Својевремено је новинар Александар Антонић, у часопису „Јавност“, редовно пратио активности Ватикана усмерене против православних Срба. У рубрици „Подсећања“ доносимо његове текстове, јер нам опет спремају причу о папи као љубитељу Срба.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА МЕТА ВАТИКАНСКЕ ПРОПАГАНДЕ

КРИЖОМ ПРОТИВ КРСТА

Чим је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве са ванредног заседања у Бањи Луци објавио своју поруку, поново се - како се могло и очекивати - Српска православна црква нашла на удару Ватикана, пропаганде која му служи и организација у којима има утицај.

У име Ватикана јавио се римски језуитски месечни часопис „Јесус" који је - посредством радија Јована Павла Другог - на сва уста обнародовао како је „Светско веће, цркава" Српској православној цркви запретио да ће је „избацити" из чланства. „Јесус" („Исус"), нимало хришћански, тврди како „Светско веће цркава" „сматра да се потпора Српске православне цркве Караџићевој освајачкој и националистичкој политици противи настојањима Вијећа за успоставу мира у свијету, па и на подручју бивше Југославије".

„Тумачи"

„Овај ратоборни став Српске православне цркве не одговара екуменском духу црквеног заједништва" као цитат из „Јесуса" још додаје Радио Ватикан.

Светско веће цркава окупља 324 протестантске, англиканске и православне прквене заједнице, али у њему светска католичка мултинационала (оличена у Католичкој цркви, односно, Ватикану) има само посматрача, јер се у њега није пуноправно учланила. Очигледно је, међутим, да су „посматрачи" врховног жреца светске католичке мултинационале, папе Јована Павла Другог, у тој организанији врло утицајни, што је чињеница која није смела да измакне пажњи неких високих преосвештених лица Српске православне цркве који су исказивали велико поверење у ту светску међуцрквену и међурелигијску организацију и у њу се уздали.

Радно Ватикан - посебно у емисијам намењеним католицима у Хрватској и у бившој Босни и Херцеговини (годинама већ трујући своје слушаоце антисрпством и антиправослављем) - и сам све жешће, у последње време, напада Српску православну цркву, што је део (за Ватикан чак врло важан) свеукупне антисрпске харанге овог пропагандног инструмента папе Јована Павла Другог кога је он сам званично прогласио „гласом" свог једноумља.

А управо оно што папа Јован Павле Други, из ових или оних разлога, у одређеном тренутку неће да каже отворено или сам лично говори или „тумачи" тај његов „глас". Такав се случај догодио и недавно када је Папа говорио „скупини ратних инвалида" који - према његовим речима - „на својему тијелу носе видљиве трагове огромне трагедије која је захватила пучанство Хрватске и Босне и Херцеговине". Према Папиним речима, „тихи крик мира инвалида још једном „тражи објашњење од одговорних у народима и у међународној заједници".

Ни овога пута, дакле, врховни жрец светске католичке мултинационале себи није дозволио „луксуз" да говори јасно и адресно (да после не би био „хватан за реч"). Зато је свом „гласу", Радио Ватикану, препустио да искаже пуну „формулацију". А она - овога пута - гласи овако: Папа Јован Павле Други је (хрватским инвалидима) говорио о „трагедији која је ЗБОГ СРПСКЕ АГРЕСИЈЕ (подвукао А. А.) захватила пучанство Босне и Херцеговине".

Овакво, као и сва друга тумачења изјава папе Јована Павла Другог очигледно су званично одобрена и подржана. Ни ово, ни било које друго, никада није било исправљено, а још мање порекнуто, па се могу с правом сматрати аутентичним наставцима изјава „Светог Оца".

Ако се вратимо који дан од говора папе Јована Павла Другог „скупини (хрватских) ратних инвалида", наћи ћемо још неке врло занимљиве и (надасве) речите формулације којима се Ватикан служи у нападима на Србе и на православље. У ту сврху сваки је извор добар - што више постављен, толико боље. Тако је, на пример, Радио Ватикану више него добродошла изјава Клитоновог министра иностраних послова Ворена Кристофера како „босанске Србе ваља проматрати само као агресоре".

П(р)озивање

И док Кристофера хвали - Радио Ватикан Запад куди због „подијељености" (дакле, зато што сви не дувају у исту тикву са Билом Клинтоном) коју види „у вези са великосрпским ратним освајањима". А та би „подељеност" - по радију Јована Павла Другог - изгледала овако: Француска истиче „како је потребно показати разумијевање према Србима", док „Американац Пери, изричито вели да за агресора (Србе!) не смије бити никакова разумијевања".

На чијој је страни Ватикан не треба се ни запитати. Али, да то опредељење посебно „поткрепи" - његов радио се позива на писање „Борбе" са задовољством истичући како та новина „Караџића описује као босанског Нерона" да би се, одмах затим, и још једном, окомио на Српску православну цркву.

У ту сврху Радио Ватикан се окористио писањем једне немачке (зар баш случајно, немачке?) католичке (!) новинске агенције која, нападима на патријарха српског, г. Павла, жели да у негативном светлу прикаже став Српске православне цркве у целини. Та агенција „занимљивим" сматра то што се „Патријарх Павле залаже за рјешење сукоба људским средствима", а - „ипак" - „велико-српско освајалаштво и рушилаштво назива грађанским ратом".

Талас за таласом ватиканске антисрпске пропаганде (и деловања, разуме се) претходи или следи америчким потезима на некадашњим југословенским просторима, посебно у бившој Босни и Херцеговини. Та пропаганда је нескривено наклоњена Клинтоновој администрацији, што потврђује и то да је Радио Ватикан њену одлуку о једностраном укидању ембарга на испоруке оружја Алији Изетбеговићу пропратио упозорењем - не на то да би тиме сукоб могао добити неслућене размере - него на могућност да последица буду нови „српски напади" на Сарајево. Није, дакле, битан узрок, а евентуалне последице увек ће бити приказане с антисрпском конотацијом.

Александар Антонић

Извор: „Јавност“, 19. новембар 1994.