Мистичко-личносно присуство Светог Саве се настојањем студеничког младог игумана претворило у перформанс дигиталне лутке.

Докле иде пад новотарског монаштва?!? Уместо школе молитве и живе иконе, то јест спојне тачке са небом, манастир се претвара у место брзог посредовања мајушних, скоро до бесмисла поједностављених ("твитер") инстант-информација.

 Овим кораком је и света Студеница упала у замку не само јефтиног виртуелизовања и профанисања свештене стварности, него и замене молитве поступцима обраде мисаоних података - тренд који се прво појавио у римокатолицизму, а затим постепено постао општеприхваћен у западној цивлизацији.

М.Н.

+ + +

Свети Сава дочекује госте у Студеници

Игуман Тихон посетиоцима приближава манастир из 12. века уз помоћ паметних телефона и виртуелних анимација

Када гране пролеће и у Студеницу почну да пристижу посетиоци, и домаћи и страни, у Трпезарији Светог Саве моћи ће да виде нешто сасвим ново – статуу некадашњег српског принца, који ће им се обратити чувеном реченицом: „Као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова.”

Управо је на овај начин Свети Сава 1208. године писао о почетку градње „мајке српских цркава”, а свим путницима намерницима обратиће се дигитализована фигура првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве, рођеног као Растко Немањић.

Захваљујући новим технологијама, посетиоци ће моћи да виде оно што је сада у Студеници, али и хронолошки приказ настајања и изградње манастирског комплекса, тродимензионалне представе знаменитих личности које подсећају на најважније информације о манастиру, интерактивне фреске, виртуелне филмове који вам омогућавају да „полетите” изнад манастирског комплекса.

Студеница снимљена дроном

Због чега је управо овај наш манастир изабран за пилот-фазу пројекта у оквиру које је извршена дигитална надградња манастирског комплекса и креирана савремена поставка у оквиру визиторског центра?

Како пише у ексклузивно и богато урађеној монографији која прати овај пројекат, разлог је чињеница да је Студеница на Унесковој листи заштићених споменика светске културне баштине, али још више због њеног симболичног статуса „мајке српских цркава”.

Тихон

Наравно, да игуман манастира, архимандрит Тихон Ракићевић није са братијом пре две године посетио изложбу у Историјском музеју која је била посвећена Михајлу Пупину, ко зна да ли би све поменуто било довољно да се уђе у овакав један подухват.

– Тада смо се уверили да се на тај начин за кратко време много тога може приближити посетиоцима. Убрзо након посете изложби, на предлог једног пријатеља, обратио сам се људима који су креирали изложбу о Пупину и тада смо се договорили како да осмислимо пројекат у којем бисмо применили ту технологију и у Студеници – каже игуман Тихон, објашњавајући да су желели да деци, средњошколцима и страним туристима причу о манастиру који је грађен у 12. веку приближе на начин који је данас близак већини, захваљујући паметним телефонима и виртуелним анимацијама.

– Ово је специфично време, деца у рукама држе мобилне телефоне, ум и поглед су им на тим апаратима. Због чега онда да им преко њих не пустимо оно што желимо да сазнају? А странцима смо хтели да на концизан и јасан начин, на њиховом језику, прикажемо где су дошли и какве су вредности онога што могу да виде и чују – наставља причу игуман манастира Студеница.

И тако је кренула „Дигитализована Студеница”, за коју је новац добијен од Министарства правде.

– Направили смо пројекат и пријавили се на конкурс за доделу средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења. Када Министарство правде сакупи средства, има обичај да их распоређује за хумане и значајне пројекте. Ми смо били међу онима којима су додељене паре и прионули смо на посао. Радили смо више месеци на припреми материјала. Текстови који се налазе у монографији и који се појављују на овим дигиталним садржајима јако су квалитетни. Велики тим смо окупили у жељи да све буде концизно, а да се каже много тога, на начин који данас и деца могу да разумеју. Судећи према првим реакцијама, успели смо у томе – објашњава игуман Тихон.

Мобилна апликација

„Аутори концепта и интерактивног дизајна Марко Тодоровић и Јана Родић, уз стручњаке из области уметности, архитектуре, археологије, историје уметности, Трпезарију Светог Саве, један аутентичан простор који се данас користи на исти начин као што се користио пре више од осам стотина година, претворили су у модеран визиторски центар.“

– Сав садржај понуђен је на чак осам језика: на српском, енглеском, руском, кинеском, немачком, француском, италијанском и јапанском. Већину интерактивних експоната посетиоци могу да активирају уз помоћ АР апликације за мобилне телефоне, која сваки мобилни телефон потенцијално претвара у својеврсни дигитални портал, кроз који је могуће завирити и оживети приче које ово свето место чува у ходницима времена – каже Марко Савић, координатор пројекта.

Наравно да је био велики изазов приближити историју Студенице, старе више од осам векова, домаћим и страним посетиоцима.

– Српски манастири представљају комплексна чворишта културног, историјског и духовног наслеђа српског народа. У култури народа чију су егзистенцију обележили дисконтинуитети, манастири остају усамљени симболи континуитета који сеже до почетка настајања српске нације и државе. Овај пројекат настао је у доба цивилизацијске транзиције из аналогне у дигиталну еру. После више од две хиљаде година хартија и мастило престали су да буду доминантни инструмент, како за изражавање, тако и за спознају људских мисли. Присуство српског културног наслеђа у дигиталној сфери, његова доступност и приближавање новим генерацијама уз помоћ нових технологија, требало би да представља један од императива одговорне културне политике. Имајући у виду значај Студенице, која је и на Унесковој листи заштићених споменика светске културне баштине, могу слободно да кажем да је за нас овај пројекат био највећи изазов у досадашњем раду – признаје Савић.

Осим посете визиторском центру, у којем се, како напомиње игуман Тихон, превасходно приказује такозвана проширена стварност, посетиоци ће кући моћи да понесу и монографију.

– Она је такође дигитализована и интерактивна је. Монографија ће моћи и поштом да се наручи, па ће тако и странци и наши људи у дијаспори моћи да скину апликацију и користе је управо онако како ми то овде можемо. Ауторка текстова је историчарка уметности Миљана Матић, текстови су квалитетни, а подаци су више пута проверавани – истиче игуман манастира Студеница архимандрит Тихон Ракићевић. 

Шта говори Свети Сава

Свети Сава посетиоцима „говори” две значајне ствари. Прва је почетак Студеничког типика, који је истовремено почетак Житија Светог Симеона, где он говори како је Немања одабрао место за Студеницу. Друга је 12. глава Студеничког типика, која говори о положају Студенице унутар црквено-државних закона у време Светог Саве, када су закони истовремено били и црквени и државни. Значи, 12. глава прописује статус Студенице у хијерархији наше државе, објашњава игуман Тихон.

Извор: "Политика"