Подгорица, 21. март 2019.

Радован Караџић, као и сваки херој и сужањ узвишене идеје, уградио је себе у темеље сопственог прегнућа. Најбољи Србин из Црне Горе нашег доба не може бити осуђен јер је од јуче комплетан стопљен са епохалним дјелом  Републике Српске.

Први предсједник Републике Српске слављен је и од треће генерације Срба након Отаџбинског рата из деведесетих. Када сваки од нас, актуелних становника Србије, Републике Српске и Црне Горе, не буде жив, име, лик, дух и бесмртно дјело Радована Караџића ће живјети.

Радован је ван оквира и поретка свога времена колико и Карађорђе који је дигао устанак против тадашњег свјетског поретка. Након свега, Срби се заклињу Карађорђем, иако га дио тадашњих није сматрао ''прагматичним''.

И Свети Петар Цетињски је војевао против окованог поретка који је био свјетски, али и узак за Брђане, Бокеље, Црногорце и остале Србе његовог вакта. Данас се Срби моле и завјетују Светоме Петру Цетињском, његовим нетрулежним моштима, иако је за савременике био ''чудан'' и ''ван овога свијета''. Нико сада не зна имена, нити прах издајника које је чудотворац клео када другачије није могао против њих.

Ко ће се сјећати Мила Ђукановића за стотину година када нас не буде? Или Бориса Тадића који је продао и испоручио Радована Караџића? Ко ће се сјећати поплаве оних који би у овом тренутку због набрекле задњице продали и парчали Косово?

Српске читанке ће бити преуске да у њих стане Радован Караџић, парадигма и симбол нашег отпора америчкој хегемонији, злочиначком НАТО пакту и напрслој Европској унији.

Радован није јуче доживотно осуђен, Радован је једини Србин који је жив добио Царство небеско.

Караџић је узвишени симбол српског интегрализма, витез који је оплеменио свету идеју генерације која је реализовала блиставу Подгоричку Скупштину. Радованова жртва за Републику Српску мученички пере Јудину издају коју су направили црногорски сепаратисти одвајајући Црну Гору од најљепше земље на свијету, Србије и Републике Српске.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе Црне Горе