Срби у својој историји никад нису убијали муслимане на молитви у џамији. Против Турака су ратовали да би стекли слободу. Али, ратови деведесетих на простору бише Југославије су их учинили „злим момцима“ и „антимуслиманима“ каквих нема, и то захваљујући дејству западних медија чији је једини циљ био да одврате пажњу са реалних НАТО злочина против муслимана на Блиском Истоку који треба отети зарад нафте и осталих богатстава и предати газдама са Запада.    

Зар је онда случајно да се масовни убица са Новог Зеланда, усред преговора око предаје Косова и Метохије и новог гушења Републике Српске, убијајући невине муслиманске вернике у џамији у Крајстчерчу, позивао на цара Лазара, Милоша Обилића и, веровали или не, Баја Пивљанина (тако добро познавање српске епске поезије од стране једног аустралијског „екофашисте“, зар не?). Све је исто као и у случају масовног злочина Норвежанина Брејвика, који се такође позивао на „протонацисте“ међу Србима.    

И штошта друго. (овде)  

Последице су ту: Милорад Додик већ упозорава на оркестрирану кампању западних медија против српског народа чији је повод овај злочин, који нема везе са Србима, наравно  (овде).   

Александар Дугин каже да је Брендон Тарант себе називао „екофашистом“, „расистом“ и „етнонационалистом“, са симпатијама према „кинеском друштвеном уређењу“. Био је, пре тога, комуниста, екофашиста и либертаријанац. На питање да ли је хришћанин, рекао је: „Кад сазнам, рећи ћу“. Уочи напада на џамију, објавио је манифест од 74 стране, из кога се види да је главни надахнитељ напада Андерс Брејвик, да је повод за напад био убиство од стране исламских миграната 11-годишње Ејби Акерлунд, да је његов идентитет „европски“, да је миграциони талас на Запад геноцид над белцима, да исламски мигранти морају да иду из Европе, да се треба борити против мешања раса и култура,  да је за Трампа као за симбол повратка белих, али није за Трампа као за вођу, да је конзервативизам мртав, да је капитализам зло, да је екофашизам (убијање сувишних становника) пут за планету, да треба убити Ангелу Меркел и градоначелника Лондона Садика Хана (зато што пуштају миграцију), као и Реџепа Тајипа Ердогана (због исламизације Европе). Тврди да треба ствоприти атмосферу страха и насиља, после које су могуће револуцонарне промене.                     

Александар Дугин уочава да медији Таранта не проглашавају за лудака, и почињу да га представљају као следбеника „трампизма“. То же бити средство притиска на Трампа – убице су, веле мејнстрим медији, следбеници десничарске идеологије, а крајње је време да се десничари, пре свега у САД, разоружају. Медији који свесно и намерно прећуткују недела миграната у Европи сада свим силама оптужују „беле десничаре“. По Дугину, то је удар на европске популисте, које ће од сада у јавности повезивати са Брејвиком и Тарантом. Такође, исламски мигранти ће добити још више заштите и још више права, а бела раса за коју се, наводно, борио Тарант још ће више бити на удару демографског слома. (овде:)  

 И тако опет долазимо до питања завере, заверника и операција под лажном заставом. Зато подсећамо читаоце на чињенице из последњих десетак година.   

ПОРЕЋИ ПОСТАЈАЊЕ ЗАВЕРЕ            

Џејмс Трејси, професор медиологија на Флорида Атлантик универзитету: „Термин „теорија завере“ уведен је као веома моћан алат, скован како би медијске дезинформације, лажи и политички дискурс могли неометано да „пролазе“ код популације. Негативне конотације термина „Теорија завере“ могу се пратити од либералног историчара Ричарда Хофстадера који је овај термин ефектно користио како би „осуо паљбу“ против „нове деснице.“ Но, ипак је ЦИА одиграла највећу улогу у пракси претварања овог термина у веома моћно пропагандно-психолошко оружје. Наиме, у освит експлозије скептицизма јавности према налазима Воренове комисије о атентату на председника Џона Ф.Кенедија, ЦИА је послала детаљну директиву свим својим бироима под називом: „Супротстављање критикама Извјештаја Воренове комисије“. Меморандум је одиграо кључну улогу у претварању термина „теорија завере“ у оружје за когнитивну инфилтрацију, уперено против било ког појединца или групе који испитују тајне програме владе.

Овај важан Меморандум и његове широке импликације за америчку и светску политику и јавни дискурс, детаљно су анализирани у књизи др Ланца деХејвен-Смита (Dr Lance deHaven-Smith), професора политичких наука са Флорида Стејт Универзитета у којој др Смит испитује погубан утицај који је овај термин добио како би се истраживачи обесхрабрили за истраживање потенцијалног саучесништва владе САД у догађајима попут инцидента у заливу Тонкин, главних политичких убистава из 1960-их, и 9/11. У питању је „Документ ЦИА 1035-960″, објављен на захтев Њујорк Тајмса упућен федералној влади САД, 1976. године на основу Закона о слободи информисања. Документ је посебно значајан јер наводи забринутост ЦИА-е за „целокупни углед америчке владе“ vis-à-vis Извештаја Воренове комисије. Агенција је посебно заинтересована за одржавање своје слике и улоге јер је „достављала информације током [Воренове] истраге“. Меморандум даје детаљна упутства за активности и опис техника којима треба „сузбијати и дискредитовати тврдње истраживача које треба континуирано називати „теоретичарима завере“, и предузети низ мера како би се термин проширио и у другим земљама према којима треба предузети читав низ активности. Документ каже, на пример, да треба успостављене „пријатељске елитне контакте (посебно политичарима и уредницима у медијима)“ подсетити на интегритет Воренове комисије којој треба дати приоритет. Неопходно је истицати стално да су „Оптужбе критичара без озбиљне основе“, наводи се у документу, и “даља спекулативна дискусија само иде на руку [комунистичкој] опозицији“. http://standard.rs/2014/12/30/dzejms-trejsi-kako-je-cia-skovala-termin-teorija-zavere/ 

КАКО ИЗГЛЕДА ОПЕРАЦИЈА ПОД ЛАЖНОМ ЗАСТАВОМ

Биљана Ђоровић: „Операције под лажном заставом примењиване су у оквиру тајног НАТО програма Гладио у функцији стратешког инжењеринга „стварања напетости“ и искоришћавања стања шока и страха становништва, који омогућују „тамним коридорима моћи“ даље остваривање планова – претварање планете у електронски концентрациони логор, простор за реализацију будућих ратова и спонзорисаног тероризма у циљу затварања хоризонта људских могућности и успостављања апсолутне контроле зацртане у Агенди 21 УН и осталим стратешким документима Новог светског поретка. „Операције под лажном заставом“ препознају се на основу неколико параметара. Прво, ради се о високо профилисаном догађају, који се одиграва на месту од изузетног значаја, или се ради о специфичним жртвама чије је страдање могуће експлоатисати (у случају напада на Шарли ебдо – у питању је безобално лицемерје Новог светског поретка који „устаје“ у одбрану „слободе изражавања“). Затим, питања која захтевају логичне одговоре остају без одјека, па владе предузимају екстремне мере у циљу „јавне безбедности“ и „правде“. Један од параметара јесте и то да медији главног тока пропагирају одређени наратив без обзира на његову логичку неутемељеност и неодрживост. У оваквим операцијама, ЦИА, ФБИ и обавештајни апарати кооптираних земаља синхронизују своје деловање, а америчке службе по правилу успостављају претходне контакте са наводним извршиоцима. Осумњичени за напад се или убијају током операције или се почетак њиховог суђења одлаже преко сваког „разумног“ и правно одрживог рока.“(овде:)  

КАКО СЕ ПРАВИ МАСОВНИ УБИЦА (ПРИМЕР БРЕЈВИК )?                  

Вебстер Тарпли, историчар: „Прво правило је: не смете се фокусирати на „жртвено јагње“ (патсy). У случају овог масакра Брејвик је „патсy“, тако да су сви атрибути њему приписани артифицијелни, скројени по мери  циља који се жели постићи. У жаргону обавештајних агенција њему је придодата легенда, измишљена прича „покривалица“; обезбеђен је лажни идеолошки профил како би се одиграло на мржњу, одбојност, завист и страх, али чак и дивљење, јер његов идеолошки профил може представљати его идеал неких људи, оних којима то што је урадио може изгледати привлачно: уколико сте неонациста можете помислити: „О, ово је стварно невероватна, сјајна особа“. Генерално говорећи, међутим, емоције које се „гађају“ су мржња, страх, и завист који могу да мобилишу известан број људи на акцију или на одређено колективно стање духа огромног броја људи на планети. Дакле прво правило када се ради о „фалсе флаг“ операцијама је: не смемо се сконцентрисати на „жртвено јагње“.

Обратите пажњу на контрадикције које се јављају између легенде – званичне приче, лажног, артифицијелног профила који нам продају званични медији  и   реалности, за коју ће се сигурно показати да ни случајно није онаква каква нам је представљена званичном верзијом, по којој је реч о ентузијасти за европски војни ред и кривични трибунал темплара, и друге фантастичне приче којима нас одасвуд обасипају. Истина ће испливати и то на ободу вести. Овде је употребљено неколико јасних трикова: они су преузели шоу виђен током „Вирџинија  Тех“ масакра из априла 2007, када је у питању био момак који је поседовао обиље фотографија. У овом случају имамо доста фотографија самог Брејвика, он се на скали убистава котира веома високо  и долази на сам врх масовних убистава. Тешко је и поверовати да је реч о човеку који је сам могао да убије толики број људи. У случају убиства у Форт Худу постављало се питање како неко може убити тринаесторо људи у бази у којој су сви наоружани.“ (овде:)        

ЗАШТО БРЕЈВИК?        

Вебстер Тарпли, опет: „Овакве сложене операције пажљиво се и дуго планирају. Ако погледате бекграунд у претходним случајевима, увек је ту још неко ко не постоји у медијском наративу. У случају убиства  у  бази Форт Худ, у Тексасу 2009. године, за која је оптужен мајор војске САД Нидал Малик Хасан, учествовали су још најмање један или два додатна стрелца, који су веома брзо  престали да се спомињу у медијима. Када је реч о масакру  на острву Утоја треба погледати чланак објављен у норвешким новинама „ВГ“,  у којем два сведока под својим именима и неколико неименованих сведока говоре о другом стрелцу високом 1.80 м, он изгледа као Норвежанин само што има тамнију косу. И у овом случају имамо не једног, већ неколико сведока који су посведочили о постојању другог стрелца и то је сада било у светским медијима, било је на Си-Ен-Ену, „Франсе 24“, радијским вестима на ЦБС-у, много људи је признало да је постојао други стрелац. И полиција је изјавила да је можда постојао и други стрелац, али да би прича о томе само даље ширила панику и страх.                                

Да, у вези са кртицама ваља додати и то да је када је полицији требало сат и по, 90 минута да дође до острва (убијање се одвијало током 90 минута, док полиција није коначно дошла), полицајци су се убици обратили по имену „Хеј, Брејвик!“, дакле, знали су његово име, оно се налазило у њиховим фајловима, датотекама. Један од мојих норвешких извора рекао ми је да норвешка полиција сада признаје да је Брејвика имала на својим листама за надгледање. Када се вратио из Пољске са огромном количином хемикалија које је било нелегално увести у Норвешку, нико га није због тога гонио, допустили су му да то уради. Пиштољ из којег је пуцано у овом масакру користи дум-дум метке који се распрскавају и фрагментишу унутар тела жртве, после чега није могуће извршити балистичку анализу или је то много теже учинити, а још један мој извор ми је предочио да је највероватније употребљено оружје из војног арсенала које користи дум-дум метке. Дакле: полиција је знала име човека који је осумњичен, био је на њеним листама за надгледање и извео је нелегалну акцију уношења велике количине хемикалија у Норвешку, што недвосмислено указује на постојање кртице у редовима полиције, имамо и техничара – другог стрелца, он се обавезно мора држати изван медијског наратива. Најзад, питање које се поставља је да ли је извршен тренинг, вежба као припрема за ову операцију? Одговор је позитиван: да, 17-18. марта 2010. године, пре више од годину дана полиција је извела антитерористичку вежбу у близини зграде Опере у Ослу, мање од километар удаљене од канцеларије председника владе у којој су коришћене експлозивне направе, распрскавајуће гранате, флеш гранате и друге врсте експлозивних направа.  То је била прилика да се унесу експлозивна средства у канцеларију председника владе. И ту долазимо до комплетне слике: до постојања свих компонената: „жртвеног јагњета“, кртица, техничара и припремне вежбе, што нас доводи до закључка да је реч о „фалсе флаг“ терористичкој операцији великих размера./…/

Да, ту је и преостала компонента: мотив. Норвешка је доприносила са шест млазних авиона у бомбардовању Либије. Шест од шездесет представљало је учинак од 10 одсто у НАТО бомбардовању Либије. И после 90 дана учествовања и суделовања у овој акцији, Норвешка је рекла да је испунила своју тромесечну обавезу и  да више неће партиципирати: даћемо још четири авиона у јулу и од августа месеца нећемо дати ништа, рекли су норвешки званичници./…/Да, и Холандија је  изашла са ставом да више неће учествовати у бомбардовању Либије. И те две земље су смањиле број бомбардера за 20 одсто, а Норвешка је прва НАТО земља која је рекла: „Готово је, испадамо, враћамо се кући, завршили смо“.  Дакле, Норвешка се повукла, Холандија је почела да се повлачи, Берлускони трпи страшан притисак Северне лиге, у САД 15 гласова у  Представничком дому било је против ангажовања Барака Обаме и САД у војним операцијама против Либије. А  Представнички дом обезбеђује фондове за рат, што представља потенцијалну могућност да их не одобри.

Норвешка због различитих разлога води проарапску спољну политику, они су спонзорисали преговоре који су резултирали тзв. „Осло споразумом“ из 1994. године, који је требало да  представља оквир за будуће преговоре и односе између владе  Израела и Палестине, а Норвешка је планирала да призна палестинску државу у септембру, као и да гласа на Генералној скупштини УН у прилог признања палестинске државе. Однос Норвешке према Палестини и агресији Израела је акумулирани узрок за спровођење „фалсе флаг“ операције масакра у Утоји, док ускраћивање авиона за НАТО бомбардовање Либије можемо видети као непосредни узрок спровођења ове  операције. Оно је отворило перспективу  распада НАТО-а, који би лако могао да се нађе пред колапсом./…/“(овде:)                

ЗАШТО СРБИ У БРЕЈВИКОВОМ МАНИФЕТУ?

Вебстер Тарпли: “Манифест који је за собом оставио именовани масовни злочинац Андрес Беринг Брејвик, документ на 1.500 страна под називом „2083: Европска декларација независности“ показује да су Срби наводно постали узор масовном убици. Медијски прозван „норвешким монструмом“ Брејвик објашњава своју борбу против исламизације Европе, позивајући се на српску историју, књижевност и НАТО бомбардовање Србије 1999. године.  Поред величања Радована Караџића, Брејвик је у свом манифесту, говорећи о негативним елементима исламске културе, проучавао искуства српског народа под турском владавином, при чему је цитирао и неке од наших највећих ауторитета у култури и науци, Иву Андрића и Јована Цвијића. У манифесту се  спомиње и утицај др Срђе Трифковића, аутора студија „Сенка џихада“ и „Дефеатинг Јихад: Хоw тхе Wар он Террорисм Маy Yет Бе Wон, Ин Спите оф Оурселвес“…  и ту нипошто није крај…

Јасно: било ко кога Брејвик спомиње у свом манифесту је по аналогији изложен демонизацији. Било који поглед на светска, културна, политичка или верска питања који се разматрају у књизи, ма колико утемељени и разложни, такође су изложени демонизацији. Довољно је поставити  питање о имиграционим законима, па да коментар буде: о, па ти си неонациста, као и Брејвик. На то можемо гледати као на пољубац смрти, смртоносан ујед црне удовице који наравно следи пропагандну антисрпску медијску матрицу успостављену од 1990. године наовамо.

Када се ради о оваквом тексту морате знати да је он писан у „Ленгли Вирџинија“ седишту ЦИА-е и/или седишту Пентагона у Бриселу, или на неком таквом месту. Брејвиков манифест није његово дело.  Механика текста показује да је уређен од стране уредничког одбора неке велике  публикације. Очекивали бисте дело у фрагментима, пуно недоречености, рупа, никако овако кохерентан рукопис. Овај манифест можете схватити и као поруку Србији и Србима из Пентагона или ЦИА-е  „Ленгли“.“ (овде;)                                        

ОПЕРАЦИЈА ШАРЛИ ЕБДО      

Биљана Ђоровић: „Операција Шарли ебдо, дакле, садржи све основне елементе терора под лажном заставом, карактеристичног за програм Гладио, који, по мишљењу водећих истраживача Новог светског поретка, представља почетак нове фазе масовне употребе радикалног, политичког ислама, што је осмислила ЦИА педесетих година прошлог века. Тони Карталучи у тексту „Нападаче из Париза финансирао је гост на Пентагоновој вечери“ указује да је један од терориста, Шериф Куаши, био у Јемену и у директном контакту са Анваром ал Алвакијем, једним од водећих људи Ал Каиде, који је, наводно, убијен нападом дрона у Јемену 2011. Карталучи наводи и да је Ал Алваки, радикални духовни лидер Ал Каиде, повезан са неколико учесника напада на Њујорк и Вашингтон 2001, са пуцњавом у Форт Худу и неуспешним нападом на авион који је летео између Амстердама и Детроита на Божић 2009, неколико месеци после напада 2001. био гост Пентагона, што су потврдили и званичници самог америчког Министарства одбране.“ (овде:)              

ЛАС ВЕГАС                               

Биљана Ђоровић: „Масакр у Лас Вегасу“ одиграо се 1. октобра 2017, када је, према писању мејнстрим Њујорк тајмса: „Наоружани нападач пуцао продуженом баражном паљбом са 32. спрата хотела казина ’Менделеј беј’ на посетиоце тродневног Route 91 Harvest Festival-а“ – фестивала кантри музике на отвореном, убивши 59 људи, ранивши 527, и натеравши у паничан бег на хиљаде престрашених посетилаца концерта у овом, како сви медији главног тока непрекидно понављају, „најсмртоноснијем масовном убиству у америчкој историји“/…/ Први и основни циљ глобалистичког напада на посетиоце концерта кантри музике је забрана поседовања и конфискација оружја! Оваквим специјалним психолошким операцијама рачуна се на изазивање непосредне емоције (страх, паника) са циљем одузимања слободе говора, права на неслагање и побуну, права на одбијање послушности и права на поседовање оружја и самоодбрану, загарантованих Другим амандманом Устава САД. Конфискација оружја које се налази у поседу америчких грађана и укидање права загарантованих Уставом САД, према мишљењу већине независних истраживача, основни је циљ операције „Лас Вегас“.            

Др Стив Печеник, доктор наука из психијатрије, специјалац, заменик помоћника државног секретара Хенрија Кисинџера, ангажован у Белој кући као заменик помоћника секретара Џералда Форда, Џимија Картера, Роналда Регана и Џорџа Буша, веома добро упућен у спољну политику, управљање међународним кризама и психолошки  рат, у интервјуу за Nightly news, неколико дана (4.10. 2017), након што се одиграо, на основу свог двадесетогодишњег искуства у вођењу специјалног и психолошког рата, изјавио је да је у Лас Вегасу настављен 11.септембар. „Током 24 часа од догађаја 11.септембра имао сам сазнања о извршиоцима напада и улози Буша, Чејнија, Ђулијанија, Колина Пауела, ЦИА-е и оперативаца МОСАД-а који су разнели зграду. Фолс флег операције су централни метод којим се реализација програма глобалиста омогућава. Сенди Хук, била је фолс флег, Сан Бернардино, пуцњава у Орланду – фолс флег… Лас Вегас је наставак фолс флег операција. Лас Вегас представља континуитет у оквиру истог метода“, заснованог на хегелијанској дијалектици: „акција-реакција-решење“. Произведете проблем (најсмртоносније масовно убиство у историји САД), изазовете страх и панику у људима (реакција), и – наметнете решење (укинете људима право да посеују оружје). И ми изнова слушамо исти наратив који је толико предвидив да можете унапред да га сами напишете. Овај догађај је Стив Печеник, у поменутом интервјуу за Nightly news, видео као део стратешке борбе против Трампа, и разлог због кога су сви мејнстрим медији папагајски понављали мантру о „најсмртоноснијем масовном убиству у америчкој историји“.(овде:)

РАЗМИШЉАЈТЕ СВОЈОМ ГЛАВОМ      

Пажња, пажња! Пажња, пажња! Размишљајте својом главом, и схватите да могули Новог поретка не мирују. Они у целом свету пале пожаре, по старој масонској логици: ORDO AB CHAO – ред из хаоса. Брејвик је био масон, и припадникм реда темплара (овде:), а убица са Новог Зеланда се позива на темпларе, који су му, каже, дали „благослов“.   

Смисао свега овога је хаотизација света са циљем довођења на власт Антихриста.

Нека им Господ запрети!