 Не тако давно, Министарство здравља и солидарности Француске (ДГС) са два удружења затражило је од ИНСЕРМ-а експертизу за анализу стране и домаће научне литературе и процену делотворности психодинамичких / психоаналитичких, когнитивно-бихевиоралних и породичних психотерапија.
Главни резултати евалуационих студија били су повезани са анксиозним поремећајима, поремећајима расположења, шизофренијом, поремећајима исхране, поремећајима личности и зависности од алкохола код одраслих. Анализиран је и специфичан рад на деци и адолесцентима. Иако су резултати изазвали мали скандал, научни рад је објављен на сајту Министарства и у различитим научним архивима. Међутим, медијска пажња недостаје, али не и политичка. Научна експертиза је дискретно уклоњена са веб странице Министарства здравља коју је водио Phillippe Douste-Blazy. Љута због тога, Catherine Meyer и Laurent Beccaria са Mikkel Borch-Jacobsen, Jean Cottraux, Didier Pleux, Jacques Van Rillaer су одлучили да напишу и објаве колективни рад који ће јасно открити позадину овог мини скандала. Тако је настала књига "Књига психоанализе" (Le Livre noir de la psychanalyse), у којој је сакупљено 40 радова светских аутора специјализованих за психијатрију, историју психијатрије и филозофа. Аутори представљају озбиљну критику Фројдових теорија и историјске психоанализе. Део који је изазвао најконтроверзније питање везан је за неефикасност терапије психоанализом. Критике су само наставак, већ познатих критика објављених у раду Critiques de la psychanalyse, у којима аутор Michel Onfray говори о одсуству било каквих доказа да психоанализа функционише. Michel Onfray је познат по још једном раду који разоткрива Фројда и његове следбенике: Сумрак идола (Le Crépuscule d’une idole) У књизи "Црна књига психоанализе" налазимо критике везане за тамну страну Фројдове историје. Откривају се разлози за неочекивани пораст психоанализе, његове границе и жртве. Књига открива митове и легенде о психоанализи, лажном исцељењу, манипулацији разним статистичким подацима и врло упитном етосу психоанализе. Према историчарима, Фројд и његови следбеници су лагали о стварном учинку психоанализе, клиничким испитивањима и терапијским резултатима. Створена је легенда о Фројду, који још увек живи, заснован на лажима и манипулацијама. Фројдова писма Fliessu, потврђују изнесено у књизи, иако многим писаним и необјављеним документима похрањеним у Конгресној библиотеци у Вашингтону, историчари немају потпуни приступ. Међутим, психолог Ернст Фалзедер тврди да се архиви коначно може приступити од 2009. године након што је тајност уклоњена. Као и у свим доменима и психоанализа је постала жртва својих следбеника. Дојучерашњи прогресивци и критичари свуда унаоколо постају агресивни догматичари који не желе да чују објективну критику, али је другима упућују без устезања, не проверавајући своје већ откривене доктрине, као и аргументе засноване на митовима и лажима. Извор: „Логично“ Приређивач: „Борба за веру“ |
