, који на висинама живиш и на смерне гледаш, а који срца испитујеш и оно што је сакривено у људима унапред знаш, беспочетна вечна Светлости, у које нема промене или сенке измене...“ (Пета јутарња молитва Светог Василија Великог“). У истом смислу Отац Јустин благовести: „Јер је богочовечански циљ вечан и непроменљив, и средства су му вечна и непроменљива, јер је Христос и јуче и данас онај исти и вавек (Јевр. 13, 8). У томе је разлика између свега људског и Христовог: људско је променљиво и времено, Христово је непроменљиво и вечно.“ 

 ЕКУМЕНИЗАМА И НОВОТАРСТВО - ПОСЛЕДЊИ НАПАД ЂАВОЛА НА ЦРКВУ

Архиепископ Аверкије Џорданвилски прецизно је мапирао последњи ђавољи напад на Цркву, који спроводе управо екуменисти и новотарци: „У наше време многима је већ постало очевидно да је немогуће напросто уништити Цркву: крвави прогони толиких векова, укључујући последње прогоне нашега времена, ништа нису постигли. Зато су ''врата адова'' у наше време нагло изменила тактику: она гледају да обезличе Цркву – да је одвуку од њиних вечних, неземаљских циљева и да је чврсто вежу за земљу и за земаљске интересе и људска стремљења. То она чине преко поводљивих, сервилних, ''еластичних'' јерараха, који лако продају Цркву за ''Јудине сребрњаке''.

Као што видите, Архиепископ Аверкије јасно жигоше спроводиоце мрежног рата врата паклених против Цркве: то су „поводљиви, сервилни, еластични јерарси“, „који лако продају Цркву за Јудине сребрњаке“, а не верни народ, јер он нема институционалне власти да било шта промени.

О тачки 2. Вашег текста

Наслов тачке 2. Вашег осврта гласи: „А које зилоте имате  у виду?“ И ту сада почињу Ваше тираде о зилотима и „зилотима“, које трају до тачке 6, коју посвећујете великом себи. Индикативно и симптоматично је да зилоте и „зилоте“ сврставате у 10 категорија, а о новотарцима ни словца! Ни да бекнете! А и зашто би?! Они Вам могу, рецимо, „натрљати нос“, односно забранити продају Ваше књиге. Са друге стране, зилоте и „зилоте“ можете, без проблема, да пљујете до миле воље. Од њих Вам ни длака са главе неће зафалити, а камоли неки евро!

О ЗИЛОТИМА, ЗИЛОТСКИМ БАКИЦАМА И СТАМПЕДУ НОВОКОМПОНОВАНИХ "ПОБОЖЊАКА"

Већ смо рекли да је паушално и погрешно стајати уз тврдњу да међу групацијама које постоје у нас и које су у некаквим опречностима реч „зилот“ треба да се користи у негативном контексту, иако она значи ревнитељ закона Божијег. Нема никакве везе између расколника и зилота. Такође, под ревнитељима се подразумевају они који су борци за очување догматског и богослужбеног Светог Предања, свакако и групице или појединачне верујуће бакице. То, су узгред буди речено, лично или по духу оне побожне бакице које су одржале веру у Српској Цркви у време богоборне власти. Али, баш нас чуди да сте их уопште запазили у цркви! Јер оне стоје по мрачним ћошковима храмовних припрата, по могућности иза дебелих бетонских стубова, како их не би прегазио стампедо новокомпонованих, парадних и салонских „побожњака“, „напуцаних“ и „нафураних“ естрадних и осталих "верница", или окајланих криминалаца, који издашним прилозима пуне џепове новотараца и купују индулгенције!  Али, они нису предмет Вашег интересовања! Нису део „мрежног рата“, је л'?!

 ЗИЛОТИ - ЧУВАРИ СВЕТОГ ПРЕДАЊА

Свети Викентије Лирински, тумачећи речи Апостола: „О Тимотеју, залог (предање) сачувај“ (1. Тим.6,20). „Ко је данас Тимотеј ако не уопште читава Црква или посебно скуп црквених предстојатеља?... „Предање, вели, сачувај“. Шта је то Предање? То је оно што ти је поверено, а не што си пронашао; што си примио, а не што си измислио; то није ствар даровитости већ учeња; није ствар приватног стицања, већ општег предања; ствар теби поверена, а не од тебе створена; у којој не можеш бити творац но чувар; не учитељ, већ ученик; не вођа, но следбеник. „Предање, вели, сачувај“. Залог васељенске вере сачувај неповређен и неокрњен. Што ти је поверено, то нека остане код тебе, то ће се од тебе тражити. Злато си примио, злато предај; нећу да ми подметнеш једно место другог...; нећу изглед злата, но његову природу“.

Свети Сава, на Жичком сабору 1221, каже: „Примамо све свете Саборе по Божијој благодати, који су се сабирали у свако време и место ради објављивања благочестија и еванђелског живота, које прима васељенска Црква. Којих се пак одрекоше они свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, оне анатемишемо и ми...“ У исповедању вере Сабора у Цариграду 1727. године пише: „Дужност је сваког побожног хришћанина... да чини и прима све црквено Предање, писано и неписано, као што је и сама Источна Црква Христова од почетка још од самих апостола примила и наследила и дела и чува неодступно до данас“.

 Зилоти су данас они који у екуменизму виде свејерес, по речима Светог Јустина Ћелијског, и који Цркву не доживљавају као пуку земаљску установу којом се може манипулисати ради „мира, европских интеграција, два плућна крила Европе“ и сличних будалаштина које нуде екуменисти, спремни да продају и оца и мајку само да би стекли углед међу својом „браћом“ из трулог папизма и протестантизма. Зилоти су они који сматрају да се богослужбени поредак не сме нарушавати новотаријама прихваћеним од паписта и протестаната, него да он мора остати онакав каквим су нам га предали Свети Оци. И зилотизам није индивидуална или групна категорија, него саборно ревновање за веру и закон Божји – еклисиолошка категорија. Ревновање које није по разуму води расколима, а ревност по Богу спасава од раскола – јер, Цркву не спасавају људи својим вештинама, него Христос Који Се за њу жртвовао, и спасава је ако у Цркви види срца и душе спремне да иду за Њим путем Светог Предања.                                          

Зилоти немају никакве везе са политичким митинзима нити траже политичке – козметичке промене. Они су људи саборног духа и свести, били у мањини или у већини. Јер, зилот може бити само један – пророк Илија или Свети Максим Исподведник, али он никада не поступа по својим страстима, него из пуноте црквене свести, знајући да бој не бије број, него сој који стоји у Истини.    

 МРЕЖНЕ ТЕХНИКЕ И СРПСКИ НОВОТАРЦИ

Помињете мрежне технике, које, свакако, да постоје и да их антихристовске силе користе. Али, овде је ствар пре свега у јерархији СПЦ, која се, знатним својим делом, школовала на лажима папизма и протестантизма, па је огрезла у наопакој догматици, никаквој етици и литургијском модернизму. Пре било каквих мрежа у СПЦ су деловали следбеници Зизиуласа и осталих лажних учитеља (имате ли појма колико је само владика браничевски Игњатије отровао младих душа?!), и они су главни кривци за оно што нас је нашло, а не мрежни ратови. Екуменци и новотарци тврде да су и паписти и протестанти хришћани као и ми; они народ уче да се причешћује без припреме; они поричу везу догматике и етике; они укидају иконостасе, наглас читају литургијске молитве, за фреске проглашавају наказне халуцинације Стаматиса Склириса и слично. А наши непријатељи управо њих користе да униште побожност Срба која их је вековима очувала.

 "МРЕЖНИ РАТ" И ОСЛИКАВАЊЕ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

Показаћемо сада, врло упрошћено, на пар конкретних примера колико су Ваше теорије о "мрежном рату" нетачне.

 Сложиће те се да свако од нас има неку особу коју воли. Особу чије му лице прија.  Особу са којом би желео да буде и у вечности.  За нас, православне, та особа је, првенствено, Бог.  Јер Христос је рекао: "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан“ (Мт. 10:37). Дакле, ко не љуби Бога изнад и више од сваког и свега, неће ни бити у рају.

Имајући то на уму, сада се добро загледајте у лик, а нарочито у очи Христа изображеног на мозаику куполе Храма Светог Саве. А онда  размилите, па признајте себи: да ли бисте волели да вечност проведете гледајући такав лик, и будете изложени таквом погледу? Искрено, не верујемо. А ко је крив за ово светогрђе и богохулство? Ко је крив што на куполи нећемо видите лик Распете Љубави - Господа нашега Исуса Христа, Јагњета Божијег које узе на се грехе света? (Десетине наших посетилаца нам се јавило са молбом да о мозаику на куполи дамо своје мишљење, јер су и сами приметили да нешто није у реду).  Да ли је и за то, по Вама, крива нека од зилотских група, или Синедрион Београдске патријаршије? Под чијом директивном руски академик  Николај Мухин светогрди и богохули у српском Храму? Замислите лукавство: ко ће посумњати у Руса? Да ли су и њега Американци укључили у свој мрежни рат против Срба, пошто се он недавно жалио да у благајни за израду мозаика више нема пара, а врх Београдске патријаршије, по обичају, за то не даје "ни пет пара"? Ако је и он амерички човек, како да то Путин не зна? (иначе, загрљај њих двојице у Храму био је врло присан.)

Не, ипак су зилотске бакице за све криве. Оно су криве и што ће Србе, у српском храму, а не руском!!!, са те исте куполе, Арханђели и Светитељи „благосиљати“ знаком ђавољих рогова!

          На следећим сликама видимо Антона Шандора Лавеја, оснивача сатанистичке цркве у Америци. Обратимо пажњу на положај његове руке, која симболизује ђаволове рогове "El Diablo" :

Рок "звезде" показују знак ђаволових рогова Три верзије сатанистичког знака "El Diablo"

 Духовни учитељи и браћа српских екумениста и новотараца, римске папе, "благосиљају" знаком ђавољих рогова

Три верзије сатанистичког знака "El Diablo" 

Разлика између свештеничког благосиљања и сатанистичког "благосиљања"

А овако је исправно;

Христос Пантократор, 13. Век

Коју су од 10 зилотских група Американци исфинансирали да "подметне" Путину, Вучићу и патријарху Иринеју, а под руководством поменутог Мухина, да својим аутограмима оскрнаве икону Христову? Што се тиче политичара, то светогрђе се донекле може приписати њиховом незнању, али како оправдати поглавара једне Помесне Цркве?

Или ко је поставио „српску мајку“, Цецу Ражнатовић, да у Храму, на дочеку Путина, стоји у првом реду, на свега неколико метара од руског председника? Да тако буде згажено и оно мало националног достојанства и здраве памети што је у Срба још остало?! Које су њене заслуге за Српску Цркву и српски род?  Да ли је и то у склопу америчког мрежног рата против Срба, или су неке друге силе умешале прсте? Имате ли о томе информације?

Који зилоти или "зилоти" од Ваших 10 група су наручили звона из Инсбрука, која на сваких сат времена са Храма свирају римокатолички глокеншпил (овде:)? Да није, можда, одговоран Антоније "Грачаничар"?

 Кога су Американци финансијски умрежили те се у Храму Светог Саве свеће пале у једном нивоу, а не у два – за живе и упокојене, како је правилно?! Читалаца ради, морамо рећи да новотарци, противно учењу Православне Цркве, говоре да човекова душа после смрти прелази у небиће (ништавило, непостојање), да нема раја ни пакла. Тако да је паљење свећа у једном нивоу у Храму Светог Саве, само практична примена те јереси.

 МРЕЖНИ РАТ, НОВОТАРЦИ ИРИНЕЈ И АМФИЛОХИЈЕ И ДЕПЕШЕ "ВИКИЛИКСА"

Уосталом, новотарци и екуменци су увек потенцијални сарадници наших непријатеља. Јесте ли, рецимо, читали депеше Викиликса? Верујемо да јесте. Али, зашто такве информације не доносите? На пример, телеграм 07BELGRADE1585. Он говори о сусрету једног од главих екумениста и новотараца, владике бачког Иринеја Буловића, са Американцима новембра 2006. Он им говори да је патријарх Павле тешко болестан и каже „да Црква треба да се модернизује и да јој је потребан динамичан патријарх кадар да се носи са изазовима постављеним пред СПЦ. Патријархов положај, за разлику положаја Ватикана који  у Римокатоличкој цркви има универзални ауторитет, зависи од личног ауторитета личности на том положају. Тешко ће бити наследити Павла“. Такође је „Иринеј био срдачан и отворен говорећи о потреби модернизације Цркве. Посматрачи га наводе као једног од прогресивнијих епископа, иако је био близак Милошевићу“. У извештају 08BELGRADE299 од 27. марта 2008:„Епископ новосадски Иринеј (СПЦ) каже да, иако се Црква не слаже са политиком САД на Косову, она осуђује недавно насиље и каже да Црква мора да настави дијалог са дипломатским круговима.“  (Реч је о паљењу амбасаде САД у Београду.) Ево како је клеветао власт своје државе овај садашњи велики „патриота“, дојучерашњи фанариота, а данас „Московљанин“: „Надам се да се овај инцидент више неће поновити. Посредно или непосредно, наша Влада је крива за насиље и мора да обезбеди услове да се то више не понови“. Па је додао да „Црква треба да се модернизује и еволуира  („адаптира“, што би рекао господин Стојичевић) – нап. „Борба за веру“) кад је у питању њен имиџ у САД, шаљући тамо свештенике који добро познају језик и спремне да се ангажују у парохијама у дијаспори.“ Амерички службеник пише: „Мада искрен када су његови ставови о Косову у питању, Иринеј је током читавог сусрета наглашавао да је за Цркву кључно да остави отворене линије за комуникацију са дипломатском заједницом. Као интелектуалац у души, Иринеј у Цркви остаје глас разума, достојан поштовања, који гледа у будућност“.     

Не заборавимо: епископ бачки Иринеј Буловић је 1994, са јеромонахом Игњатијем – садашњим владиком, потписао предају наше дијаспоре Цариградској патријаршији – у Шамбезију, а његов духовни син, владика бечки Ћилерџић, сад продаје Србе у Аустрији  фанариотима.

А митрополит Амфилохије, склон свим могућим вратоломијама у области политике, као и у области новотарства?

„И­ Ми­ло ­је ­био ­бли­зак­  Ср­би­ма­ и ­пр­ва­ је­ ње­го­ва­ пар­ти­ја­ и­ ДПС­ пре­о­бу­кла­ но­во­ на­ци­о­нал­но­ и­ иде­о­ло­шко­ оди­је­ло.­ Ка­да­ су­ се­ су­ко­би­ли­ Ми­ло ­и ­Мо­мир,­ ми­тро­по­лит­ Ам­фи­ло­хи­је ­је ­Ђука­но­ви­ћу ­та­да ­пру­жио­ по­др­шку. ­Та­да ­је­ био­ су­коб­ између­ Бу­ла­то­ви­ћа­ и­ Ђу­ка­но­ви­ћа. Ја ­сам­ био­ за ­Мо­ми­ра­ Бу­ла­то­вића.­ И­ ме­не­ зо­ве­ ми­тро­по­лит­ Ам­фи­ло­хи­је.­ (­Ве­о­ма­ во­лим­ Амфилохи­ја, ­али­ ово­ са­да­ мо­рам­ ре­ћи­ да­ је­ по­гри­је­шио ­ка­да ­је ­ри­јеч ­о ­Ми­лу­ Ђу­ка­но­ви­ћу.)­ Мје­сец­ да­на­ по­сле­ тих­ дешавања,­ по­звао­ ме­ ми­тро­по­лит­ и­ упи­тао­ шта­ ми­слим­ о­ Ђука­но­ви­ћу­ и­ ње­го­вој­ по­др­шци.­ Ја­ сам­ му­ од­го­во­рио ­да­ сам­ си­гу­ран­ да­ ће­ Ђу­ка­но­вић­ пре­ва­ри­ти.­ Ми­тро­по­лит ­је ­од­го­врио:­ “Зе­бем”.­ А ја сам ­на ­то ­ре­као­ да­ не­ тре­ба­ да­ зе­бе­ јер­ је­ Ми­ло­ сва­ког­ пре­ва­рио.­ Пре­ва­рио­ је­ Ви­до­ја­ Жар­ко­ви­ћа,­ пре­ва­рио­ је­ Сло­бо­да­на­ Ми­ло­ше­ви­ћа,­ пре­ва­рио­ је­ Мо­ми­ра­ Бу­ла­то­ви­ћа,­ пре­ва­ри­ће­ и­ Вас.­ Ми­тро­по­лит­ ми­ је ­го­во­рио ­да­ су­ Ђу­ка­но­ви­ћи­ до­бра­ ло­за,­ а­ ње­го­ва­ уј­че­ви­на ­је ­од Мак­си­мо­ви­ћа,­ од­ со­ја­ људ­ско­га.­ “Не­ће­ пре­ва­ри­ти,­ си­гу­ран­ сам.­ “Ви­дје­ће­мо”.­ И­ та­ко­ је­ и­ би­ло.­ Убр­зо­ се­ окре­нуо­ и­ про­тив­ Цр­кве­ сво­је.“ (Песник Ранко Јововић, Српске новине број 84, 2016. година, страна 39.)            

То је, дакле, „мрежни рат“. Али то су и самовоља и прелест новотараца, који су некад, бар споља, били зилоти (Буловић докторирао на Светом Марку Ефеском, а митрополит Амфилохије на Светом Григорију Палами, обојици највећим борцима против латинске јереси ) довели су нас овде где јесмо. А њихови ученици посао настављају.

 О ЗАСТАВИ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Ваша анализа заставе Цариградске патријаршије на протестима монаха Антонија на први поглед може изгледати занимљива, али – ако пролазите Булеваром војводе Мишића у Београду тамо ћете видети, много дуже него код „грачаничара“, исту заставу на згради задужбине манастира Хиландара – већ скоро две деценије. Зашто? Знамо да се у Хиландару као атонском манастиру помиње цариградски патријарх, али зашто таква застава стоји на згради Хиландара у Београду? При чему, наравно, ми немамо никакву мрежну теорију о томе - мислимо да је у питању јефтино додворавање коме су Срби данас често склони.

 Ви кажете: >>Ако би се СПЦ нападала „по старом“, како су је кроз векове нападали освајачи и непријатељи (Турци, Аустроугари, комунисти), директним нападима, убиствима, административним забранама, прогонима, отимањем (само у физичкој сфери),  то би само изазвало мобилизацију  система и збијање редова, као и увек до сада. Такву врсту напада црква познаје и уме да препозна као напад и да се заштити. 

Али ако се напада „асиметрично“, „нелинијски“, истовременим и координираним коришћењем медија, државних органа, новцем буџетских средстава, подршком  или нападима од стране невладиног сектора, планираним донацијама једним корисницима и апсолутним игнорисањем других корисника, ако се напада системом „топло-хладно“, то јест одређени делови цркве се нападају, а други подржавају и популаришу. Ако се напада не само у „физичкој сфери“ већ и у „социјално-културној“, „информационој“ и „когнитивној“ сфери, онда нападани систем то не препознаје као спољни напад, већ као са једне стране „разумну и добронамерну критику“, а са друге као „бригу државе за цркву као део друштва“ и ефекат је разоран.

 Црква почиње да се дели на „прогресивце“ и „зилоте“, један део цркве се посветовњачује, „модернизује“ и „уклапа у друштво“, а други отуђује од друштва и „модерног времена“, један део цркве покушава да своју улогу и мисију осмисли у „новој реалности“ и постаје део „мрежног друштва“, а други се ограђује не само од „екумениста“ већ и од целог друштва, а често и од реалности уопште.<<

 КО ЈЕ КРИВ ЗА РАСКОЛЕ И НЕМИРЕ У СПЦ

Ничега овог не би било да српски епископи нису постали модернисти и екуменисти, и да се за Јудине сребрењаке нису одрекли светосавског наслеђа и великана попут владике Николаја и оца Јустина. Прави ревнитељи Цркве нису овце које не желе да гледају стварности у очи – напротив, то су људи дубоко свесни свих процеса, али они немају никакав институционални утицај да би могли било шта да промене.

 УКРАЈИНСКИ ПРИМЕР И ИСКУСТВО ИГОРА ДРУЗА: "КАД СИ ТОЛИКО ПАМЕТАН, ЗАШТО НИСИ БОГАТ?"

Ево примера – чувени украјински патриота и руски родољуб, Игор Друз, православни аналитичар, годинама је знао шта се спрема у Украјини, и причао то проруским украјинским властима и надлежнима у самој Русији, а они су га исмејавали. Ево његовог искуства: “'Народни сабор Украјине', на чијем сам челу био, јесте православно-патриотски покрет који је подржавао јединство руске цивилизације, породичне вредности, борбу против корупције… Ситуација у Украјини уочи рата веома је подсећала на предратну ситуацију у Југославији. У Украјини се, такође, као и на простору бивше СФРЈ, на једном месту стекао православни, католички и свет ислама. Једина идеологија која их је све спајала – она комунистичка – пропала је, а на њено место дошле су деструктивне идеологије финансиране од САД: бандеровска (у потпуности подсећа на идеологију усташа) либерална и исламистичко-милитаристичка (била је заступљена углавном на Криму). Недавно је Викторија Нуланд, официјелни представник Стејт департмента, јавно признала да су САД за последњих 20 година утрошиле пет милијарди долара на „развој демократије“ у Украјини. Јасно је да је новац ишао неофашистима, исламистима, хомосексуалцима, ултралевичарским комунистичким групацијама. Заправо, новац САД био је намењен свима онима који су отворено показивали анимозитет према руској цивилизацији и православљу, при чему уопште није било пресудно њихово политичко опредељење. Поред тога, све наведене групације биле су финансиране и од европских сателита САД, Немачке, Француске, Холандије и Велике Британије. Њихов задатак у Украјини био је да вештачки одржавају тензије и противуречности у украјинском друштву, потискујући здраве снаге. Реакција украјинских власти свела се на кукавичко прихватање таквог стања. Та иста Партија региона, која је донедавно суверено управљала земљом, сада је разбијена и сатерана у ћорсокак управо због глупости својих вођа које је такође финансирао неофашистички бандеровски покрет. Лично сам на овај сценарио упозоравао Партију региона и озбиљне људе у Москви још пре две године, па и раније. Но, код њих су се појавила два питања. Прво: кад си толико паметан, зашто ниси богат? И друго: како ти уопште нешто можеш схватити, ако си верујући? Због тога је следило спокојно и саосећајно тапшање по рамену: „Поразговарајте са мојим помоћником“, „Дођите сутра“, „Ако сам рекао сутра, онда сутра“…       (http://www.pecat.co.rs/2014/08/igor-d/)

То је судбина трезвених православних ревнитеља, који иду царским путем између лажи екуменизма и модернизма на једној и раскола на другој страни: „Ако си паметан, зашто ниси богат? Како можеш ти нешто да схватиш кад си обичан верник?“        

  Тако кажу зилотима, а екуменци и новотарци имају паре и моћ, јер савијају кичму и служе свакој власти.

 ВИ СПИНУЈЕТЕ ИСТИНУ И МУТИТЕ БИСТРУ ВОДУ

Знамо ми да „на борбу против православне Цркве у целини и против Помесних Цркава појединачно се троше огромна средства“, како кажете. Знамо и ми да Американци не штеде новац, као ни Ватикан. Али знамо и да се Ви додворавате новотарцима, па паки и паки пљујете и по зилотима и по „зилотима“, док модернисте и екуменисте ни словцем да поменете. У помоћ призивате и Решетњикова. Он тврди да је Руска Катакомбна Црква добила неке паре од Американаца. Поново зилоти! А шта је са деловањем римокатоличког фонда „Про оријенте“ у СПЦ? Или фонда „Конрад Аденауер“? Коме су и колико пара они дали? Шта знате о томе? Закулиса је као и ђаво, само подстрекач: цариградски патријарх Вартоломеј је, рецимо, постао њихов слуга по својој вољи, а после су му издају и платили. Али, Ви сте ту да спинујете истину и мутите бистру воду.

ПРАВОВЕРНИМА ЈЕ ХРИСТОС ИЗНАД СВЕГА

Ми у „расправама“ не занемарујемо Христа, јер је Он наш Бог и Спаситељ и осим Њега на овом свету ништа немамо. Али, ми верујемо да су новотарци и екуменци они који су се својим делима суштински одрекли Христа који Духом Светим борави у Цркви. Они иду путем јереси. Однос Цркве према јереси у периоду класичне патристике најбоље показује прича аве Агатона која се наводи у Отачнику Св. Игњатија Брјанчанинова. Ова прича се, као што је познато, састоји у следећем. Чувши да је старац Агатон, како су многи причали, задобио драгоцени дар смирења и трпљења, неки монаси одлучише да га искушају. Због тога одоше код Агатона и поведоше крајње безочан разговор, окривљујући га за многе и по монаха веома тешке грехе. А старац се до земље поклонио и на све оптужбе одговараше само: "Све што говорите о мени је сушта истина, опростите ми, браћо, и помолите се за мене, грешног, да би ми Господ опростио грехе". Тад један од монаха додаде: 'А још причају да си јеретик", - на шта старац веома одлучно и у јаким изразима поче да се противи. Чувши такав (за њих очигледно, неочекивани) одговор, братија се поклони старцу и упита га зашто је многе грехе признао као своје, а оптужбу за јерес сместа одбио! На то им старац одговори следеће: "Све ваше оптужбе сам прихватио да бих вас научио смирењу, јер је човек слаб и нема живог човека, а да није из слабости сагрешио. А јерес није од слабости, већ од упорности воље". После чега додаде да се јеретик одваја од Бога истинитог и прикључује демонима.     

НЕМА СРЕДИНЕ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Новотарци и екуменци су компромисери по питањима вере. А то је пут у пропаст. Постоји ли нешто средње између истине и лажи, порицања и тврђења, светлости и таме? Ево става Православне Цркве, који је изразио Св. Марко Ефески на Флорентинском сабору. „Па иако између светлости и таме може да постоји нешто средње, што се назива 'сумрак', ипак између истине и лажи не може да се нађе ништа средње. Али, можда ћеш рећи да учињена измена није постала супротност, већ да ми тражимо неки средњи пут и компромисе. Никад, о човече, оно што се односи на Цркву, није дозвољено да се решава преко компромиса. Нека нико не влада над нашом вером - ни цар, ни архијереј. ни лажни сабор, ни било ко други, до само једини Бог, који нам је предаде Сам и преко Својих ученика“.

О ВАШОЈ "НЕУТРАЛНОСТИ"

И на крају је Ваша тачка 6, величање Вашег великог ЈА, после чега би, ваљда, требао да настане мук: „Желео бих да Вам одговорим не као аутор књиге о хибридним агресијама већ као обичан верник СПЦ“.

Одговор је следећи: Ви, као што рекосмо, нисте неутралац, већ – новотарац. Желимо да верујемо да су Ваша наклапања у књизи само плод Ваше сујете, а не и зле намере. Како год, Ваше дело је штетно. Понављамо, зарад читалаца: не постоје „надмудривања и препирке између „новотараца“ и „зилота““, како Ви злонамерно тврдите, већ је то борба у којој  Светосавци бране светосавље и скоро двомиленијумски светоотачки и светопредањски богослужбени поредак, а новотарци га руше и уводе неки свој, заснован на папско-протестантским бесословљењима и гатањима.

 САМО НОВОТАРАЦ СМЕ ДА СЕ ДРЗНЕ ДА ХРИСТА ПОРЕДИ СА "СВЕКРВИЦОМ"

Треба ли коментарисати Ваше поређење Христа са свекрвицом?! Верујемо да и сами добро знате да све ово нема везе са јетрвама и свекрвама, него баш са Христом Који је Истина.

Као и сваки новотарац, морали сте нешто да измислите. То је кованица „Христов неутралац“. Такви, опште је познато, у Православљу не постоје. У прошлом обраћању привели смо вам као доказ реч Светог Владике Николаја о неутралнима (овде:). А Христос каже: „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.“ (Мт. 10,34). То је мач који одваја верника од неверника, правду и безакоње, видело и таму, Христа и Велијара, цркву Божију и идоле... (ср. 2. Кор. 14-16). Где су у свему томе „Христови неутралци“?

БИТУ У ПРАВУ, БОРЕЋИ СЕ ЗА ВЕРУ, - ЗНАЧИ БИТИ У ИСТИНИ

Знајте: ми не водимо расправе, већ се боримо за веру. Ту борбу водимо истином. Ако се боримо истином, онда смо у праву. А ако смо у праву, онда смо у истини. И једино ако смо у праву, Христови смо, јер је Христос Истина. Ко није у праву, тај не стоји у истини. Ко не стоји у истини, тај није Христов. А ко није Христов, хоће ли се спасти?

Повезани текстови: 

- И за ово светогрђе у Храму Светог Саве криви су новотарци