Пишете, да би могли живети, Ви и Ваше три ћерке, са скромном пензијом, коју примате као удовица вишег официра. Али „мода однесе све“. Ћерке се отеле испод Ваше благе власти и стале под сурову власт моде. Узалуд Ви саветујете, објашњавате, молите – оне договарају једно те једно: ти то, мама, не знаш; то је култура, просвећеност, укус. Зар да ми будемо изузетак међу девојкама?

У Македонији би Вам сви рекли: молите се Богу, да ћеркама дадне добар дух. – Уз молитву продужите саветовати. Нека се оне ругају; Ви само говорите. Речи истине морају кад тад наићи и донети плода. Бог чује; и у своје време Он ће поновити Ваше поуке кћерима само у оштријем облику. Јер и Библија и наше искуство сведоче нам, да Бог ретко шта тако оштро кажњава као непоштовање родитеља.

Говорите кћерима својим, да модна ношња у наше време никако није ни захтев културе ни просвећености ни укуса, него једино захтев трговине. Они што измишљају моду и намећу је лаковерном свету мисле искључиво о парама. При тој својој трговачкој работи они не помишљају на културу и просвећеност ни колико жаба на звезде. То су обични великоварошки варвари, који на лукав начин долазе до пара. Они имају своје агенте: цртаче, сликаре и веште познаваоце људских страсти и слабости. За паре ови им израђују све нови и нови крој женског одела. Исцрпљена духа до јехтичавости у измишљању нове моде они су у наше дане почели наметати женском свету такав крој одела какав се коси са најобичнијим појмовима пристојности и стида као и са простим правилима здравља и домаћинства. Но зар се њих тиче морал света, и карактер људи, и стид девојачки, и здравље нације, и мале пензије матера? Паре и само паре – то је побуда и циљ модних творевина тих трговаца и војске њихових агената.

Реците још Вашим кћерима, да ови архитрговци моде објављују своје нове изуме под именом културе, просвећености, лепоте и укуса, смејући се себи у недра и мислећи само о парама. Те велике речи, које су некад у Европи с поштовањем изговаране, служе њима као обична трговачка марка на продајној роби, од прилике као насликана змија на флашама отрова, или као булдог на грамофонима, или камила на пакетима чаја.

Некад су дворови европски давали пример и узор у ношњи, при чему нису узимате у обзир паре него баш оно што сад на језику Ваших кћери звекеће као празни прапорци, наиме: култура, просвећеност, лепота и укус. Али данас, на жалост, и дворови су подлегли тиранији моде, коју намећу дућанске теципаре. Она дворска, владарска ношња још се види на нашем честитом народу, нарочито у Македонији и Црној Гори. Једна Американка, професорка, нашла се недавно на Цетињу. Па ми је причала, како је неко женско друштво приредило јој чај. Црногорке се јавиле на чају у својој красној народној ношњи, а Американка у својој модној хаљини. „Ја сам се, вели, неисказано стидела сама себе; изгледала сам као циганка међу царицама!“

Можете још прочитати Вашим кћерима ону претњу пророка Исаије помодаркама јеврејским, претњу која се у току времена обистинила (Ис. 3, 16-24).

Од Бога Вам мир и здравље.

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 67. писмо.