Преко наших поверљивих канала својевремено смо дошли до информације о великој пљачки извршеној у епархији канадској у периоду 2015-2016. године. Тачност ове информације сада потврђује и писмо бившег секретара епархије канадске др Давора Миличевића, упућено епископу канадском Митрофану и свим свештеницима у време трајања епархијске скупштине, одржане 22. фебруара у Мисисаги (писмо доносимо у прилогу).

Владика Митрофан тврди да то није тачно и да тај новац уопште није постојао. Са друге стране, бивши секретар доказује да је новац предат патријарху и да њега треба питати шта се догодило са тим новцем.

Свештеници не смеју да о томе јавно говоре, али међу собом негодују због ове пљачке.

Иначе, ово није преседан да новац нестаје из епархија за време администрирања Великог Администратора Иринеја Гавриловића у истим. Нешто слично се догодило у Чикагу, после смрти митрополита Христифора, у Немачкој после безаконе смене епископа Константина и сада у Канади, после свргавања епископа Георгија.

У наставку следи писмо др Давора Миличевића епископу Митрофану.

Уредништво "Борбе за веру"

+ + +

Његовом Преосвештенству

Епископу канадском Др Митрофану

Манастир Св. Преображења, Милтон

Ваше Преосвештенство,

Касно навече у сриједу, 20. фебруара, сазнао сам да се у пакету материјала за епархијску скупштину у Мисисаги налази детаљна анализа рада свештеничког здравствено-пензионог фонда у којој се на неколико мјеста говори и о мени као некадашњем администратору фонда. Погледао сам извјештај и желим да Вас обавијестим о нетачним тврдњама које су у њему наведене.

Најприје о ономе што је најважније, а то је ситуација у вези са $200,000.00 орочених са средстава овог фонда. У извјештају се говори да сам ја иницирао, како се наводи, „спекулације“ о постојању ових орочених средстава током примопредаје администрације фонда. Такође се закључује да ова тврдња о ороченим средствима „нема поткрепљујућу документацију и не може се потврдити“.  

Ни једно ни друго није тачно.

Много прије примопредаје, која је била 25. јуна 2015, свештеници су били упознати са чињеницом да је у фонду током година претекло средстава која нису била неопходна за непосредно пословање фонда и да су та средства орочена, како би се зарадила нека камата, ма како мала била. Иако то није био дио мог ангажмана у администрирању фондом – извјештај са правом констатује да нисам био благајник фонда – тема орочења средстава се сама по себи наметнула у неколико разговора на сједницама свештеничког братства на којима сам замољен да учествујем. Посљедњи пут на скупштини у Киченеру фебруара 2015. Тада смо разматрали неке опције у будућем раду фонда, с обзиром да је десетогодишњи уговор за животно осигурање на $250,000.00 истицао за већину свештеника крајем те године, па је у том разговору споменут и податак о ороченим средствима. Дакле, ако неко до тада није чуо за то, могао је да чује тада, почетком фебруара 2015.

Исто тако, чланови Синодске комисије која је обавила свој посао крајем марта и почетком априла исте године, знали су за ова орочена средства. Дошли су са предзнањем о томе, и г. Верослав Ђурђевић је конкретно тражио увид у документе који би ово потврдили. Што је тражио – то је и нашао, и колико се сјећам, није му требало више од три минуте да установи да је $200,000.00 са овог фонда заиста орочено. А потврду је добио увидом у исте оне документе које сам ја предао 25. јуна, конкретно “Bank monthly statements from 1996 – 2014 inclusive” које записник о примопредаји документује под ставком 24.  

Никаква, дакле „усмена декларација Давора Милићевића“, него званични банковни извјештај. За Вашу информацију, ево и датума када су средства скинута са рачуна да би била орочена:

10. фебруар 2010.                      $100,000

15. април 2011.                 $50,000 (cheque #289)

8. новембар 2012.                         $50,000

Да ли ови документи и данас постоје у архиви, не знам, али знам да су предати 25. јуна 2015. и да записник то потврђује, под ставком 24.

Знам и то да сам уредно предао сву документацију за све кориснике фонда која се односила на надокнаду љекарских и зубарских услуга и лијекова, укључујући ту и документацију за мене и моју породицу. Колико видим из извјештаја, сада те пратеће документације нема. Подсјетићу свештенике које су били на примопредаји да смо овлаш прошли кроз ту обимну документацију и да сам о. Милојку, који је показао највише интереса да је погледа, намјерно скренуо пажњу на моје документе у тој архиви. Не знам да ли ће се сјетити тога, али ако је можда  заборавио, сигуран сам да нису свједоци које сам довео, и који су потписани у записнику – Недељко Петковић и Цвико Видаковић.

Како год, срећа је да имам сачуване копије своје документације – рачуна за лијекове и зубара – па ако Вас интересује, могу да Вам их доставим. На тај начин бар дио те суме за коју наводно нема документације може бити објашњен, односно документован.

Новчано највећи дио онога што нема пратећу документацију у извјештају односи се на исплате које заправо и не захтјевају пратећу документацију јер се не ради о надокнади за трошкове било какве врсте. Дио ових исплата писан је на моје име. То су мјесечне исплате (укупно 30 мјесеци) надокнаде за администрирање фондом, и не знам каквих би ту пратећих докумената требало да буде. Ту не би требало бити никакве мистерије. Баш као што је и јасна ситуација у вези са исплатама за пензионере-удове упокојених свештеника, а према одлуци трочлане свештеничке комисије која је управљала радом фонда, а која се, зачудо, нигдје не спомиње у овом скупштинском извјештају.

За случај да неког интересује, а ако је и овај дио документације не дај Боже негдје нестао, имам и преписке те врсте, да се види да је комисија постојала и одлучивала, и да се види шта је одлучивала – о подизању основе за надокнаду трошкова за зубарску протетику, о увођењу надокнаде за оптичарске услуге, о налозима за неке исплате за које сам од комисије тражио ауторизацију јер нисам био сигуран да би те исплате биле оправдане...

Да напоменем и ово: у исплате за удове спада и она необична назнака „Храм Светог Саве“ уз исплату износа од $3,600. Ријеч је о годишњој исплати за двије протинице: Стеванију Скробоњу и Десанку Маџаревић. Исплата је извршена посредством г. Минића из Патријаршије, из Благајне Храма Светог Саве, па је ова забиљешка једноставно служила као подсјећање преко кога је ишла исплата, у случају да дође до неких компликација.

Колико видим, исплате за Савуну Петковић (укупно $2,351,13) такође имају покриће. Питање њеног учешћа у фонду објашњено је укратко током примопредаје. Што се тиче исплате за о. Марка Радмановића од 31. децембра 2014. у износу од $1,295.44, заиста не знам како те документације нема.

Према мом рачуну, преостаје око $3,000.00 – исплате које не бих могао прецизно да објасним без увида у документацију коју сам предао 25. јуна 2015. Моја је претпоставка да се ради о рачунима за потребе канцеларије, односно рада везаног за администрирање фонда. Пратећа документација за ово неће се, наравно, наћи у персоналним фајлама него у оним фолдерима у којима су документоване и исплате за осигуравајуће компаније са којима смо имали уговоре.  

Ваше Преосвештенство, молим Вас да ову информацију уврстите у документа која ће бити предочена учесницима Скупштине. Мислим да људи који учествују у доношењу одлука чије посљедице могу бити крупне за Епрахију треба да знају и податке које наводим. Надам се зато да ми нећете замјерити што овај допис шаљем још неким учесницима чије адресе су ми доступне.

Киченер, 21. фебруара 2019.

Давор Миличевић

Фото у наслову: патријарх Иринеј и епископ канадски Митрофан