Не срамећи се ни најмање свог вишегодишњег континуираног криминалног деловања, и не желећи да призна сада потпуно доказану кривицу у вези давања високих личних доходака фиктивним епархијским "службеницима" (супрузи Александри Јуришић и њеном брату Зорану Јуришићу) о чему смо и писали, сада већ, ако Бог да, одлазећи владика милешевски Атанасије Ракита иде два корака даље, у свом накарадном и пљачкашком деловању.

Наиме, не желећи да призна сасвим јасну и потпуно доказану чињеницу, Ракита сада чини присилу на свештенике и монахе у епархији, као и на епархијске службенике, да сви до једног потпишу тзв. петицију којом се тврди да су госпођица Александра Јуришић и њен брат Зоран стално запослени у епархији милешевској, да свакодневно долазе на посао и да по том основу уредно примају плате које су у потпуности и зарадили.

Све ово представља толико гнусну лаж, да нам је мука о томе и да пишемо, јер се ради о људима које нико и никада није видео у Пријепољу.

Свештенство и монаштво епархије милешевске се оштро буни и противи потписивању овог документа, које је Ракита назвао петицијом.

Чињеница је да се Ракита више него узнемирио због постојеће ситуације у епархији милешевској. Потпуно је свестан, да му се трон тресе и да је питање дана и часа његовог одласка, те због тога вуче овако сумануте потезе, присиљава клир да потпише измишљотине, баш као што је то учинио недавно када је натерао своје подчињене да потпишу негацију његовог сукоба са владиком Филаретом, што је такође представљало безочну лаж.

Да је стање у епархији милешевској веома напето, говори и то да је отац Бранислав Стојановић парох пријепољски, поднео неопозиву оставку на место секретара ЕУО. Отац Бранислав није желео више да кумује измишљотинама и лажима свога епископа, што показује да има правих и честитих свештеника који су одани Христу, а не Западу и разним амбасадама који желе да управљају Црквом Христовом.

Тешка су времена дошла. Непријатељи нападају са свих страни. Али рука Божија је увек водила наш Српски народ и нашу Светосавску цркву, тако ће бити и сада.

Идентитет аутора чланка познат Уредништву